Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
SPC sutra slavi Svetog Jovana Milostivog.
Sveti Jovan Milostivi je hrišćanski svetitelj, aleksandrijski patrijarh iz 7. veka, rođen na Kipru, poznat po svojoj izuzetnoj dobroti i milosrđu.
Rođen je u kneževskoj porodici i vaspitan u hrišćanskom duhu. Otac mu je bio knez Epifanije. Na insistiranje roditelja se oženio, ali nakon što su mu umrli žena i deca, postao je monah, a potom izabran za patrijarha aleksandrijskog, gde je deset godina upravljao Crkvom i čuvao je od neprijatelja.
Jovan bi izabran za patrijarha Aleksandrijskog u vreme cara Iraklija.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
"Ako želiš blagorodstva, govorio je on, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodstvo."
Svi sveti odlikovali su se milosrđem, ali Sveti Jovan bio se sav predao ovoj divnoj dobrodetelji. Nijedan siromah ili ubožjak nije od njega otišao praznih ruku i ožalošćen.
Svima nevoljnima je davao milostinju; svim tužnima je davao utehu ne samo rečju nego i delom; on je gladne hranio, nage odevao, zarobljene otkupljivao, bolesnike i putnike zbrinjavao.
"Milostivost njegova beše kao ogromna bogata reka koja neprestano teče i napaja sve žedne".
Kada su Persijanci udarili na Misir, patrijarh Jovan sede u lađu da se udalji od napasti. Uz put se razboleo i stigavši na Kipar, umre je svome mestu rođenja, 620. godine.
Mošti njegove čudotvorne prenete najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
Svi su bili izloženi jezivim mukama, ali niko nije hteo da se odrekne Hrista.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Videći Onisifora i Porfirija gde u radosti podnose muke, svirepi mučitelji su ih vezali konjima za rep, koje su naterali da trče po trnovitim, kamenitim i brdovitim mestima.
U vreme cara Teodosija 381. godine, njegove mošti prenesene su u Carigrad, a 1236. u Veneciju, gde se i sad nalaze.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
