Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Na trpezi koja se priprema danima, između slavskog kolača, žita i sveće koja tiho gori, uvek se nađe i mesto za sitne kolače koji nose priču dužu od jednog popodneva. Iz bakine sveske, ispisane urednim, strpljivim rukopisom, izdvajaju se bele štanglice od oraha - kolač koji ne traži pažnju samo dok se pravi, već i dok se čuva, danima, dok se ukućani smenjuju za stolom i uz kafu posežu za još jednim zalogajem.
U toj jednostavnoj meri oraha i šne od belanaca krije se nešto više od ukusa, veza sa vremenima kada se sve radilo sporije, a svaka poslastica imala svoje mesto i svoj razlog.
Za osnovu:
250 g sitno mlevenih oraha
250 g prah šećera
1 celo jaje
1 žumance
Za bele puslice:
1 belance
U većoj činiji sjedinite mlevene orahe, prah šećer, celo jaje i žumance. Rukama umesite kompaktnu smesu.
Radnu površinu blago pospite sa malo brašna, pa prebacite smesu i podelite je na tri jednaka dela.
Svaki deo oblikujte u valjak, zatim ga rukama spljoštite i oklagijom razvucite u pravougaonu ploču. Debljina treba da bude otprilike jedan prst, a širina oko tri prsta.
Belance umutite sa prstohvatom soli dok ne zapeni, potom postepeno dodajte prah šećer. Zatim dodajte limunov sok i mutite dok ne dobijete čvrst, sjajan sneg.
Dobijenom puslicom ravnomerno premažite sve tri ploče od oraha. Oštrim nožem secite na štanglice širine oko 1 cm. Nož povremeno obrišite vlažnim ubrusom kako bi rezovi ostali čisti.
Štanglice pažljivo poređajte u pleh obložen papirom za pečenje.
Sušite u rerni zagrejanoj na 100 do 120 stepeni oko 1 sat (u zavisnosti od jačine rerne), zatim smanjite temperaturu na 75 stepeni i nastavite da ih sušite još 30 minuta. Puslica treba da ostane bela.
Po vađenju iz rerne, ostavite štanglice da se potpuno ohlade, a zatim ih poslužite ili odložite u kutiju. Na hladnom mestu mogu stajati veoma dugo i zadržati puninu ukusa.
Tokom sušenja obratite pažnju na štanglice, jer se rerne često razlikuju po jačini i rasporedu toplote. Moguće je da će biti potrebno blago prilagoditi temperaturu ili vreme pečenja kako bi puslica ostala bela, a štanglice savršeno osušene, bez tamnjenja.
Raskoš ukusa u samo nekoliko minuta pripreme, idealna za dane kada želimo slatko, a ipak skromno i zdravo
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
Brza priprema i bogat ukus izdvajaju ovu poslasticu koja potiče iz manastirske tradicije i lako se pravi u svakoj kuhinji.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Parena torta nije osvajala izgledom, već mirisom, jednostavnošću i ukusom koji se dugo pamti.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
