Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
U današnjem svetu, u kojem buka svakodnevice često potiskuje ono što je istinski važno, a duhovnost biva zamenjena površnim vrednostima, ajeti koji su izdvojeni za 16. oktobar u knjizi "Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje" odzvanjaju kao snažan poziv čoveku da se vrati izvoru vere i unutrašnje iskrenosti. Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) upućuju vernika da molitvu ne čini forma, već iskrena namera - usmerena jedino ka Alahu. U njima je sažet putokaz koji prevazilazi vreme i okolnosti: da istinska snaga molitve ne zavisi od spoljnog priznanja, niti od mišljenja drugih ljudi, već od dubine vere onoga koji se moli.
14. Zovite Alaha iskrenom verom; i neka vaša molitva bude od Njega prihvaćena, iako nevernici mrze vaša pravedna dela. (40:14)
Ovi ajeti razotkrivaju tri ključne dimenzije islamskog učenja: iskrenost vere, uzvišenost Božijeg autoriteta i neizbežnost konačnog suda. Prvi ajet podseća da prava molitva nije stvar spoljašnjeg izraza, već unutrašnje posvećenosti — čak i onda kada društvo gleda s podsmehom ili neprijateljstvom. Ona dolazi iz srca koje zna da je svaka iskrena dova (molitva) dragocena pred Alahom.
Drugi ajet naglašava uzvišeni položaj Alaha kao Vlasnika Prestola i Onoga koji objavljuje svoju Reč izabranima — što ukazuje na odgovornost vernika da čuju, razumeju i slede opomenu. Niko osim Njega ne poseduje moć nad sudbinom čoveka, a svaka zemaljska vlast bledi pred Njegovom vladavinom.
Treći i četvrti ajet vode misao ka Sudnjem danu, trenutku kada sve maske padaju, a čovek ostaje ogoljen pred Božijom istinom. To je dan kada će se svakome presuditi po njegovim delima i kada neće biti mesta za nepravdu. Pred Allahovom pravdom niko se ne može sakriti niti opravdati.
Poruka ovih ajeta nije samo verska, već i duboko egzistencijalna: podsećaju nas da su prolazne moći i ljudske procene bez težine pred Božanskim autoritetom i pravednošću. U vremenu kada je lako izgubiti se u površnosti i zaboraviti na večnost, ovaj kur’anski odlomak poziva čoveka da se vrati suštini — iskrenoj veri, pravednosti i odgovornosti.
To je poziv koji ne zastareva, jer govori srcu koje traži istinu.
Ajet iz sure Ez-Zumer (39:7) otkriva duboku istinu o ljudskoj slobodi, zahvalnosti i odgovornosti pred Alahom, podsećajući da se svako na kraju vraća svom Gospodaru, koji zna i ono što ljudi kriju u srcima.
Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
Otkrijte kako stihovi iz 36. sure podsećaju na prolaznost čoveka i večnu moć Alaha koja oblikuje sve u univerzumu.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Pojam koji se često vezuje za sukobe i nasilje vekovima izaziva rasprave, ali islamska tradicija o njemu govori mnogo složenije nego što se često prikazuje.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
