Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Na kamenim stazama Svete gore, iza manastirskih kapija koje vekovima čuvaju tišinu monaškog života, ekipa dokumentarnog filma o Pojasu Presvete Bogorodice zabeležila je prizore kakve javnost gotovo nikada nije imala priliku da vidi. Autor filma Dušan Ubović ne govori samo o retkim svetinjama manastira Vatoped, već i o iskustvu koje opisuje kao lični susret sa blagoslovom Majke Božje, trenutku kada je, klečeći pred kivotom sa Pojasom Presvete Bogorodice, osetio nešto što, kako kaže, prevazilazi materijalno i ostaje duboko u čoveku dugo nakon povratka sa Atosa.
- Važno je da objasnimo zašto je Pojas Presvete Bogorodice najvažnija svetinja Svete gore. Cela Sveta gora sa dvadeset manastira ima toliko svetinja, toliko relikvija, toliko crkvenih sasuda, velelepnih i izuzetnih ikona, delova Časnog krsta, zaista, neverovatan broj velikih svetinja“, rekao je Ubović i dodao da je pojas star dve hiljade godina, kao i da ga je, prema predanju, svojim rukama napravila sama Bogorodica - istakao je Ubović.
- To je fizički dokaz, prava, jedina stvar iz života Bogorodice i njenog Sina koja je opstala sve ovo vreme. I mnogi postavljaju pitanje kako je moguće da nešto što je staro dve hiljade godina opstane, iako je praktično platno, jer ga je ona sama plela od kamilje dlake. Iguman nam je u razgovoru objasnio kako je to moglo da se dogodi.
I rekao je da je u jevrejskom narodu bio običaj da žene same pletu pojas koji predaju suprugu na dan venčanja. Pošto Bogorodica nije imala supruga, ona je taj pojas čuvala kod sebe sve vreme. Imala ga je kada je dobila Blage vesti da će roditi Isusa. Imala ga je i kada je Isus razapet, bio je uz nju i kada se upokojila. Tri dana posle toga predala ga je Svetom Tomi - ispričao je autor filma o Pojasu Presvete Bogorodice.
Ubović prenosi saznanja i o tome kako je pojas opstao dve hiljade godina.
- Iguman manastira kaže da se, po promislu Bogorodice i pojasa, u jednom trenutku desilo da se kraljici Zoe, koja je bila strašno bolesna, javila Bogorodica i rekla da joj može pomoći njen pojas. Taj pojas do tada nije nigde izlagan, ali ga je ona pronašla i zaista joj je pomogao da ozdravi. Onda ga je opšila zlatnom niti, i taj pojas sada dolazi u Srbiju, a iguman kaže da nam danas naučnici dokazuju da je upravo zahvaljujući toj zlatnoj niti opstao. Inače, kamilja dlaka ne bi opstala dve hiljade godina - ispričao je.
Ekipa RTS-a pitala je igumana Jefrema o zlu koje se događa i kako se boriti protiv svega što se danas dešava u ovom stradalnom vremenu, a on je rekao:
- Politička situacija nije dobra, ali mi se molimo. Kao što vidite, svakog dana klečimo na svetoj liturgiji i molimo se da prestanu ratovi, jer se, nažalost, mnogo raširio greh. Svi smo grešni. Treba da imamo pokajanje, pokajanje, pokajanje. Pokajanje je ono što donosi Božiju blagodat nama grešnima. I molimo se neprestano, sa mnogo bola, da ljudi imaju pokajanje. Nadam se, a i siguran sam, da će prisustvo Svetog pojasa u Beogradu mnogo pomoći našoj srpskoj braći, koja su zaista pretrpela razne nepravde i napade svetskih moćnika. Imamo i pitanje Kosova, koje je zaista velika nepravda prema srpskoj državi. Zato se i mi molimo za našu srpsku braću, jer nas povezuje zajednička pravoslavna vera, i uvek se sa ljubavlju odnosimo prema Srbima, kao što su i Srbi prema Grcima uvek pokazivali duhovnu povezanost. Zato sa radošću očekujemo susret sa braćom Srbima - istakao je starac Jefrem, koji je od 1990. godine iguman jednog od najvažnijih manastira na celoj Svetoj gori.
Vatoped je po mnogo čemu najmoćniji manastir na Svetoj gori.
- Kada ovako govori jedan iguman koji ima sedamdeset godina, ja kažem da nije sedamdeset godina star, nego sedamdeset godina mlad. Na Svetoj gori te ljude zovu geronda, starac. Jedan izuzetan čovek koji nije samo nama dao intervju i govorio za našu kuću, nego je svakom od nas, a bio sam tamo sa dvojicom snimatelja, dao savete i pomogao kako možemo da rešimo neke životne probleme. Jedan izuzetan starac. I on dolazi zajedno sa devetoricom monaha iz manastira Vatoped i donosi pojas - kaže Ubović.
- Mislim da do sada niko nije zabeležio ono što je geronda Jefrem nama omogućio da snimimo. U filmu se pet puta otvaraju vrata i namerno sam to napravio tako da zaista otvaramo vrata svetova koje obični ljudi ne vide. Mnoge stvari prvi put su pokazane pred našom kamerom. Neke stvari su nam pokazali, ali nismo smeli ni da ih slikamo, tako da će ljudi u Srbiji prvi put moći da vide pojedine svetinje i ikone iz trećeg i jedanaestog veka. Ne smem sve da kažem, ali koliko je tamo sve drugačije, moćnije i bolje možda govori podatak da smo, kada smo ušli da snimamo trpezariju koju je podigao naš Sveti Sava, videli na mermernom podu mesto dokle je sezala prvobitna trpezarija, koja je kasnije dozidana i proširena - podelio je iskustva Ubović.
Manastir Vatoped ugosti sedamdeset hiljada poklonika svake godine, a svi koji dođu tamo dobiju smeštaj i dva obroka dnevno.
- Svi dobiju jedno pakovanje u kome se nalazi traka osveštana na pojasu Presvete Bogorodice i knjižica na šest jezika koja objašnjava kako se to koristi. Dok smo snimali pojas i celu tu priču, kada su se razišli ljudi kojih tamo uvek ima mnogo, u jednom trenutku zamolio sam monaha Kirila, koji nam je pričao o tom pojasu, da li možemo da dobijemo blagoslov tog Pojasa.
Rekao nam je da kleknemo. Onda je taj prekrasno ukrašeni kivot sa pojasom Bogorodice stavio svakome na glavu, izgovorio naše ime i pročitao molitvu. Često sam na Svetoj gori. Doživeo sam mnogo lepih trenutaka i dva puta sam se popeo na Atos i video mnoge stvari, ali tako nešto nikada nisam doživeo. Posle toga pitao sam igumana, kada smo radili intervju: "Šta je to bilo?" A Jefrem kaže: "E, pa vidite, to je to. Ne samo to što je to materijalni predmet koji je nosila Bogorodica, koji je svojim rukama doticala i napravila. To je materijalno, ali vi ste dobili nadmaterijalni blagoslov Majke Božje" - ispričao je Dušan Ubović.
Ističe da je priča filma o pojasu i Vatopedu, ali da ona ne može da postoji bez naših Svetih Simeona i Save.
- Manastir Vatoped je manastir kome su Sveti Sava i Sveti Simeon značajno pomogli i oni ih vode čak kao druge ktitore manastira. Svuda su njihove freske. Jedan deo manastira sa tri paraklisa, odnosno tri pirga sa crkvicama, kao i veliku bolnicu, podigao je Sveti Sava i oni ga zaista poštuju i slave. Svi manastiri imaju svoje bratske manastire. Vatoped je značajno pomogao Srbiji tako što je posed na kome je podignut manastir Hilandar zapravo posed pčelinjaka manastira Vatoped - objasnio je Ubović.
Pojas je pre petnaest godina bio u Rusiji, a sada je u Srbiji. Ranije je bio i u Grčkoj.
- Posle Rusije prvi put je kod nas. Mnogo je važno što su iza celog projekta i dolaska stali i država i Crkva - kaže Ubović.
Čudotvorna relikvija ispraćena je iz luke manastira Vatopeda, a u prestonicu dolazi u pratnji igumana Jefrema i svetogorske bratije, dok se u Vaznesenjskoj crkvi očekuje svečani doček i dolazak hiljada vernika. Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice. Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu. U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
Dragan Kadić
Blagoslov pojasa
Aktuelno iz SPC
11:24 | 20.05.2026
POJAS PRESVETE BOGORODICE KRENUO KA BEOGRADU: Svetinja sa Svete gore danas stiže uz najviše počasti (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
17:55 | 20.05.2026
"BEOGRAD OVO NE PAMTI!": Hiljade vernika na ulicama uz patrijarha svečano dočekale Pojas Presvete Bogorodice (FOTO, VIDEO)
Aktuelno iz SPC
12:09 | 21.05.2026
OBELEŽAVANJEM HRAMOVNE SLAVE VAZNESENSKE CRKVE POČELA PROSLAVA SPASOVDANA U BEOGRADU: Hiljade vernika i molitve pred Pojasom Presvete Bogorodice
Aktuelno iz SPC
22:26 | 22.05.2026
SUSRET DVA DUHOVNA OGNJIŠTA: Iguman Jefrem u Bogosloviji Svetog Save
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Časna glava jednog od najvećih otaca Crkve doneta je iz manastira Vatopedi u Bukurešt, a vernici će narednih dana moći da joj se poklone zajedno sa moštima zaštitnika rumunske prestonice, Svetog Dimitrija Basarabovskog.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Delovanje prokletstva se projavljuje u bolestima, a često i u smrti, kaže otac Serafim.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
Dok je jutarnji požar zahvatio crkvu u Botošu, iz nje su na vreme iznete ikone i crkveni predmeti od posebnog značaja za pravoslavnu zajednicu, čime je sprečeno njihovo uništenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
