OSIM SVETOG STEFANA, DANAS SLAVIMO I SVETOG MINU: U Beogradu se čuva čudotvorna ikona ovog svetitelja, kome se vernici mole kada nijedna druga molitva ne pomaže

Ponekad nam duhovno nasleđe pravoslavne crkve otkriva ugodnike Božje čiji izbori deluju gotovo nezamislivo u današnjim okolnostima. Sveti velikomučenik Mina upravo je jedan od njih — čovek koji je napustio karijeru, grad i sigurnost samo zato što nije mogao da pristane na laž. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 24. novembra, zajedno sa Svetim Stefanom Dečanskim, a iako je u kalendaru obeležen crnim slovom, njegova priča i dalje snažno govori savremenom verniku.

Sveti Mina — rimski oficir koji je izabrao istinu

Po rođenju Misirac i po službi rimski vojnik, Sveti Mina živeo je u vremenu kada je idolopoklonstvo bilo državni poredak. Gledajući žrtvovanja pred kipovima, nije mogao da ostane nema svedok nečega što je smatrao prazninom. Napustio je vojsku i povukao se u planinu, u samoću koju je doživljavao kao veću slobodu od života među onima koji nisu poznavali Hrista.

Prema predanju, sa jedne visine ugledao je pogansko praznovanje u gradu Katuaniji i odlučio da se vrati među ljude — ali ne kao vojnik, nego kao ispovednik vere. Sišao je u grad i pred svima jasno rekao da je Hristos jedini živi Bog, a da su idoli samo senke.

Wikipedia Andrija1234567

 

Knez Piros, iznenađen odvažnošću čoveka koji mu stoji pred očima, upitao je Minu ko je i šta želi. Svetitelj je odgovorio jednostavno i čvrsto: da je rodom iz Misira, da je nekada bio oficir, ali da se odrekao rimskih počasti jer nisu mogle da stoje uz istinu.
„Došao sam ovde da pred svima objavim Hrista“, rekao je, „da bi On priznao mene u carstvu nebeskom.“

Mučeništvo koje je postalo svedočanstvo vere

Takva ispovednička smelost skupo ga je koštala. Bio je mučen dugim i surovim mukama — šiban, strugan gvozdenim četkama, opaljivan. Na kraju je posečen mačem. Da njegov kult ne bi zaživeo, telo su pokušali da unište u ognju, ali su hrišćani uspeli da sačuvaju deo njegovih moštiju, koje su kasnije prenete u Aleksandriju, gde je podignuta crkva u njegovu čast.

Sveti Mina postradao je oko 304. godine, ali je prema predanju nastavio da čini čuda i da se vernicima javlja kao neustrašivi ratnik na konju — zaštitnik onih koji se nalaze u sili, strahu i nevolji.

Čudotvorna ikona Svetog Mine u beogradskoj Lazarici

U Beogradu, na Zvezdari, u hramu Svetog velikomučenika kneza Lazara, posebno poštovanje Svetog Mine vezuje se za ikonu koja se u narodu smatra čudotvornom. U više svedočanstava navodi se da se ikona pojavila "nečujno", bez pouzdano zabeleženih podataka o tome kada je i kako stigla u hram.

Wikipedia Andrija1234567

 

Vremenom su se počela prenositi svedočenja vernika o isceljenjima, neočekivanim utihnućima bolesti, utehi i preokretima koji su dolazili nakon molitve pred ovom ikonom. Zbog toga se na praznik Svetog Mine pred Lazaricom okupljaju stotine ljudi — neki da zahvale, neki da se pomole, a mnogi da zatraže pomoć onda kada, kako često kažu, „nijedna druga molitva više ne pomaže“.

Za mnoge pravoslavne domove, posebno one koji Svetog Minu doživljavaju kao zaštitnika porodice i ratnika-ispovednika, njegov praznik ostaje prilika za podsećanje da vera nije samo lični mir, već i spremnost da se istina saopšti upravo onda kada je najteže.

Priče o čudotvornoj ikoni u Lazarici i o ljudima koji su pred nju prišli sa molitvom za utehu i isceljenje samo potvrđuju da se nasleđe jednog mučenika ne meri samo svetim spisima, ikonama i freskama, već i stvarnim promenama koje donosi u srcima onih koji mu se obrate.

Sveti Mina je svetitelj čija dela i danas pomeraju granice između straha i odluke, između ćutanja i ispovesti. Njegova čudotvorna ikona u beogradskoj Lazarici, sa brojnim svedočanstvima vernika, podseća nas da se u pravoslavlju čuda ne događaju samo u davnini, već i usred gradskih četvrti, pred očima onih koji veruju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara