Peter Schickert / imago stock&people / Profimedia, Tanjug/S. AĆIMOVIĆ
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Poruka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, upućena na dan obeležavanja pet godina od pretvaranja Aja Sofije u džamiju, uznemirila je hrišćanski svet i otvorila stare rane. Svojom objavom na Instagramu, turski predsednik pokušao je da opravda osporavanje jednog od najznačajnijih hrišćanskih spomenika na svetu, rekavši:
- Aja Sofija, koju smo pre pet godina oslobodili od njenih lanaca i ponovo povezali sa molitvom (ezanom) Muhameda, ostaće zauvek slobodna, ako Bog da (inšallah).
Ova izjava dolazi u posebno napetom periodu za geopolitičku ravnotežu u istočnom Mediteranu. Istovremeno, ponovo izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice zbog postepenog pretvaranja Turske u teokratski režim, kroz korišćenje religijskih simbola kao oruđa moći.
Petogodišnjica od pretvaranja Aja Sofije iz muzeja u džamiju zatiče Tursku u istrajnosti njene politike islamizacije kulturnog nasleđa, ignorišući međunarodne apele i prijave o oštećenjima na ovom istorijskom spomeniku. Tajip Erdogan, u novom zanosu, nazvao je čin iz 2020. godine „oslobođenjem“ i ponovio da će Aja Sofija ostati „slobodna“ zauvek, „ako Bog tako hoće“. Drugim rečima, ponovo pokušava da pretvori univerzalni simbol u predizborni barjak islamske retorike.
Wikimedia/Arild Vågen
Aja Sofija
Reakcije međunarodne zajednice i medija
Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) nije zaostala. Javnom objavom je poručila da „zvuk Kurana i poziv na molitvu nikada neće prestati“ pod kupolama Aja Sofije, jačajući narativ o religijskom osvajanju koje nema nikakve veze sa poštovanjem religijskih i kulturnih simbola.
Aja Sofija, spomenik svetske baštine UNESCO-a, pretvorena je u džamiju 24. jula 2020. godine, predsedničkim dekretom koji je potpisao Erdogan. Odluka je doneta u trenutku krize njegove i popularnosti njegove stranke, označivši potpuni raskid sa sekularnom državom Kemala Ataturka, sa ciljem da dirne religioznu publiku Anadolije.
Međutim, međunarodne institucije, poput Saveta Evrope, više puta su izrazile zabrinutost zbog narušavanja kulturnog identiteta hrama. Takođe, sama UNESCO je upozorila da je promena statusa korišćenja Aja Sofije izvršena bez prethodnog obaveštavanja, čime je prekršena međunarodna konvencija iz 1972. godine o zaštiti svetske kulturne baštine.
Mustafa Kamaci / AFP / Profimedia
Molitva Redžepa Taipa Erdogana u Aja Sofiji
Strah od propadanja pravoslavne svetinje
Dodatnu zabrinutost izaziva i to što politička eksploatacija dolazi uz zapostavljanje i propadanje spomenika. Stručnjaci i konzervatori upozorili su da mozaici, ikone i arhitektura hrama dolaze u opasnost zbog neprikladne upotrebe i velikog broja posetilaca. Samo tursko Ministarstvo kulture do danas nije dalo nijedan zvaničan izveštaj o stanju očuvanosti elemenata iz pravoslavnog perioda.
Šta Erdogan želi da postigne?
Associated Press je u nedavnoj analizi istakao da je pretvaranje Aja Sofije učinjeno pod političkim pritiskom, a ne iz poštovanja prema istoriji ili kulturnom kontinuitetu. Sličan stav zauzimaju i New York Times, koji naglašava da Aja Sofija ne pripada samo Turskoj, već je deo svetske baštine, priznate od naroda celog sveta.
Wikimedia/ Myrabella
Freska Isusa Hrista u Aja Sofiji
Deutsche Welle je u svom izveštaju istakla praktične probleme nastale u hramu: neprikladno osvetljenje, nemogućnost očuvanja mozaika i stalno propadanje zbog nekontrolisane posete.
Čini se da turski predsednik nastoji da oživi osmansko nasleđe kao odgovor na unutrašnji društveni i politički pritisak. Dok ekonomija zemlje trpi, a turska lira nastavlja pad, Erdogan pribegava spektaklima visokog simbolizma kako bi skrenuo pažnju javnosti.
Odjeci u svetskim medijima
Međutim, kako je za "Deutsche Welle" komentarisao turski politikolog Husejin Karaoglu:
- Aja Sofija je postala oruđe islamskog populizma, a Erdogan zaboravlja da svet gleda i ne zaboravlja.
Karaoglu smatra da takav stav ne donosi ugled Turskoj na međunarodnoj sceni, već naprotiv, jača sliku zemlje koja ne poštuje svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici.
Pretvaranje Aja Sofije u džamiju, unutar svog dubokog simbolizma, ne tiče se samo Turske, već dotiče osetljiva pitanja verskih sloboda, istorijskog pamćenja i geopolitičke ravnoteže u istočnom Mediteranu.
Shutterstock/Iosif Gromadko
Aja Sofija je pre pet godina pretvorena u džamiju
Dok je peta godišnjica protekla uz nove provokativne izjave, ćutanje međunarodne zajednice – uz nekoliko izuzetaka – predstavlja tihu saglasnost sa praksom koja potkopava kulturu i verski suživot.
Pitanje sada glasi: šta će još biti žrtvovano na oltaru turske unutrašnje političke strategije? I kada – i da li – će međunarodna zajednica odlučno stati nasuprot kontinuiranom vređanju jednog od najvažnijih spomenika hrišćanske i svetske kulture.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Osumnjičeni je brzo uhapšen i priznao je zločin, a vest je izazvala šok i molitveno okupljanje među vernicima i lokalnim stanovništvom na jugu Brazila.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
