Peter Schickert / imago stock&people / Profimedia, Tanjug/S. AĆIMOVIĆ
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Poruka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, upućena na dan obeležavanja pet godina od pretvaranja Aja Sofije u džamiju, uznemirila je hrišćanski svet i otvorila stare rane. Svojom objavom na Instagramu, turski predsednik pokušao je da opravda osporavanje jednog od najznačajnijih hrišćanskih spomenika na svetu, rekavši:
- Aja Sofija, koju smo pre pet godina oslobodili od njenih lanaca i ponovo povezali sa molitvom (ezanom) Muhameda, ostaće zauvek slobodna, ako Bog da (inšallah).
Ova izjava dolazi u posebno napetom periodu za geopolitičku ravnotežu u istočnom Mediteranu. Istovremeno, ponovo izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice zbog postepenog pretvaranja Turske u teokratski režim, kroz korišćenje religijskih simbola kao oruđa moći.
Petogodišnjica od pretvaranja Aja Sofije iz muzeja u džamiju zatiče Tursku u istrajnosti njene politike islamizacije kulturnog nasleđa, ignorišući međunarodne apele i prijave o oštećenjima na ovom istorijskom spomeniku. Tajip Erdogan, u novom zanosu, nazvao je čin iz 2020. godine „oslobođenjem“ i ponovio da će Aja Sofija ostati „slobodna“ zauvek, „ako Bog tako hoće“. Drugim rečima, ponovo pokušava da pretvori univerzalni simbol u predizborni barjak islamske retorike.
Wikimedia/Arild Vågen
Aja Sofija
Reakcije međunarodne zajednice i medija
Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) nije zaostala. Javnom objavom je poručila da „zvuk Kurana i poziv na molitvu nikada neće prestati“ pod kupolama Aja Sofije, jačajući narativ o religijskom osvajanju koje nema nikakve veze sa poštovanjem religijskih i kulturnih simbola.
Aja Sofija, spomenik svetske baštine UNESCO-a, pretvorena je u džamiju 24. jula 2020. godine, predsedničkim dekretom koji je potpisao Erdogan. Odluka je doneta u trenutku krize njegove i popularnosti njegove stranke, označivši potpuni raskid sa sekularnom državom Kemala Ataturka, sa ciljem da dirne religioznu publiku Anadolije.
Međutim, međunarodne institucije, poput Saveta Evrope, više puta su izrazile zabrinutost zbog narušavanja kulturnog identiteta hrama. Takođe, sama UNESCO je upozorila da je promena statusa korišćenja Aja Sofije izvršena bez prethodnog obaveštavanja, čime je prekršena međunarodna konvencija iz 1972. godine o zaštiti svetske kulturne baštine.
Mustafa Kamaci / AFP / Profimedia
Molitva Redžepa Taipa Erdogana u Aja Sofiji
Strah od propadanja pravoslavne svetinje
Dodatnu zabrinutost izaziva i to što politička eksploatacija dolazi uz zapostavljanje i propadanje spomenika. Stručnjaci i konzervatori upozorili su da mozaici, ikone i arhitektura hrama dolaze u opasnost zbog neprikladne upotrebe i velikog broja posetilaca. Samo tursko Ministarstvo kulture do danas nije dalo nijedan zvaničan izveštaj o stanju očuvanosti elemenata iz pravoslavnog perioda.
Šta Erdogan želi da postigne?
Associated Press je u nedavnoj analizi istakao da je pretvaranje Aja Sofije učinjeno pod političkim pritiskom, a ne iz poštovanja prema istoriji ili kulturnom kontinuitetu. Sličan stav zauzimaju i New York Times, koji naglašava da Aja Sofija ne pripada samo Turskoj, već je deo svetske baštine, priznate od naroda celog sveta.
Wikimedia/ Myrabella
Freska Isusa Hrista u Aja Sofiji
Deutsche Welle je u svom izveštaju istakla praktične probleme nastale u hramu: neprikladno osvetljenje, nemogućnost očuvanja mozaika i stalno propadanje zbog nekontrolisane posete.
Čini se da turski predsednik nastoji da oživi osmansko nasleđe kao odgovor na unutrašnji društveni i politički pritisak. Dok ekonomija zemlje trpi, a turska lira nastavlja pad, Erdogan pribegava spektaklima visokog simbolizma kako bi skrenuo pažnju javnosti.
Odjeci u svetskim medijima
Međutim, kako je za "Deutsche Welle" komentarisao turski politikolog Husejin Karaoglu:
- Aja Sofija je postala oruđe islamskog populizma, a Erdogan zaboravlja da svet gleda i ne zaboravlja.
Karaoglu smatra da takav stav ne donosi ugled Turskoj na međunarodnoj sceni, već naprotiv, jača sliku zemlje koja ne poštuje svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici.
Pretvaranje Aja Sofije u džamiju, unutar svog dubokog simbolizma, ne tiče se samo Turske, već dotiče osetljiva pitanja verskih sloboda, istorijskog pamćenja i geopolitičke ravnoteže u istočnom Mediteranu.
Shutterstock/Iosif Gromadko
Aja Sofija je pre pet godina pretvorena u džamiju
Dok je peta godišnjica protekla uz nove provokativne izjave, ćutanje međunarodne zajednice – uz nekoliko izuzetaka – predstavlja tihu saglasnost sa praksom koja potkopava kulturu i verski suživot.
Pitanje sada glasi: šta će još biti žrtvovano na oltaru turske unutrašnje političke strategije? I kada – i da li – će međunarodna zajednica odlučno stati nasuprot kontinuiranom vređanju jednog od najvažnijih spomenika hrišćanske i svetske kulture.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine.
Ajeti 57:22-24 iz sure Al-Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Jerej Srpske pracvoslavne crkve govori kako se od nekoliko porodica u Madridu stiglo do stotina vernika, zašto Španci ostaju do kraja pravoslavne liturgije i kako izgleda vera daleko od kuće.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
