U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
U islamskom verovanju, priroda nije nemi svedok čovekovog života, već živi podsetnik na Stvoriteljevu moć, milost i mudrost. Ajeti 21–22 iz sure Az-Zumar, koji su u knjizi "The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading" izdvojeni za 10. oktobar - snažno oživljavaju ovu sliku: kiša koja pada s neba, izvori koji probijaju kroz zemlju, plodovi koji niču i bujaju u raznolikim bojama – a zatim venu, žute i pretvaraju se u suvo strnište. Ovaj prirodni ciklus u Kuranu nije opisan samo kao meteorološka pojava, već kao duboka duhovna lekcija. On podseća vernike na prolaznost dunjaluka, na Božiju svemoć i na razliku između onih čije je srce otvoreno svetlu vere i onih koji ostaju tvrda srca i gluvi za Njegovo spominjanje.
„Zar ne vidiš kako Alah spušta kišu s neba, pa je pušta da se u vidu izvora kroz zemlju provlači, zatim njome izvodi useve raznobojne, pa oni uvenu i ti ih vidiš požutele, i na kraju ih u suvo strnište pretvori? Zaista, u tome je pouka za one koji su razumom obdareni.
Pa onome kome Alah otvori srce za islam – taj će biti u svetlu Gospodara svoga. Teško onima čija su srca okamenjena na spominjanje Alaha; oni su, zaista, u očitoj zabludi.“
(Kuran, sura Az-Zumar, ajeti 21–22)
Ovi ajeti iz Kurana pozivaju čoveka da ne gleda površno: kiša koja oživljava zemlju zapravo je metafora za Božiju objavu koja oživljava srca. Kao što voda prodire kroz tlo i daje život biljkama, tako i Božija reč prodire u ljudska srca – ali samo tamo gde ima plodnog tla, gde je srce spremno da primi i čuva veru. Oni koji su otvoreni veri, "u svetlu Gospodara svoga", vide jasno i kreću se putem istine. Nasuprot tome, okamenjeno srce ne prepoznaje ni kišu ni svetlo: ono ostaje suvo i beživotno, nesposobno da rodi bilo kakav duhovni plod.
U vremenu kada mnogi traže smisao u spoljnim pojavama, ovaj kuranski prizor nas podseća da su najveće pouke upravo u onome što nas svakodnevno okružuje – u kiši, zemlji, biljkama, u ciklusu rađanja i propadanja. To je tiha, ali jasna Božija lekcija: samo onaj ko čuva mekoću srca i spremnost da sluša i veruje, može prepoznati svetlo i hodati njime. Zato su ovi ajeti istovremeno i opomena i nada – jer svako srce može postati plodno tlo za veru, ako se otvori Stvoritelju.
Ajet iz sure Ez-Zumer (39:7) otkriva duboku istinu o ljudskoj slobodi, zahvalnosti i odgovornosti pred Alahom, podsećajući da se svako na kraju vraća svom Gospodaru, koji zna i ono što ljudi kriju u srcima.
Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
Ovi ajeti iz Kurana pokazuju kako svaka kap kiše i svaka boja u svetu oko nas nosi pouku o strahopoštovanju, dobročinstvu i unutrašnjem duhovnom rastu.
Stihovi iz knjige The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading za 6. oktobar podsećaju nas na skrivene darove prirode i važnost zahvalnosti.
Otkrijte kako stihovi iz 36. sure podsećaju na prolaznost čoveka i večnu moć Alaha koja oblikuje sve u univerzumu.
Ajeti iz knjige "The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading" za 8. oktobar otkrivaju fascinantnu moć Stvoritelja – od formiranja života u materici do harmonije neba i zemlje, podsećajući na savršenstvo Njegove mudrosti.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Ajet za 2. oktobar podseća nas da prava vlast pripada samo Alahu, dok spletke i zlo donose neizbežnu propast – lekcija koja pogađa svakog čoveka.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Ajeti sure Az-Zumar otkrivaju kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
Ajeti sure Az-Zumar otkrivaju kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
Ajeti iz knjige "The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading" za 8. oktobar otkrivaju fascinantnu moć Stvoritelja – od formiranja života u materici do harmonije neba i zemlje, podsećajući na savršenstvo Njegove mudrosti.
Otkrijte kako stihovi iz 36. sure podsećaju na prolaznost čoveka i večnu moć Alaha koja oblikuje sve u univerzumu.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
