Peter Schickert / imago stock&people / Profimedia, Tanjug/S. AĆIMOVIĆ
Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“.
Poruka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, upućena na dan obeležavanja pet godina od pretvaranja Aja Sofije u džamiju, uznemirila je hrišćanski svet i otvorila stare rane. Svojom objavom na Instagramu, turski predsednik pokušao je da opravda osporavanje jednog od najznačajnijih hrišćanskih spomenika na svetu, rekavši:
- Aja Sofija, koju smo pre pet godina oslobodili od njenih lanaca i ponovo povezali sa molitvom (ezanom) Muhameda, ostaće zauvek slobodna, ako Bog da (inšallah).
Ova izjava dolazi u posebno napetom periodu za geopolitičku ravnotežu u istočnom Mediteranu. Istovremeno, ponovo izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice zbog postepenog pretvaranja Turske u teokratski režim, kroz korišćenje religijskih simbola kao oruđa moći.
Petogodišnjica od pretvaranja Aja Sofije iz muzeja u džamiju zatiče Tursku u istrajnosti njene politike islamizacije kulturnog nasleđa, ignorišući međunarodne apele i prijave o oštećenjima na ovom istorijskom spomeniku. Tajip Erdogan, u novom zanosu, nazvao je čin iz 2020. godine „oslobođenjem“ i ponovio da će Aja Sofija ostati „slobodna“ zauvek, „ako Bog tako hoće“. Drugim rečima, ponovo pokušava da pretvori univerzalni simbol u predizborni barjak islamske retorike.
Wikimedia/Arild Vågen
Aja Sofija
Reakcije međunarodne zajednice i medija
Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) nije zaostala. Javnom objavom je poručila da „zvuk Kurana i poziv na molitvu nikada neće prestati“ pod kupolama Aja Sofije, jačajući narativ o religijskom osvajanju koje nema nikakve veze sa poštovanjem religijskih i kulturnih simbola.
Aja Sofija, spomenik svetske baštine UNESCO-a, pretvorena je u džamiju 24. jula 2020. godine, predsedničkim dekretom koji je potpisao Erdogan. Odluka je doneta u trenutku krize njegove i popularnosti njegove stranke, označivši potpuni raskid sa sekularnom državom Kemala Ataturka, sa ciljem da dirne religioznu publiku Anadolije.
Međutim, međunarodne institucije, poput Saveta Evrope, više puta su izrazile zabrinutost zbog narušavanja kulturnog identiteta hrama. Takođe, sama UNESCO je upozorila da je promena statusa korišćenja Aja Sofije izvršena bez prethodnog obaveštavanja, čime je prekršena međunarodna konvencija iz 1972. godine o zaštiti svetske kulturne baštine.
Mustafa Kamaci / AFP / Profimedia
Molitva Redžepa Taipa Erdogana u Aja Sofiji
Strah od propadanja pravoslavne svetinje
Dodatnu zabrinutost izaziva i to što politička eksploatacija dolazi uz zapostavljanje i propadanje spomenika. Stručnjaci i konzervatori upozorili su da mozaici, ikone i arhitektura hrama dolaze u opasnost zbog neprikladne upotrebe i velikog broja posetilaca. Samo tursko Ministarstvo kulture do danas nije dalo nijedan zvaničan izveštaj o stanju očuvanosti elemenata iz pravoslavnog perioda.
Šta Erdogan želi da postigne?
Associated Press je u nedavnoj analizi istakao da je pretvaranje Aja Sofije učinjeno pod političkim pritiskom, a ne iz poštovanja prema istoriji ili kulturnom kontinuitetu. Sličan stav zauzimaju i New York Times, koji naglašava da Aja Sofija ne pripada samo Turskoj, već je deo svetske baštine, priznate od naroda celog sveta.
Wikimedia/ Myrabella
Freska Isusa Hrista u Aja Sofiji
Deutsche Welle je u svom izveštaju istakla praktične probleme nastale u hramu: neprikladno osvetljenje, nemogućnost očuvanja mozaika i stalno propadanje zbog nekontrolisane posete.
Čini se da turski predsednik nastoji da oživi osmansko nasleđe kao odgovor na unutrašnji društveni i politički pritisak. Dok ekonomija zemlje trpi, a turska lira nastavlja pad, Erdogan pribegava spektaklima visokog simbolizma kako bi skrenuo pažnju javnosti.
Odjeci u svetskim medijima
Međutim, kako je za "Deutsche Welle" komentarisao turski politikolog Husejin Karaoglu:
- Aja Sofija je postala oruđe islamskog populizma, a Erdogan zaboravlja da svet gleda i ne zaboravlja.
Karaoglu smatra da takav stav ne donosi ugled Turskoj na međunarodnoj sceni, već naprotiv, jača sliku zemlje koja ne poštuje svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici.
Pretvaranje Aja Sofije u džamiju, unutar svog dubokog simbolizma, ne tiče se samo Turske, već dotiče osetljiva pitanja verskih sloboda, istorijskog pamćenja i geopolitičke ravnoteže u istočnom Mediteranu.
Shutterstock/Iosif Gromadko
Aja Sofija je pre pet godina pretvorena u džamiju
Dok je peta godišnjica protekla uz nove provokativne izjave, ćutanje međunarodne zajednice – uz nekoliko izuzetaka – predstavlja tihu saglasnost sa praksom koja potkopava kulturu i verski suživot.
Pitanje sada glasi: šta će još biti žrtvovano na oltaru turske unutrašnje političke strategije? I kada – i da li – će međunarodna zajednica odlučno stati nasuprot kontinuiranom vređanju jednog od najvažnijih spomenika hrišćanske i svetske kulture.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetih dvanaest apostola – Pavlovdan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava praznik Svetog arhangela Gavrila. Katolička crkva proslavlja Majku Božju Bistričku, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Tokom obeležavanja godišnjice pada Carigrada, turski predsednik poručio je da čežnja za osvajanjem nikada neće nestati iz srca nacije i pred hiljadama okupljenih recitovao stihove iz Kurana u Aja Sofiji.
Mark Linč kritikovao je američku spoljnopolitičku pasivnost, najavljujući zakonodavne i ekonomske mere prema Turskoj dok ne dođe do promene statusa Aja Sofije.
Ugledni islamski učenjak i filozof otvoreno kritikuje osmansku prošlost i današnje političke igre, ističući potrebu za savezom muslimana i hrišćana u očuvanju istinske vere i mira.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
