U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
U starim domovima miris domaćih kolača oduvek je bio više od obične poslastice, bio je znak okupljanja, zajedništva, gostoprimstva i radosti koju donose godišnja doba. Starinski srpski voćni kolač, kakav su nekada pravile bake posle nedeljne liturgije ili uoči porodičnih slava, menja svoj ukus zajedno sa prirodom: u proleće miriše na jagode, leti na maline, a u jesen može poneti toplinu zrelih jabuka. Upravo u toj jednostavnosti i prilagođavanju plodovima koje Bog daruje svakoj sezoni krije se njegova posebna čar, da svaki put bude drugačiji, a opet podjednako domaći i utešan.
6 žumanaca
Umutiti najpre žumanca i šećer, zatim dodati puter i na kraju brašno i prašak za pecivo. Utapkati testo u podmazan pleh i peći na 180 stepeni.
Pripremiti 100 g mlevenih oraha. Umutiti čvrst sneg od šest belanaca, 300 g šećera i vanilin-šećera. Kada je testo rumeno, posuti po njemu mlevene orahe, rasporediti maline i sve prekriti belancima, pa vratiti u rernu da se suši na oko 100 stepeni. Umesto malina mogu se koristiti jagode, ribizle, borovnice, a orasi se mogu zameniti lešnicima ili bademima.
Za još bolji ukus, preporučuje se da se puter pre upotrebe ostavi na sobnoj temperaturi kako bi se lakše umutio i povezao sa žumancima. Voće je najbolje blago uvaljati u kašičicu brašna pre dodavanja u kolač, kako ne bi potonulo tokom pečenja. Belanca je važno mutiti u potpuno čvrst sneg jer to daje posebnu lakoću i vazdušastu strukturu završnom sloju. Kolač je najlepši kada se ohladi i odstoji nekoliko sati jer tada ukusi dolaze do punog izražaja. Za intenzivniji miris može se dodati i malo rendane korice limuna ili pomorandže.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu. Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja. Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše. Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
350 g šećera
vanilin-šećer
200 g putera
pola kašičice praška za pecivo
250 g brašna
ribizle, jagode, maline ili borovnice po želji
100 g mlevenih oraha
shutterstock.com/Ahanov Michael
Priprema
Savet
Posni recepti
10:56 | 29.04.2026
SMOKVARA - STARINSKI KOLAČ IZ DOLINE NERETVE: Poslastica od pekmeza i kukuruznog griza koja se oblikuje dlanovima
Mrsni recepti
13:25 | 01.05.2026
SLATKA TRADICIJA IZ BAKINE SVESKE: Štanglice od oraha i puslica koje se tope u ustima
Mrsni recepti
13:07 | 03.05.2026
BRZA ŠTRUDLA ČIJI MIRIS VRAĆA U DETINJSTVO: Ukus domaće tradicije na stolu bez čekanja
Mrsni recepti
12:29 | 10.05.2026
BAKIN KOLAČ NA ČAŠE SA JAGODAMA I ČOKOLADOM: Najsočnija prolećna poslastica koja jednako oduševljava i decu i odrasle
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
U njemu se spajaju jednostavni sastojci, mirisi bakinog šporeta i sezonsko voće, koje svako parče čini jedinstvenim doživljajem.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Sočne pečurke punjene nadevom od tunjevine, uz miris belog vina, luka i začinskog bilja, pretvaraju nekoliko jednostavnih sastojaka u topao porodični obrok koji se lako priprema, a sa stola nestaje još brže.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
