Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Težak životni period protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije, koji je usledio nakon razvoda i porodičnog sloma, u njegovom sećanju prelama se kroz odlazak na Svetu goru i susret sa starcem Stefanom Karuljskim - događaj koji i danas nosi posebnu težinu.
Govoreći o tom vremenu, otac Voja kaže:
- Kad mi je bilo najteže, kad me ostavila bivša supruga, uputio sam se na Svetu goru... Mene je bilo žao dece. Muka jedna, a morao sam da radim, imao sam tada svoju razvijenu zubarsku praksu.
U tom trenutku života, između obaveza koje nisu mogle da stanu i unutrašnjeg sloma koji nije prestajao, odlazak na Svetu goru bio je pokušaj da se čovek udalji od pritiska koji ga je pratio iz dana u dan. Put ga je odveo ka starcu Stefanu Karauljskom, asketi koji je živeo povučeno iznad male luke, na mestu do kojeg se stiže uskim serpentinama i strmom stazom.
O samom dolasku kaže:
- Platio sam posebno čamdžiji Grku da me doveze do Svete gore i da narednog dana dođe po mene.
Kada mu se približio, na svega petnaestak-dvadeset metara, dogodio se trenutak koji je, kako svedoči, ostao urezan bez objašnjenja:
- Kad sam prišao na 15–20 metara, vidim ga kako stoji gore u crnoj mantiji. Nije znao zbog čega dolazim, ali čim me je video, rekao je: "Neće ti se ona nikad vratiti!"
Otac Voja se seća da ga je ta rečenica presekle snage, ne zbog same sadržine već zbog načina na koji je izgovorena, kao da dolazi iz znanja koje mu je tada bilo nedostupno.
- Kao da me je nešto udarilo po glavi. Pomislio sam: "Otkud ti to možeš da znaš?"
Boravak kod starca Stefana, prema njegovom svedočenju, doneo je niz događaja koji su ga postepeno izvodili iz uobičajenog osećaja vremena i sigurnosti svakodnevice.
Sledećeg jutra starac ga pita kako je spavao. Otac Voja odgovara da je noć prošla mirno, a onda dolazi rečenica koja menja ton celog boravka:
- Ja nisam spavao. Sa tobom je došlo njih nekoliko. Rvao sam se s njima sve vreme. Moraš da budeš oprezan sada. Svaku stopu moraš da meriš - rekao je starac Stefan ocu Voji.
U tom trenutku, kako kaže, reči su zvučale teško razumljivo, ali nisu ostavljale prostor da budu odbačene kao slučajnost.
Posebno snažan utisak ostavio je čin miropomazanja. Starac ga uvodi u svoju malu crkvu i govori mu da ga mora miropomazati jer je u opasnosti. Dok uzima sveto miro, događa se neočekivan trenutak:
Uzeo je sveto miro i bočica mu je ispala iz ruke i razbila se.
Starac, prema njegovom sećanju, ne prekida čin. Sagnuo se, umočio prste u prosuto miro i nastavio miropomazanje bez reči i bez zastoja.
- Ostao sam potpuno miran i zaštićen - kaže otac Voja.
Silazak ka luci bio je jednako upečatljiv. Starac je išao ispred njega i, kako svedoči, pažljivo je pratio svaki njegov korak, kao da ga vodi kroz prostor u kojem se svaki pogrešan pokret mogao završiti padom.
- Išao je ispred mene i pazio na svaki moj korak da se ne stropoštam u provaliju.
Na samom pristaništu more se uzburkalo, a čamdžija je odbijao da priđe zbog visokih talasa. Starac mu, prema njegovim rečima, kratko govori da prilazi. Čamac ipak uspeva da dođe do obale i da ga preuzme.
- Okrenuo sam se i video ga kako stoji ukočeno i drži blagoslovenu ruku (prsti desne ruke postavljeni u specifičan oblik koji predstavlja skraćenicu imena Isusa Hrista na grčkom: op.a.) i sve je bilo u redu, hvala Bogu.
Svedočenje protojereja Vojislava Bilbije ostaje zapis o jednom ličnom iskustvu koje se u njegovom kazivanju ne zatvara objašnjenjem, već ostaje kao trag vremena u kojem su se, kako kaže, bol, put i susret spojili u jedno sećanje koje i danas nosi posebnu težinu.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Najstariji sin Mite Pantića iz serijala „Tesna koža“, glumac Gojko Baletić, svedočio je o svom duhovnom putovanju kroz Svetu goru i Svetu zemlju, gde je pronašao blagodet, snagu vere i novu perspektivu za život.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Posle rata, postao je podvižnik na Svetoj gori, gde je pisao duhovne tekstove, a beli golubovi su mu dolazili dok je radio. Za sebe je govorio da je poslednji potomak loze Nemanjić.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
