"NEĆE TI SE ONA NIKADA VRATITI": Potresno svedočanstvo prote Vojislava o svetogrocu Stefanu Karuljskom, koji ga je spasao u najvećoj životnoj opasnosti (VIDEO)

Težak životni period protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije, koji je usledio nakon razvoda i porodičnog sloma, u njegovom sećanju prelama se kroz odlazak na Svetu goru i susret sa starcem Stefanom Karuljskim - događaj koji i danas nosi posebnu težinu.

Govoreći o tom vremenu, otac Voja kaže:

- Kad mi je bilo najteže, kad me ostavila bivša supruga, uputio sam se na Svetu goru... Mene je bilo žao dece. Muka jedna, a morao sam da radim, imao sam tada svoju razvijenu zubarsku praksu.

U tom trenutku života, između obaveza koje nisu mogle da stanu i unutrašnjeg sloma koji nije prestajao, odlazak na Svetu goru bio je pokušaj da se čovek udalji od pritiska koji ga je pratio iz dana u dan. Put ga je odveo ka starcu Stefanu Karauljskom, asketi koji je živeo povučeno iznad male luke, na mestu do kojeg se stiže uskim serpentinama i strmom stazom.

O samom dolasku kaže:

- Platio sam posebno čamdžiji Grku da me doveze do Svete gore i da narednog dana dođe po mene.

Kada mu se približio, na svega petnaestak-dvadeset metara, dogodio se trenutak koji je, kako svedoči, ostao urezan bez objašnjenja:

- Kad sam prišao na 15–20 metara, vidim ga kako stoji gore u crnoj mantiji. Nije znao zbog čega dolazim, ali čim me je video, rekao je: "Neće ti se ona nikad vratiti!"

 

 

Otac Voja se seća da ga je ta rečenica presekle snage, ne zbog same sadržine već zbog načina na koji je izgovorena, kao da dolazi iz znanja koje mu je tada bilo nedostupno.

- Kao da me je nešto udarilo po glavi. Pomislio sam: "Otkud ti to možeš da znaš?"

Boravak kod starca Stefana, prema njegovom svedočenju, doneo je niz događaja koji su ga postepeno izvodili iz uobičajenog osećaja vremena i sigurnosti svakodnevice.

Sledećeg jutra starac ga pita kako je spavao. Otac Voja odgovara da je noć prošla mirno, a onda dolazi rečenica koja menja ton celog boravka:

- Ja nisam spavao. Sa tobom je došlo njih nekoliko. Rvao sam se s njima sve vreme. Moraš da budeš oprezan sada. Svaku stopu moraš da meriš - rekao je starac Stefan ocu Voji.

U tom trenutku, kako kaže, reči su zvučale teško razumljivo, ali nisu ostavljale prostor da budu odbačene kao slučajnost.

Posebno snažan utisak ostavio je čin miropomazanja. Starac ga uvodi u svoju malu crkvu i govori mu da ga mora miropomazati jer je u opasnosti. Dok uzima sveto miro, događa se neočekivan trenutak:

 Uzeo je sveto miro i bočica mu je ispala iz ruke i razbila se.

Starac, prema njegovom sećanju, ne prekida čin. Sagnuo se, umočio prste u prosuto miro i nastavio miropomazanje bez reči i bez zastoja.

 - Ostao sam potpuno miran i zaštićen - kaže otac Voja.

Silazak ka luci bio je jednako upečatljiv. Starac je išao ispred njega i, kako svedoči, pažljivo je pratio svaki njegov korak, kao da ga vodi kroz prostor u kojem se svaki pogrešan pokret mogao završiti padom.

- Išao je ispred mene i pazio na svaki moj korak da se ne stropoštam u provaliju.

Na samom pristaništu more se uzburkalo, a čamdžija je odbijao da priđe zbog visokih talasa. Starac mu, prema njegovim rečima, kratko govori da prilazi. Čamac ipak uspeva da dođe do obale i da ga preuzme.

- Okrenuo sam se i video ga kako stoji ukočeno i drži blagoslovenu ruku (prsti desne ruke postavljeni u specifičan oblik koji predstavlja skraćenicu imena Isusa Hrista na grčkom: op.a.) i sve je bilo u redu, hvala Bogu.

Svedočenje protojereja Vojislava Bilbije ostaje zapis o jednom ličnom iskustvu koje se u njegovom kazivanju ne zatvara objašnjenjem, već ostaje kao trag vremena u kojem su se, kako kaže, bol, put i susret spojili u jedno sećanje koje i danas nosi posebnu težinu.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

1 Komentara

Najnoviji komentari Najstariji komentari