Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) podsećaju da iskrena molitva ne poznaje ljudske sudove, da je Božiji autoritet iznad svega i da će Sudnji dan ogoliti svaku istinu.
U današnjem svetu, u kojem buka svakodnevice često potiskuje ono što je istinski važno, a duhovnost biva zamenjena površnim vrednostima, ajeti koji su izdvojeni za 16. oktobar u knjizi "Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje" odzvanjaju kao snažan poziv čoveku da se vrati izvoru vere i unutrašnje iskrenosti. Reči iz sure Gafir (ajeti 14–17) upućuju vernika da molitvu ne čini forma, već iskrena namera - usmerena jedino ka Alahu. U njima je sažet putokaz koji prevazilazi vreme i okolnosti: da istinska snaga molitve ne zavisi od spoljnog priznanja, niti od mišljenja drugih ljudi, već od dubine vere onoga koji se moli.
14. Zovite Alaha iskrenom verom; i neka vaša molitva bude od Njega prihvaćena, iako nevernici mrze vaša pravedna dela. (40:14)
Ovi ajeti razotkrivaju tri ključne dimenzije islamskog učenja: iskrenost vere, uzvišenost Božijeg autoriteta i neizbežnost konačnog suda. Prvi ajet podseća da prava molitva nije stvar spoljašnjeg izraza, već unutrašnje posvećenosti — čak i onda kada društvo gleda s podsmehom ili neprijateljstvom. Ona dolazi iz srca koje zna da je svaka iskrena dova (molitva) dragocena pred Alahom.
Drugi ajet naglašava uzvišeni položaj Alaha kao Vlasnika Prestola i Onoga koji objavljuje svoju Reč izabranima — što ukazuje na odgovornost vernika da čuju, razumeju i slede opomenu. Niko osim Njega ne poseduje moć nad sudbinom čoveka, a svaka zemaljska vlast bledi pred Njegovom vladavinom.
Treći i četvrti ajet vode misao ka Sudnjem danu, trenutku kada sve maske padaju, a čovek ostaje ogoljen pred Božijom istinom. To je dan kada će se svakome presuditi po njegovim delima i kada neće biti mesta za nepravdu. Pred Allahovom pravdom niko se ne može sakriti niti opravdati.
Poruka ovih ajeta nije samo verska, već i duboko egzistencijalna: podsećaju nas da su prolazne moći i ljudske procene bez težine pred Božanskim autoritetom i pravednošću. U vremenu kada je lako izgubiti se u površnosti i zaboraviti na večnost, ovaj kur’anski odlomak poziva čoveka da se vrati suštini — iskrenoj veri, pravednosti i odgovornosti.
To je poziv koji ne zastareva, jer govori srcu koje traži istinu.
Ajet iz sure Ez-Zumer (39:7) otkriva duboku istinu o ljudskoj slobodi, zahvalnosti i odgovornosti pred Alahom, podsećajući da se svako na kraju vraća svom Gospodaru, koji zna i ono što ljudi kriju u srcima.
Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
Otkrijte kako stihovi iz 36. sure podsećaju na prolaznost čoveka i večnu moć Alaha koja oblikuje sve u univerzumu.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Ajeti 57:1–6 vode kroz nevidljive i vidljive svetove, otkrivajući moć, mudrost i prisutnost Boga u svakom trenutku – od stvaranja neba i Zemlje do svakodnevnih ljudskih misli i dela.
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Sukob predsednika SAD i pape Lava XIV podsetio je na niz dugogodišnjih sporova američkih predsednika i poglavara Katoličke crkve - od rata i migracija do pitanja života i vere.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
