Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
U savremenom životu, kada se svakodnevne obaveze i brige gomilaju, često zaboravljamo na dublji smisao davanja i odricanja. Sura El-Hadid, ajeti 57:9-10, koji su u knjizi "Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje" izdvojeni za 24. novembar, podsećaju vernike na važnost nesebičnog ulaganja u Alahov put i na nagradu koja nadilazi prolazne materijalne vrednosti. Ovi ajeti iz Kurana ne govore samo o materijalnom davanju, već i o duhovnom zalaganju i spremnosti da se učestvuje u činu dobra bez očekivanja trenutne koristi.
57:9 Vama je objavljeno da trošite na Alahovom putu iz onoga čime vas je opskrbio; a oni koji su od vas poričući to – ti takvi su poricali. A Alah – On je Silni, Vlasnik hvale.
57:10 I šta vam je pa odbijate da trošite na Alahovu putu kada će Allah nebesa i Zemlju naslediti? Nisu jednaki među vama oni koji su davali priloge pre pobede i lično se borili – oni su na višem stepenu od onih koji su posle davali priloge i lično se borili, a Alah svima obećava nagradu najlepšu; – Allah dobro zna ono što radite
Ajeti 57:9-10 naglašavaju fundamentalnu islamsku vrednost – svesno i odgovorno ulaganje u dobročinstvo. Prvi ajet podseća da su sredstva koja su vernicima data dar od Allaha i da je njihovo trošenje u Njegovom putu čin priznanja Božje suverenosti i milosti. Oni koji odbijaju da daju iz svojih resursa nisu samo materijalno škrti; oni simbolično poriču vrednost samog čina služenja Bogu.
Drugi ajet uvodi dodatni sloj: razliku između onih koji su davali pre pobede i lično se borili, i onih koji su činili isto posle. Islamska perspektiva ovde ističe hrabrost, inicijativu i predanost – oni koji su prvi dali i prvi se borili imaju viši duhovni status, jer su pokazali odlučnost i veru u delima kada su rizici bili najveći. Ipak, ajet završava univerzalnom porukom: Allah nagrađuje svakoga ko iskreno deluje na Njegovom putu, prepoznajući i vrednujući svaki čin dobra.
Ovi ajeti, kada se čitaju u svakodnevnom kontekstu, podsećaju vernike da davanje i zalaganje nisu samo moralna obaveza, već prilika za duhovni rast i očuvanje harmonije unutar zajednice. Oni podstiču refleksiju o tome kako materijalna sredstva i lična energija mogu postati instrumenti vere i solidarnosti – vrednosti koje nadilaze granice ličnih interesa i ostavljaju trajni pečat u životima drugih ljudi.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Ajeti 56:68-74 otkrivaju kako svakodnevni darovi prirode oblikuju naš odnos s Alahom i podstiču na zahvalnost i pažnju prema svetu oko nas.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
