Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Ako tražite kolač koji ne zahteva skupe sastojke, ne traži posebnu veštinu, a opet uvek uspe i ostavlja utisak kao da ste proveli sate u kuhinji, topljenik je upravo to. Dve jednostavne kore, osnovne namirnice iz svake ostave i agda koja se sipa dok je kolač još vruć dovoljni su da dobijete desert koji je sočan do te mere da se bukvalno raspada pod viljuškom.
Ono što ga izdvaja nije komplikacija, već efekat: iz jedne tepsije dobijate kolač koji se dobro seče, lepo drži oblik, a onda u ustima nestaje kao da je tek tada postao gotov. Zato ga domaćice i pamte, jer retko koji recept daje ovako pouzdan rezultat bez mnogo rizika.
Topljenik je dugo bio siguran izbor za slave i porodična okupljanja, ali i za iftarske trpeze, upravo zato što se pravi unapred i što je narednog dana još bolji nego kada se prvi put preseče. Taj spoj čokolade, oraha i kokosa u dve kore, zalivene vrućom agdom, objašnjava zašto mu se ime ne zaboravlja, jer opisuje ono što se zaista dogodi čim ga probate.
Prva kora
5 jaja
5 kašika šećera
2,5 kašike griza
2,5 kašike brašna
70 g rendane čokolade
200 g mlevenih oraha
Druga kora
5 jaja
5 kašika šećera
2,5 kašike griza
2,5 kašike brašna
2,5 kašike kokosovog brašna
Agda
750 g šećera
Umutite jaja sa šećerom za prvu koru dok smesa ne postane penušava. Dodajte griz, brašno, rendanu čokoladu i mlevene orahe, pa lagano promešajte.
Tepsiju podmažite i pobrašnite, sipajte smesu i pecite na 200 °C oko 10 minuta, tek da se blago zapeče. U međuvremenu umutite jaja sa šećerom za drugu koru, zatim dodajte brašno, griz i kokos i sjedinite smesu.
Izvadite tepsiju iz rerne, ravnomerno prelijte drugu smesu preko polupečene kore i vratite u rernu. Pecite još oko 30 minuta na 180–190 °C, dok kolač lepo ne porumeni.
Za agdu, u šerpi prokuvajte šećer, vodu i limun sečen na kolutove, 5–7 minuta. Vruć kolač odmah prelijte vrućom agdom i ostavite da upije. Po želji, pospite dodatnim seckanim orasima.
Odnos vruće-vruće (kolač i agda) ključan je za sočnost. Kolač je najbolji nakon nekoliko sati ili narednog dana. Ako volite manje sladak kolač, količina agde se može blago smanjiti. Reže se najlepše kada se potpuno ohladi.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Sočne pečurke punjene nadevom od tunjevine, uz miris belog vina, luka i začinskog bilja, pretvaraju nekoliko jednostavnih sastojaka u topao porodični obrok koji se lako priprema, a sa stola nestaje još brže.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
