U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
U starim domovima miris domaćih kolača oduvek je bio više od obične poslastice, bio je znak okupljanja, zajedništva, gostoprimstva i radosti koju donose godišnja doba. Starinski srpski voćni kolač, kakav su nekada pravile bake posle nedeljne liturgije ili uoči porodičnih slava, menja svoj ukus zajedno sa prirodom: u proleće miriše na jagode, leti na maline, a u jesen može poneti toplinu zrelih jabuka. Upravo u toj jednostavnosti i prilagođavanju plodovima koje Bog daruje svakoj sezoni krije se njegova posebna čar, da svaki put bude drugačiji, a opet podjednako domaći i utešan.
6 žumanaca
Umutiti najpre žumanca i šećer, zatim dodati puter i na kraju brašno i prašak za pecivo. Utapkati testo u podmazan pleh i peći na 180 stepeni.
Pripremiti 100 g mlevenih oraha. Umutiti čvrst sneg od šest belanaca, 300 g šećera i vanilin-šećera. Kada je testo rumeno, posuti po njemu mlevene orahe, rasporediti maline i sve prekriti belancima, pa vratiti u rernu da se suši na oko 100 stepeni. Umesto malina mogu se koristiti jagode, ribizle, borovnice, a orasi se mogu zameniti lešnicima ili bademima.
Za još bolji ukus, preporučuje se da se puter pre upotrebe ostavi na sobnoj temperaturi kako bi se lakše umutio i povezao sa žumancima. Voće je najbolje blago uvaljati u kašičicu brašna pre dodavanja u kolač, kako ne bi potonulo tokom pečenja. Belanca je važno mutiti u potpuno čvrst sneg jer to daje posebnu lakoću i vazdušastu strukturu završnom sloju. Kolač je najlepši kada se ohladi i odstoji nekoliko sati jer tada ukusi dolaze do punog izražaja. Za intenzivniji miris može se dodati i malo rendane korice limuna ili pomorandže.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu. Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja. Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše. Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
350 g šećera
vanilin-šećer
200 g putera
pola kašičice praška za pecivo
250 g brašna
ribizle, jagode, maline ili borovnice po želji
100 g mlevenih oraha
shutterstock.com/Ahanov Michael
Priprema
Savet
Posni recepti
10:56 | 29.04.2026
SMOKVARA - STARINSKI KOLAČ IZ DOLINE NERETVE: Poslastica od pekmeza i kukuruznog griza koja se oblikuje dlanovima
Mrsni recepti
13:25 | 01.05.2026
SLATKA TRADICIJA IZ BAKINE SVESKE: Štanglice od oraha i puslica koje se tope u ustima
Mrsni recepti
13:07 | 03.05.2026
BRZA ŠTRUDLA ČIJI MIRIS VRAĆA U DETINJSTVO: Ukus domaće tradicije na stolu bez čekanja
Mrsni recepti
12:29 | 10.05.2026
BAKIN KOLAČ NA ČAŠE SA JAGODAMA I ČOKOLADOM: Najsočnija prolećna poslastica koja jednako oduševljava i decu i odrasle
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva od najranijih vremena upozorava da odluka o stupanju u brak ne sme biti ishitrena niti zasnovana na prolaznim interesima.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Jedan od najpoštovanijih praznika Pravoslavne crkve otkriva priču o dvojici Hristovih apostola čije je propovedanje promenilo svet, ali i o narodnim običajima koji su se sačuvali do danas uz molitvu, liturgiju i sećanje na sveto predanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Miris jagoda, putera i oraha vraća se u domaćinstva uz jednostavnu pripremu koja je nekada bila rezervisana za dane kada trpeza nije bila posna.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Iz knjige "Pravoslavni posni kuvar" Nade Marinković stiže jednostavan, a svečan predlog za obrok od ribe, vina i začina koji vekovima prate domaću kuhinju.
Bez ulja, sa nekoliko jednostavnih namirnica i mnogo ljubavi, ovo posno jelo iz knjige "Ko posti dušu gosti" pokazuje kako se u skromnoj trpezi kriju bogat ukus, tradicija i duh pravoslavnih manastira.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
ravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetih apostola Petra i Pavla - Petrovdan po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Prokl i Ilarije. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Gualberta, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
