U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno.
Mnogi ljudi, kada ih zadese bolest, gubitak, siromaštvo, izdaja ili neka velika muka, postavljaju isto pitanje: zašto baš meni? U trenucima kada čoveka pritisnu tuga i nevolja, često se u srcu javlja i drugo pitanje - ako Bog postoji i ako nas voli, zašto nas ne zaštiti od bola i stradanja?
Čovek bi želeo život bez patnje, bez suza i bez iskušenja. Želeo bi da svaki njegov put bude lak, da se svaka molitva odmah ispuni i da ga nikada ne dotakne nesreća. Ali upravo u trenucima najvećih iskušenja mnogi ljudi počinju dublje da razmišljaju o sebi, o svojim delima, o prolaznosti života i o odnosu prema Bogu.
Tada čovek često prvi put iskreno klekne na molitvu, prvi put zaplače pred ikonom i prvi put svim srcem zatraži pomoć od Gospoda.
U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno. Sveti oci govorili su da Gospod nekada dopušta tugu kako bi čoveka udaljio od greha, gordosti i duhovnog uspavljivanja. Dok čoveku u životu sve ide lako, često zaboravlja na Boga, misli da mu niko nije potreban i uzda se samo u svoju snagu.
A kada dođu iskušenja, tada srce omekša i čovek počinje da traži ono što je istinski važno.
Pravoslavni duhovnici govorili su da ne treba svaku nevolju posmatrati kao kaznu, već kao opomenu, lek ili put ka duhovnom ozdravljenju. Kao što lekar nekada mora da zada bol kako bi izlečio telo, tako i Gospod dopušta iskušenja radi spasenja duše. Čovek često tek posle mnogo godina shvati zašto mu se nešto dogodilo i koliko ga je upravo ta muka promenila, smirila i približila veri.
Zato su vernici kroz vekove učili da i u najtežim trenucima ne gube nadu, već da sa verom nose svoj krst, moleći Boga za snagu, trpljenje i razumevanje Njegove volje. Jer iza svakog iskušenja, koliko god ono bilo teško, može da stoji velika Božja milost koju čovek u tom trenutku ne vidi.
Upravo na to je ukazivao i Sveti Tihon Zadonski:
- Bog čini dobro čak i kad nas kažnjava, jer nas kažnjava da bi nas ispravio. On nas udara da bi nas mogao pomilovati, šalje nam tuge i žalosti, da bi nas mogao utešiti. "Jer, koga ljubi Gospod, toga i kara, a bije svakog sina koga prima". Kako onda neko ne može da voli takvo veliko dobro, kao što je Bog?
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Crkva uči da strah nije dat čoveku da ga porazi, već da kroz njega nauči da se još više približi Bogu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti oci vekovima su upozoravali da je najveća borba upravo ona koja se vodi u dubini duše.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
