Ajeti 57:22-24 iz sure Al-Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Postoji granica između onoga što možemo kontrolisati i onoga što je prepušteno Božijoj volji - i u toj granici leži naša duhovna snaga. Ajeti 57:22-24 iz sure Al-Hadid, koji su u knjzi "Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 27. novembar, podsećaju nas upravo na tu dinamiku. Oni nas uče da ništa, ni na Zemlji ni u našim dušama, ne nastaje mimo Božije volje, ali i da čovek treba da pronađe unutrašnju ravnotežu - ne tugovati za onim što nije dato, niti se preterano radovati zbog onoga što jeste.
:
57:22 Ne desi se nikakvo zlo ni na Zemlji ni u dušama vašim, a da nije zapisano pre nego što je nastalo - uistinu, to je za Alaha lako.
57:23 Da ne biste tugovali za onim šta vam je promaklo, niti se previše radovali onome što vam je dao. Alah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce.
57:24 One koji škrtare i traže od ljudi škrtost. A ko se okrene - pa, Alah je, zaista, Neovisan i Hvaljeni.
Ovi ajeti sažimaju temeljne islamske principe. Prvi ajet nas uči o predodređenju i Božijoj sveprisutnosti, naglašavajući da su i najmanje stvari u svetu i u našim životima deo Božijeg plana. Drugi ajet poziva na umerenost i kontrolu nad unutrašnjim emocijama — opominje da čovek ne treba biti vođen tugom zbog propuštenog ili euforijom zbog stečenog, jer Alah ne voli razmetljivce i hvalisavce. Treći ajet ističe etičku dimenziju: škrtost i traženje od drugih udaljava od Božije blagodati, dok se istinska sloboda i vrednost nalaze u oslanjanju na Alaha, jedinog Neovisnog i Hvaljenog.
Skupa, ovi ajeti iz Kurana pozivaju na duhovnu disciplinu, etičku doslednost i poverenje u Božiji poredak. Oni nas uče kako da pronađemo unutrašnju ravnotežu u svakodnevici i kako da razvijamo moralnu snagu kroz svesno oslanjanje na Alaha, bez preteranog vezivanja za materijalno i emocionalno.
Primena ovih poruka u svakodnevnom životu znači prepoznavanje sopstvenih reakcija, kontrolu emocija i etički izbor u odnosima sa ljudima. Razumevanje granice između onoga što je u našoj kontroli i onoga što je prepušteno Božijoj volji vodi ka unutrašnjem miru, dok poverenje u Alaha jača duhovnu otpornost i životnu samosvest-
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu. Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša. Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas. Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Foto: Unsplash
Duhovna snaga u svakodnevnom životu
Kako primeniti pouke ovih ajeta danas
Islam
02:00 | 13.11.2025
EVO KAKO RUGANJE I OGOVARANJE MOGU UNIŠTITI ČOVEKA: Korisna mudrost za svakodnevne izazove u odnosima među ljudima
Islam
02:00 | 20.11.2025
EVO ŠTA ČOVEK NAJČEŠĆE PROPUŠTA DA VIDI: Rečenice koje menjaju sve što mislimo da znamo o životu
Islam
02:00 | 22.11.2025
NE ZANEMARUJMO MALA ČUDA: Sitni znakovi često nose velike poruke
Islam
02:00 | 24.11.2025
MALI KORACI, VELIKA NAGRADA: Duhovni kompas za svakodnevicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 57:22-24 iz sure Al-Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu sa Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Kleveta razara odnose među ljudima, unosi razdor u zajednicu i udaljava čoveka od Boga, jer se temelji na laži, a laž je, kako uči Crkva, izvor zla.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Ajet 57:18 otkriva zašto iskrena sadaka oplemenjuje vernika, donosi unutrašnji mir i nagradu koja nadmašuje sve ljudske računice.
Ajeti 57:1–6 vode kroz nevidljive i vidljive svetove, otkrivajući moć, mudrost i prisutnost Boga u svakom trenutku – od stvaranja neba i Zemlje do svakodnevnih ljudskih misli i dela.
Ajeti 56:58-65 govore o Božijoj milosti, opomeni i odgovornosti, otkrivajući kako svaka odluka utiče na konačni susret sa Stvoriteljem.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Ajet 57:18 otkriva zašto iskrena sadaka oplemenjuje vernika, donosi unutrašnji mir i nagradu koja nadmašuje sve ljudske računice.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Umesto brojanja zalogaja i pravila, protojerej Aleksej Uminski ukazuje na unutrašnju borbu i lični odnos sa Bogom koji se ne da svesti na spiskove dozvola i zabrana.
