Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Postoji granica između onoga što možemo kontrolisati i onoga što je prepušteno Božjoj volji - i u toj granici leži naša duhovna snaga. Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid, koji su u knjzi "Kuran - 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 27. novembar, podsećaju nas upravo na tu dinamiku. Oni nas uče da ništa, ni na Zemlji ni u našim dušama, ne nastaje mimo Božje volje, ali i da čovek treba da pronađe unutrašnju ravnotežu - ne tugovati za onim što nije dato, niti se preterano radovati zbog onoga što jeste.
:
57:22 Ne desi se nikakvo zlo ni na Zemlji ni u dušama vašim, a da nije zapisano pre nego što je nastalo - uistinu, to je za Alaha lako.
57:23 Da ne biste tugovali za onim šta vam je promaklo, niti se previše radovali onome što vam je dao. Alah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce.
57:24 One koji škrtare i traže od ljudi škrtost. A ko se okrene - pa, Alah je, zaista, Neovisan i Hvaljeni.
Ovi ajeti sažimaju temeljne islamske principe. Prvi ajet nas uči o predodređenju i Božjoj sveprisutnosti, naglašavajući da su i najmanje stvari u svetu i u našim životima deo Božjeg plana. Drugi ajet poziva na umerenost i kontrolu nad unutrašnjim emocijama - opominje da čovek ne treba biti vođen tugom zbog propuštenog ili euforijom zbog stečenog, jer Alah ne voli razmetljivce i hvalisavce. Treći ajet ističe etičku dimenziju: škrtost i traženje od drugih udaljava od Božje blagodati, dok se istinska sloboda i vrednost nalaze u oslanjanju na Alaha, jedinog Neovisnog i Hvaljenog.
Skupa, ovi ajeti iz Kurana pozivaju na duhovnu disciplinu, etičku doslednost i poverenje u Božji poredak. Oni nas uče kako da pronađemo unutrašnju ravnotežu u svakodnevici i kako da razvijamo moralnu snagu kroz svesno oslanjanje na Alaha, bez preteranog vezivanja za materijalno i emocionalno.
Primena ovih poruka u svakodnevnom životu znači prepoznavanje sopstvenih reakcija, kontrolu emocija i etički izbor u odnosima sa ljudima. Razumevanje granice između onoga što je u našoj kontroli i onoga što je prepušteno Božjoj volji vodi ka unutrašnjem miru, dok poverenje u Alaha jača duhovnu otpornost i životnu samosvest.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu. Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša. Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas. Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Foto: Unsplash
Duhovna snaga u svakodnevnom životu
Kako primeniti pouke ovih ajeta danas
Islam
02:00 | 13.11.2025
EVO KAKO RUGANJE I OGOVARANJE MOGU UNIŠTITI ČOVEKA: Korisna mudrost za svakodnevne izazove u odnosima među ljudima
Islam
02:00 | 20.11.2025
EVO ŠTA ČOVEK NAJČEŠĆE PROPUŠTA DA VIDI: Rečenice koje menjaju sve što mislimo da znamo o životu
Islam
02:00 | 22.11.2025
NE ZANEMARUJMO MALA ČUDA: Sitni znakovi često nose velike poruke
Islam
02:00 | 24.11.2025
MALI KORACI, VELIKA NAGRADA: Duhovni kompas za svakodnevicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
