Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Danas se obeležavaju Bele poklade, dan koji u pravoslavnoj tradiciji ima posebno mesto jer predstavlja završetak jednog perioda i ulazak u vreme pripreme za najduži i najstroži post u godini – Vaskršnji post.
Bele poklade dolaze neposredno uoči Časnog posta i u narodu su poznate kao dan radosti, praštanja i okupljanja porodice.
U crkvenom kalendaru i liturgijskom životu, ovaj dan vezuje se za Nedelju siropusnu i Praštalno veče, kada se vernici podsećaju na Hristove reči o potrebi da oproste jedni drugima kako bi i njima bilo oprošteno.
Večernjim bogosluženjem, poznatim kao Praštalno veče, završava se period mrsne hrane i započinje uzdržanje.
Crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Naziv "bele" dolazi od toga što je ovo poslednji dan kada je dozvoljena upotreba mlečnih proizvoda.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Na trpezama su se tradicionalno nalazili sir, kajmak, jaja i razna jela pripremljena od mleka, pa je otuda i nastao naziv koji se zadržao do danas.
U narodu su Bele poklade oduvek imale i vedriju, svečanu notu. U mnogim krajevima Srbije organizuju se maskenbali, povorke i okupljanja, uz pesmu i igru.
Stari običaji nalažu da se tog dana zapali pokladna vatra, oko koje se okupljaju meštani, a mladi preskaču plamen verujući da će tako oterati zlo i prizvati zdravlje i napredak.
U pojedinim mestima praznik se obeležava uz muziku i veselje, kao što je to danas bilo u Velikom Selu. Tako su u Velikom selu meštani danas organizovali slavlje uz trubače, okupljajući porodicu, prijatelje i komšije.
Uz tradicionalnu muziku i bogatu trpezu, dan je protekao u duhu zajedništva, kako to običaji i nalažu. Slične proslave upriličene su i u drugim krajevima, gde su se ljudi okupili kako bi ispratili vreme mrsa i pripremili se za predstojeći post.
Ipak, crkva podseća da je suština ovog dana duhovna priprema. Vernici se pozivaju da oproste uvrede, izmire se sa onima sa kojima su u svađi i da u post uđu sa iskrenom namerom da kroz molitvu, uzdržanje i dobra dela rade na sopstvenom preobražaju. Praštanje se smatra ključem ovog dana, jer bez međusobnog pomirenja nema ni istinskog posta.
Bele poklade tako ostaju spoj narodne tradicije i crkvenog učenja – dan kada se kroz običaje, pesmu i okupljanje neguje zajedništvo, ali i trenutak kada se vernici podsećaju na važnost oproštaja, smirenja i duhovne budnosti pred početak Vaskršnjeg posta.
Praštalno veče nije samo liturgijski obred, već trenutak istinskog pomirenja, prilika da skinemo teret prošlosti i zakoračimo u post sa čistim srcem.
Molitve, običaji i snaga zajedništva podsećaju nas na značaj praštanja i duhovne pripreme za Veliki post i najveći hrišćanski praznik.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
Više od 350.000 prijavljenih iz celog sveta već je najavilo dolazak u baziliku Svetog Franje Asiškog u italijanskom gradu Asizi, gde će tokom narednih mesec dana imati priliku da se poklone moštima svetitelja.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Neodoljivi obrok od celera i zrelog kačkavalja koji svaka porodica može napraviti kad tipik dozvoljava beli mrs.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
U besedi za Nedelju siropusnu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako čuvanje Hristove poruke u sebi donosi život koji smrt ne može dotaći – saznajte tajnu duhovne svetlosti koja menja svaki dan.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
U besedi za Nedelju siropusnu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako čuvanje Hristove poruke u sebi donosi život koji smrt ne može dotaći – saznajte tajnu duhovne svetlosti koja menja svaki dan.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Nikifora po starom kalendaru, dok pomesne crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Otkriće moštiju svetih mučenika u Evgeniji. Katolici proslavljaju Katedru Svetog Petra, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
