Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
Pred večernjim tihovanjem oko manastira Visoki Dečani, poklonici koji su pristizali sa raznih strana zatekli su prizor koji se pamti — upaljena kandila pod svodovima drevne lavre, tiho okupljanje vernika i osećanje da se u tom prostoru vekovi prelivaju u sadašnjost. Tako je započelo obeležavanje praznika Svetog Stefana Dečanskog, svetitelja čije se netljeno telo već stolećima čuva kao dragoceni dar i uteha mnogima.
Svečano bdenije sa petohlebnicom uoči praznika
U navečerje praznika Svetog Kralja služeno je praznično bdenije sa petohlebnicom, kojim je načalstvovao arhiepiskop i mitropolit raško-prizrenski Teodosije, uz sasluženje episkopa novobrdskog Ilariona. Njihovo služenje donelo je molitvenu punoću koja se retko gde može osetiti kao u Dečanima, mestu gde se nad svetiteljevom svetom moštiju neprekidno prepliću molitve i istorija.
Foto: Eparhija raško-prizrenska
Petohlebnica
Sabranje vernika oko moštiju Svetog Stefana Dečanskog
Svečanoj službi prisustvovalo je nekoliko stotina vernika. Došli su da celivaju netljeno telo Svetog Stefana Dečanskog i da, u miru koji je ispunio svaki ugao manastira, započnu molitveno praznovanje. Brojno sveštenstvo i verni narod sabrali su se u ovoj carskoj lavri tražeći zaštitu i pokrov svetitelja poznatog po blagosti i smirenju.
Pojanje bogoslovaca ispunilo praznično večernje
Učenici Prizrenske bogoslovije ispunili su pojalište skladnim pojanjima, unoseći u večernje bogosluženje mekoću i dubinu liturgijskog predanja. Njihovo pojanje, jednostavno i čistog tonaliteta, doprinelo je da bdenije ponese onu svečanu i istovremeno tihu lepotu kakvu samo Dečani umeju da iznedre.
U duhovnoj jednostavnosti ovog sabranja krije se razlog zašto je praznik Svetog Stefana Dečanskog jedan od onih dana na koje se vernici vraćaju iz generacije u generaciju. U trenucima tihog poklonjenja pred svetiteljevom moštiju oseća se ne samo istorijska veličina Kralja Stefana, već i trajna snaga njegove molitvene prisutnosti. Visoki Dečani, čuvari njegove svetinje, iznova postaju mesto gde vernik ne samo prisustvuje prazniku — već ga duboko doživljava.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
