Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
Danas, 4. oktobra, knjiga "The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading" podseća nas na Božju mudrost i brigu za sve stvoreno. U ajetima sure Fatir (35:11–12) ističe se ključna poruka o Božjoj volji i čovekovom mestu u svetu:
„I Alah vas je stvorio od prašine, zatim od kapi semena, a potom vas učinio muškim i ženskim. Nijedna žena ne zatrudni niti rodi a da to Alah ne zna. I niko neće doživeti starost niti mu se život skratiti, a da to nije zapisano u Knjizi – to je Alahu, uistinu, lahko. On je Taj Koji vam je dao da imate dve vrste vode: jednu pitku, prijatnu i slatku, a drugu slanu i gorku. Iz obe vrste vode jedete svežu ribu i vadite ukrase koje nosite. I vidiš lađe kako ih sijeku, da biste tražili iz obilja Njegovog, i da biste bili zahvalni.“
Ovi ajeti nas podsećaju na nekoliko ključnih principa islamskog učenja. Prvo, ajeti ističu apsolutnu Božju kontrolu nad životom: nijedno zatrudnjavanje, nijedno rođenje i nijedna dužina života ne dešavaju se mimo Njegovog znanja. Oni takođe podsećaju na važnost čovekove zahvalnosti, jer je svaki trenutak života dar i poverenje.
Drugo, ajeti ukazuju na bogatstvo prirodnih dobara koja Alah daje ljudima: pitka voda, ribe, ukrasi i plovidba lađama – sve primeri kako ljudi mogu koristiti darove Božjeg stvaranja. Tekst dodatno naglašava ravnotežu i različitost u prirodi: postoje pitke i slane vode, svaka sa svojom ulogom, što ukazuje na složenost i promišljenost Božjeg stvaranja.
Na kraju, ajeti nas podsećaju da zahvalnost i svesnost o Božjem daru nisu puka formalnost, već osnovni princip duhovnog života. Kroz prizmu ovih ajeta, čitalac shvata da nijedno iskustvo – ni dobro ni teško – nije slučajno, već deo šireg Božjeg plana, i da svaka prilika za radost i zahvalnost dolazi iz Njegove dobrote i mudrosti.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Ajet za 2. oktobar podseća nas da prava vlast pripada samo Alahu, dok spletke i zlo donose neizbežnu propast – lekcija koja pogađa svakog čoveka.
Ajet iz sure Ez-Zumer (39:7) otkriva duboku istinu o ljudskoj slobodi, zahvalnosti i odgovornosti pred Alahom, podsećajući da se svako na kraju vraća svom Gospodaru, koji zna i ono što ljudi kriju u srcima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
Otkrijte kako stihovi iz 36. sure podsećaju na prolaznost čoveka i večnu moć Alaha koja oblikuje sve u univerzumu.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Mnogi vernici suočavaju se s osećajem da njihove molitve ostaju neuslišene uprkos trudu, suzama i usrdnosti.
Tradicionalna pita iz Prizrena, sa neobičnim spojem luka i oraha, donosi jednostavan, zasitan i autentičan obrok idealan za dane posta.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
