ZNATE LI ŠTA JE ANTIFON? Misteriozni glas iz crkve koji pomera granice molitve
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
U raskošnoj i duboko simboličnoj liturgijskoj tradiciji pravoslavne crkve, svaki predmet ima svoje značenje i ulogu u bogosluženju. Među njima posebno mesto zauzimaju dikirije i trikirije — svećnjaci koje u rukama nosi episkop, blagosiljajući verni narod svetlošću koja svedoči o najdubljim tajnama naše vere.
Ovi svećnjaci nisu samo ukras niti deo svečanog bogosluženja, već su snažan simbol i živa pouka u veri. Dikirije (grč. dike – dve) imaju dve sveće, dok trikirije (grč. tri – tri) imaju tri. Tokom Božanstvene liturgije episkop njima čini znak krsta i izgovara blagoslovne reči, a vernici primaju taj blagoslov kao vidljivi znak nevidljive Božje blagodati.
Kako je to lepo objašnjeno na zvaničnom sajtu Eparhije šumadijske:
- Dikirije i trikirije su vrste svećnjaka sa dve (dikirije) i tri (trikirije) sveće kojima episkop blagosilja narod za vreme liturgije. Dikirije simbolizuju dve prirode Hrista (božansku i ljudsku), a trikirije Svetu Trojicu.
Dikirije podsećaju vernike na tajnu Hristovog ovaploćenja — da je On istinski Bog i istinski čovek, nerazdeljivo i nesliveno u jednoj ličnosti. Svetlost dve sveće postaje podsetnik na božansku i ljudsku prirodu Spasitelja, koje su spojene u savršenoj harmoniji.
Trikirije uzdižu misao ka Svetoj Trojici: Ocu, Sinu i Svetome Duhu, izvoru života i svetlosti. Kada episkop blagosilja verni narod trikirijama, prisutni doživljavaju vizuelni i duhovni znak jedinstva trojstvene Božje prirode i sile koja prosvetljuje svet.
Estetski, dikirije i trikirije često su raskošno ukrašene — pozlaćene, sa bogatim ornamentima i svećama koje se prepliću u obliku krsta. Ipak, njihova najveća lepota nije u spoljašnjem izgledu, već u liturgijskoj poruci: svetlost Božja nije samo simbol, već i realnost koja obasjava svako srce otvoreno za veru.
Rubrika Pravoslavni rečnik ima za cilj da približi vernima upravo ovakve simbole, koji na liturgiji nisu samo dekoracija, već jezik Crkve — tih, svetao i duboko bogat značenjem. Dikirije i trikirije govore tim jezikom svetlosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika. Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije.
Dikirije – simbol dve prirode Hrista

Trikirije – prosvetljenje Svetom Trojicom
Estetska i liturgijska lepota dikirija i trikirija
ZNATE LI ŠTA JE ANTIFON? Misteriozni glas iz crkve koji pomera granice molitve
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA: Antimis – platno koje otvara vrata duhovnog sveta
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.