Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Srpska pravoslavna crkva 24. maja proslavlja Svetog Kirila (Ćirila) i Metodija. Ovaj dan se u Republici Srbiji obeležava i kao Dan slovenske pismenosti i kulture.
Ovaj veliki dan je u kalendaru obeležen crvenim slovom i slavi se u znak sećanja na solunsku braću koja su sastavila prvu slovensku azbuku (glagoljicu) i preveli crkvene knjige na slovenski jezik.
Postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Zbog svog ogromnog prosvetiteljskog rada ostali su upamćeni u istoriji kao "slovenski apostoli".
Bili su rođena braća, rodom iz Soluna, od roditelja znamenitih i bogatih, Lava i Marije.
Stariji brat Metodije kao oficir je proveo deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako je naučio slovenski jezik. Potom se i Metodije udaljio u goru Olimp i predao monašom podvigu. Tu mu se kasnije pridružio i Kirilo.
"No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada po zapovesti carevoj ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda".
Posle izvesnog vremena vratili su se u Carigrad, gde su sastavili slovensku azbuku od trideset osam slova, i počneli da prevode crkvene knjige s grčkog na slovenski.
"Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu".
Na poziv pape otišli su u Rim, gde se Kiril razboleo i umro 14. februara 869. godine. Tada se Metodije vratio u Moravsku "i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima".
Po njegovoj smrti, upokojio se 6. aprila 885. godine, njegovi učenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređošli su Dunav i spustile se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, "produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu".
Jako apostolom jedinopravniji i slovenskih stran učiteljije, Kirile i Metodije bogomudriji, vladiku vsjeh molite, vsja jaziki slovenskaja utverditi v pravoslaviji i jedinomisliji, umoriti mir i spasti duši našja.
Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.
Njegov život je obeležen teškim iskušenjima.
Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Neki običaji datiraju još iz vremena kada je naš narod bio mnogobožački, pa tako i ovaj.
U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simona Zilota po starom i Svetog Mihaila Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Deziderija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Posedovanje moštiju Svetog Nikole bio je negovan san ne samo stanovnika Barija, već i njihovih večitih rivala na moru - Mlečana, Đenovljana i stanovnika Amalfija
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja po starom i Svetog mučenika Vasiliska po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Rite Kasijske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
