Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Ponekad nam duhovno nasleđe pravoslavne crkve otkriva ugodnike Božje čiji izbori deluju gotovo nezamislivo u današnjim okolnostima. Sveti velikomučenik Mina upravo je jedan od njih — čovek koji je napustio karijeru, grad i sigurnost samo zato što nije mogao da pristane na laž. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 24. novembra, zajedno sa Svetim Stefanom Dečanskim, a iako je u kalendaru obeležen crnim slovom, njegova priča i dalje snažno govori savremenom verniku.
Po rođenju Misirac i po službi rimski vojnik, Sveti Mina živeo je u vremenu kada je idolopoklonstvo bilo državni poredak. Gledajući žrtvovanja pred kipovima, nije mogao da ostane nema svedok nečega što je smatrao prazninom. Napustio je vojsku i povukao se u planinu, u samoću koju je doživljavao kao veću slobodu od života među onima koji nisu poznavali Hrista.
Prema predanju, sa jedne visine ugledao je pogansko praznovanje u gradu Katuaniji i odlučio da se vrati među ljude — ali ne kao vojnik, nego kao ispovednik vere. Sišao je u grad i pred svima jasno rekao da je Hristos jedini živi Bog, a da su idoli samo senke.
Knez Piros, iznenađen odvažnošću čoveka koji mu stoji pred očima, upitao je Minu ko je i šta želi. Svetitelj je odgovorio jednostavno i čvrsto: da je rodom iz Misira, da je nekada bio oficir, ali da se odrekao rimskih počasti jer nisu mogle da stoje uz istinu.
„Došao sam ovde da pred svima objavim Hrista“, rekao je, „da bi On priznao mene u carstvu nebeskom.“
Takva ispovednička smelost skupo ga je koštala. Bio je mučen dugim i surovim mukama — šiban, strugan gvozdenim četkama, opaljivan. Na kraju je posečen mačem. Da njegov kult ne bi zaživeo, telo su pokušali da unište u ognju, ali su hrišćani uspeli da sačuvaju deo njegovih moštiju, koje su kasnije prenete u Aleksandriju, gde je podignuta crkva u njegovu čast.
Sveti Mina postradao je oko 304. godine, ali je prema predanju nastavio da čini čuda i da se vernicima javlja kao neustrašivi ratnik na konju — zaštitnik onih koji se nalaze u sili, strahu i nevolji.
U Beogradu, na Zvezdari, u hramu Svetog velikomučenika kneza Lazara, posebno poštovanje Svetog Mine vezuje se za ikonu koja se u narodu smatra čudotvornom. U više svedočanstava navodi se da se ikona pojavila "nečujno", bez pouzdano zabeleženih podataka o tome kada je i kako stigla u hram.
Vremenom su se počela prenositi svedočenja vernika o isceljenjima, neočekivanim utihnućima bolesti, utehi i preokretima koji su dolazili nakon molitve pred ovom ikonom. Zbog toga se na praznik Svetog Mine pred Lazaricom okupljaju stotine ljudi — neki da zahvale, neki da se pomole, a mnogi da zatraže pomoć onda kada, kako često kažu, „nijedna druga molitva više ne pomaže“.
Za mnoge pravoslavne domove, posebno one koji Svetog Minu doživljavaju kao zaštitnika porodice i ratnika-ispovednika, njegov praznik ostaje prilika za podsećanje da vera nije samo lični mir, već i spremnost da se istina saopšti upravo onda kada je najteže.
Priče o čudotvornoj ikoni u Lazarici i o ljudima koji su pred nju prišli sa molitvom za utehu i isceljenje samo potvrđuju da se nasleđe jednog mučenika ne meri samo svetim spisima, ikonama i freskama, već i stvarnim promenama koje donosi u srcima onih koji mu se obrate.
Sveti Mina je svetitelj čija dela i danas pomeraju granice između straha i odluke, između ćutanja i ispovesti. Njegova čudotvorna ikona u beogradskoj Lazarici, sa brojnim svedočanstvima vernika, podseća nas da se u pravoslavlju čuda ne događaju samo u davnini, već i usred gradskih četvrti, pred očima onih koji veruju.
Doktor iz Makedonije nije verovao u čuda, ali kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvatio je moć vere. Jedna od najpoštovanijih pravoslavnih ikona, koja se slavi 7. februara, vekovima svedoči o milosti Majke Božje, a priče o njenoj čudotvornoj moći ne prestaju da inspirišu verne. U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti. U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
Wikipedia Andrija1234567
Duhovna riznica
14:42 | 07.02.2025
"PRED MOJIM OČIMA ČOVEK JE LEBDEO ISPRED ČUDOTVORNE IKONE BOGORODICE": Svedočanstvo igumanije Ekatarine o nesvakidašnjem čudu u manastiru Beočin (VIDEO)
Duhovna riznica
23:27 | 07.02.2025
SVETINJA PRED KOJOM NESTAJU SUZE I BOL: Sva čuda ikone “Ublaži moju tugu” koja vekovima donosi utehu i isceljenja
Duhovna riznica
19:24 | 13.05.2025
“REKLI SU MI DA PUSTIM SINA DA UMRE, A JA SAM SE IPAK MOLILA…” Potresno svedočanstvo majke o čudu pred ikonom Bogorodice “Isceliteljke”
Aktuelno iz SPC
21:05 | 22.09.2025
NAROD PREPLAVIO TUMANE NA MALU GOSPOJINU: Na proslavi jubileja, 15.000 vernika poklonilo se ikoni koja donosi čuda i isceljenja (FOTO, VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
Beloruska Biskupska konferencija saopštila je da su oci Henrjk Akalotovič i Andrej Juhnjevič, posle godina provedenih u kaznenim kolonijama, oslobođeni zahvaljujući diplomatskoj misiji Vatikana.
Iskušenja dolaze onda kada se srce vezuje za ono prolazno, jer Bog želi da ga usmeri ka onome što je večno.
