Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Postoji granica između onoga što možemo kontrolisati i onoga što je prepušteno Božjoj volji - i u toj granici leži naša duhovna snaga. Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid, koji su u knjzi "Kuran - 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 27. novembar, podsećaju nas upravo na tu dinamiku. Oni nas uče da ništa, ni na Zemlji ni u našim dušama, ne nastaje mimo Božje volje, ali i da čovek treba da pronađe unutrašnju ravnotežu - ne tugovati za onim što nije dato, niti se preterano radovati zbog onoga što jeste.
:
57:22 Ne desi se nikakvo zlo ni na Zemlji ni u dušama vašim, a da nije zapisano pre nego što je nastalo - uistinu, to je za Alaha lako.
57:23 Da ne biste tugovali za onim šta vam je promaklo, niti se previše radovali onome što vam je dao. Alah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce.
57:24 One koji škrtare i traže od ljudi škrtost. A ko se okrene - pa, Alah je, zaista, Neovisan i Hvaljeni.
Ovi ajeti sažimaju temeljne islamske principe. Prvi ajet nas uči o predodređenju i Božjoj sveprisutnosti, naglašavajući da su i najmanje stvari u svetu i u našim životima deo Božjeg plana. Drugi ajet poziva na umerenost i kontrolu nad unutrašnjim emocijama - opominje da čovek ne treba biti vođen tugom zbog propuštenog ili euforijom zbog stečenog, jer Alah ne voli razmetljivce i hvalisavce. Treći ajet ističe etičku dimenziju: škrtost i traženje od drugih udaljava od Božje blagodati, dok se istinska sloboda i vrednost nalaze u oslanjanju na Alaha, jedinog Neovisnog i Hvaljenog.
Skupa, ovi ajeti iz Kurana pozivaju na duhovnu disciplinu, etičku doslednost i poverenje u Božji poredak. Oni nas uče kako da pronađemo unutrašnju ravnotežu u svakodnevici i kako da razvijamo moralnu snagu kroz svesno oslanjanje na Alaha, bez preteranog vezivanja za materijalno i emocionalno.
Primena ovih poruka u svakodnevnom životu znači prepoznavanje sopstvenih reakcija, kontrolu emocija i etički izbor u odnosima sa ljudima. Razumevanje granice između onoga što je u našoj kontroli i onoga što je prepušteno Božjoj volji vodi ka unutrašnjem miru, dok poverenje u Alaha jača duhovnu otpornost i životnu samosvest.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu. Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša. Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas. Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Foto: Unsplash
Duhovna snaga u svakodnevnom životu
Kako primeniti pouke ovih ajeta danas
Islam
02:00 | 13.11.2025
EVO KAKO RUGANJE I OGOVARANJE MOGU UNIŠTITI ČOVEKA: Korisna mudrost za svakodnevne izazove u odnosima među ljudima
Islam
02:00 | 20.11.2025
EVO ŠTA ČOVEK NAJČEŠĆE PROPUŠTA DA VIDI: Rečenice koje menjaju sve što mislimo da znamo o životu
Islam
02:00 | 22.11.2025
NE ZANEMARUJMO MALA ČUDA: Sitni znakovi često nose velike poruke
Islam
02:00 | 24.11.2025
MALI KORACI, VELIKA NAGRADA: Duhovni kompas za svakodnevicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Božjeg milosrđa, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U trenutku Isusovog vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
