Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
Postoji granica između onoga što možemo kontrolisati i onoga što je prepušteno Božjoj volji - i u toj granici leži naša duhovna snaga. Ajeti 57:22-24 iz sure El Hadid, koji su u knjzi "Kuran - 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 27. novembar, podsećaju nas upravo na tu dinamiku. Oni nas uče da ništa, ni na Zemlji ni u našim dušama, ne nastaje mimo Božje volje, ali i da čovek treba da pronađe unutrašnju ravnotežu - ne tugovati za onim što nije dato, niti se preterano radovati zbog onoga što jeste.
:
57:22 Ne desi se nikakvo zlo ni na Zemlji ni u dušama vašim, a da nije zapisano pre nego što je nastalo - uistinu, to je za Alaha lako.
57:23 Da ne biste tugovali za onim šta vam je promaklo, niti se previše radovali onome što vam je dao. Alah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce.
57:24 One koji škrtare i traže od ljudi škrtost. A ko se okrene - pa, Alah je, zaista, Neovisan i Hvaljeni.
Ovi ajeti sažimaju temeljne islamske principe. Prvi ajet nas uči o predodređenju i Božjoj sveprisutnosti, naglašavajući da su i najmanje stvari u svetu i u našim životima deo Božjeg plana. Drugi ajet poziva na umerenost i kontrolu nad unutrašnjim emocijama - opominje da čovek ne treba biti vođen tugom zbog propuštenog ili euforijom zbog stečenog, jer Alah ne voli razmetljivce i hvalisavce. Treći ajet ističe etičku dimenziju: škrtost i traženje od drugih udaljava od Božje blagodati, dok se istinska sloboda i vrednost nalaze u oslanjanju na Alaha, jedinog Neovisnog i Hvaljenog.
Skupa, ovi ajeti iz Kurana pozivaju na duhovnu disciplinu, etičku doslednost i poverenje u Božji poredak. Oni nas uče kako da pronađemo unutrašnju ravnotežu u svakodnevici i kako da razvijamo moralnu snagu kroz svesno oslanjanje na Alaha, bez preteranog vezivanja za materijalno i emocionalno.
Primena ovih poruka u svakodnevnom životu znači prepoznavanje sopstvenih reakcija, kontrolu emocija i etički izbor u odnosima sa ljudima. Razumevanje granice između onoga što je u našoj kontroli i onoga što je prepušteno Božjoj volji vodi ka unutrašnjem miru, dok poverenje u Alaha jača duhovnu otpornost i životnu samosvest.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu. Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša. Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas. Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Foto: Unsplash
Duhovna snaga u svakodnevnom životu
Kako primeniti pouke ovih ajeta danas
Islam
02:00 | 13.11.2025
EVO KAKO RUGANJE I OGOVARANJE MOGU UNIŠTITI ČOVEKA: Korisna mudrost za svakodnevne izazove u odnosima među ljudima
Islam
02:00 | 20.11.2025
EVO ŠTA ČOVEK NAJČEŠĆE PROPUŠTA DA VIDI: Rečenice koje menjaju sve što mislimo da znamo o životu
Islam
02:00 | 22.11.2025
NE ZANEMARUJMO MALA ČUDA: Sitni znakovi često nose velike poruke
Islam
02:00 | 24.11.2025
MALI KORACI, VELIKA NAGRADA: Duhovni kompas za svakodnevicu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje – jeromonah Visoko-Petrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
