Peter Schickert / imago stock&people / Profimedia, Tanjug/S. AĆIMOVIĆ
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Poruka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, upućena na dan obeležavanja pet godina od pretvaranja Aja Sofije u džamiju, uznemirila je hrišćanski svet i otvorila stare rane. Svojom objavom na Instagramu, turski predsednik pokušao je da opravda osporavanje jednog od najznačajnijih hrišćanskih spomenika na svetu, rekavši:
- Aja Sofija, koju smo pre pet godina oslobodili od njenih lanaca i ponovo povezali sa molitvom (ezanom) Muhameda, ostaće zauvek slobodna, ako Bog da (inšallah).
Ova izjava dolazi u posebno napetom periodu za geopolitičku ravnotežu u istočnom Mediteranu. Istovremeno, ponovo izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice zbog postepenog pretvaranja Turske u teokratski režim, kroz korišćenje religijskih simbola kao oruđa moći.
Petogodišnjica od pretvaranja Aja Sofije iz muzeja u džamiju zatiče Tursku u istrajnosti njene politike islamizacije kulturnog nasleđa, ignorišući međunarodne apele i prijave o oštećenjima na ovom istorijskom spomeniku. Tajip Erdogan, u novom zanosu, nazvao je čin iz 2020. godine „oslobođenjem“ i ponovio da će Aja Sofija ostati „slobodna“ zauvek, „ako Bog tako hoće“. Drugim rečima, ponovo pokušava da pretvori univerzalni simbol u predizborni barjak islamske retorike.
Wikimedia/Arild Vågen
Aja Sofija
Reakcije međunarodne zajednice i medija
Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) nije zaostala. Javnom objavom je poručila da „zvuk Kurana i poziv na molitvu nikada neće prestati“ pod kupolama Aja Sofije, jačajući narativ o religijskom osvajanju koje nema nikakve veze sa poštovanjem religijskih i kulturnih simbola.
Aja Sofija, spomenik svetske baštine UNESCO-a, pretvorena je u džamiju 24. jula 2020. godine, predsedničkim dekretom koji je potpisao Erdogan. Odluka je doneta u trenutku krize njegove i popularnosti njegove stranke, označivši potpuni raskid sa sekularnom državom Kemala Ataturka, sa ciljem da dirne religioznu publiku Anadolije.
Međutim, međunarodne institucije, poput Saveta Evrope, više puta su izrazile zabrinutost zbog narušavanja kulturnog identiteta hrama. Takođe, sama UNESCO je upozorila da je promena statusa korišćenja Aja Sofije izvršena bez prethodnog obaveštavanja, čime je prekršena međunarodna konvencija iz 1972. godine o zaštiti svetske kulturne baštine.
Mustafa Kamaci / AFP / Profimedia
Molitva Redžepa Taipa Erdogana u Aja Sofiji
Strah od propadanja pravoslavne svetinje
Dodatnu zabrinutost izaziva i to što politička eksploatacija dolazi uz zapostavljanje i propadanje spomenika. Stručnjaci i konzervatori upozorili su da mozaici, ikone i arhitektura hrama dolaze u opasnost zbog neprikladne upotrebe i velikog broja posetilaca. Samo tursko Ministarstvo kulture do danas nije dalo nijedan zvaničan izveštaj o stanju očuvanosti elemenata iz pravoslavnog perioda.
Šta Erdogan želi da postigne?
Associated Press je u nedavnoj analizi istakao da je pretvaranje Aja Sofije učinjeno pod političkim pritiskom, a ne iz poštovanja prema istoriji ili kulturnom kontinuitetu. Sličan stav zauzimaju i New York Times, koji naglašava da Aja Sofija ne pripada samo Turskoj, već je deo svetske baštine, priznate od naroda celog sveta.
Wikimedia/ Myrabella
Freska Isusa Hrista u Aja Sofiji
Deutsche Welle je u svom izveštaju istakla praktične probleme nastale u hramu: neprikladno osvetljenje, nemogućnost očuvanja mozaika i stalno propadanje zbog nekontrolisane posete.
Čini se da turski predsednik nastoji da oživi osmansko nasleđe kao odgovor na unutrašnji društveni i politički pritisak. Dok ekonomija zemlje trpi, a turska lira nastavlja pad, Erdogan pribegava spektaklima visokog simbolizma kako bi skrenuo pažnju javnosti.
Odjeci u svetskim medijima
Međutim, kako je za "Deutsche Welle" komentarisao turski politikolog Husejin Karaoglu:
- Aja Sofija je postala oruđe islamskog populizma, a Erdogan zaboravlja da svet gleda i ne zaboravlja.
Karaoglu smatra da takav stav ne donosi ugled Turskoj na međunarodnoj sceni, već naprotiv, jača sliku zemlje koja ne poštuje svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici.
Pretvaranje Aja Sofije u džamiju, unutar svog dubokog simbolizma, ne tiče se samo Turske, već dotiče osetljiva pitanja verskih sloboda, istorijskog pamćenja i geopolitičke ravnoteže u istočnom Mediteranu.
Shutterstock/Iosif Gromadko
Aja Sofija je pre pet godina pretvorena u džamiju
Dok je peta godišnjica protekla uz nove provokativne izjave, ćutanje međunarodne zajednice – uz nekoliko izuzetaka – predstavlja tihu saglasnost sa praksom koja potkopava kulturu i verski suživot.
Pitanje sada glasi: šta će još biti žrtvovano na oltaru turske unutrašnje političke strategije? I kada – i da li – će međunarodna zajednica odlučno stati nasuprot kontinuiranom vređanju jednog od najvažnijih spomenika hrišćanske i svetske kulture.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog po starom kalendaru i Svetog Savu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Feliksa iz Nole, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Dok odjekuju njegove reči da Aja Sofija „nikada više neće biti vaša“, turske vlasti sada su odlučile da i Anijsku sabornu crkvu, jedan od najvećih jermenskih hramova, pretvore u islamsku bogomolju, izazivajući osude istoričara i čitavog hrišćanskog sveta.
Dok se u mnogim državama darovi vezuju za Božić i Novu godinu, u Grčkoj i na Kipru sve se povezuje s jednim svetiteljem i jednim datumom koji ima posebno značenje
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije, koja spaja prošlost i sadašnjost.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije, koja spaja prošlost i sadašnjost.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
