Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Istanbul je i ove godine bio središte intenzivnih nacionalističkih i verskih manifestacija, pošto je Turska 29. maja 2025. godine obeležila 573. godišnjicu pada Grada, na dan koji se poklopio sa trećim danom Kurban-bajrama. Prema navodima turskih medija, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan došao je u Aja Sofiju kako bi prisustvovao džuma-namazu, gde je pred mnoštvom vernika i državnih zvaničnika recitovao stihove iz Kurana.
Erdogan je u Aja Sofiju stigao u pratnji ministara, visokih državnih funkcionera, saradnika iz predsedništva, predstavnika lokalne samouprave i guvernera Istanbula, uz pojačane mere bezbednosti. Provladini turski mediji opisali su ovaj događaj kao „istorijski susret“ i izraz takozvanog „duha osvajanja“.
U obraćanju nakon molitve, turski predsednik nazvao je Carigrad „zenicom oka nacije“ još od 1453. godine, govorio o „turskom Carigradu“ i pomenuo one koji „ne mogu da prihvate“ pad Grada i „ne mogu da pobegnu od kandži 573 godine gneva“. Ove izjave protumačene su kao posredne poruke upućene Grčkoj i pravoslavnom svetu.
Kako piše portal athoseod.gr, Redžep Erdogan je takođe pokušao da osmansko osvajanje predstavi kao čin „obnove i preporoda“ Grada, tvrdeći da su se njegove četvrti pre 1453. godine pretvorile u močvare i da je sama Aja Sofija bila „opljačkana i razorena“. U jednom od najzapaženijih delova govora rekao je da „kao što jezero nikada ne ostaje bez vode, tako ni čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca ove nacije“. Posebnu pažnju izazvala je i njegova izjava da će „kao što smo polomili lance na vratima Aja Sofije, tako ostvariti i nove pobede“, čime je ponovo u prvi plan vraćena tema pretvaranja hrama iz muzeja u džamiju.
Tokom boravka u Aja Sofiji, Erdogan je pozvao vernike da se mole za Palestince, poručivši da Turska stoji uz njih. Istovremeno je uputio poruku jedinstva i pozvao građane da ostanu „ujedinjeni, snažni i bratski povezani“.
Hiljade građana učestvovale su u „Povorci osvajanja“, koja je krenula sa trga Bejazit i završila se kod Aja Sofije, uz turske zastave, vojne orkestre mehterana i prikaze događaja iz osmanske istorije. Prema saopštenju Guvernerstva Carigrada, „desetine hiljada stanovnika grada ujedinile su se kao jedno srce pod senkom slavne turske zastave“. Istovremeno, mnogi su posetili grob Mehmeda Osvajača, dok su širom grada organizovana čitanja Kurana, deljenje tradicionalnih posluženja i koncerti osmanske muzike.
Ovo nije prvi put da pitanje Aja Sofije izaziva šire reakcije. Nedavno je pažnju javnosti privukao slučaj Grka koji je uslovno osuđen zbog isticanja vizantijske zastave ispred hrama.
Zvanični program proslave biće zaokružen velikom manifestacijom u Kongresnom centru Halič pod nazivom „Od osvajanja Carigrada do osvajanja srca“, kojoj će prisustvovati Erdogan. Planiran je i nastup akrobatske grupe SOLOTÜRK iznad oblasti Jenikapi, kao i niz verskih i kulturnih događaja širom zemlje.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Jedna od najvećih svetinja pravoslavlja i čuveni spomenik ljudske civilizacije nalazi se usred kompleksne restauracije, koja je postala neizbežna nakon što su se delovi njene poznate kupole počeli urušavati.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Sveto pričešće nije nagrada za besprekorne, nego lek i sila za one koji se bore, istakao je otac Dejan.
Prema rečima moskovskog mitropolita iz 19. veka, čovek pred putirom ne stoji kao pred simbolom, već pred ognjem koji preobražava greh, leči unutrašnje rane i otvara perspektivu večnog života.
Na sve načine suprostavite se svojoj gnevljivosti i uz Božju pomoć ona će oslabiti, istakao je otac Jovan.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
Na sve načine suprostavite se svojoj gnevljivosti i uz Božju pomoć ona će oslabiti, istakao je otac Jovan.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
