Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Starac Stefan Karuljski, svetogorski monah, nije bio samo učitelj pravoslavne vere – bio je živi primer Božije sile i snage molitve. Njegova priča o dramatičnom iskustvu, kada je čudom izbegao smrt, postala je svetli plamen za verne duše, podsećajući nas na silu koju Bog i Njegova Majka, Presveta Bogorodica, pružaju onima koji u potpunosti veruju u njihovu zaštitu.
– Da li ste uplašeni, ne znate šta da radite? Molite se Bogorodici! Uostalom, pucali su u mene, prislonili me na zid, a s par metara njih dvojica su pucali iz mitraljeza. I molim se Carici! Ali oni jednostavno ne mogu da me pogode. Pa sam krenuo da bežim… – govorio je starac Stefan i dodavao:
– Meci mi zvižde oko tela, sagorevaju mi odeću, a ja sam bez ijedne ogrebotine! Tako sam i dotrčao k Njoj, do Atosa – prisećao se čudesnog trenutka kada je, uprkos svemu, bio sačuvan. Meci su prolazili pored njega, odeća mu je gorela, ali telo mu nije bilo povređeno. I tako, iako su ga neprijatelji okruživali, pronašao je snagu da pobegne, ali ne sam. Uz molitvu upućenu Majci Božijoj, bežao je ka sigurnosti Svetog Atosa, gde je mogao pronaći mir i spasenje.
Starac Stefan Karuljski, Srbin – kako su ga zvali na Svetoj Gori – proveo je pedeset godina u molitvi i podvigu, ne samo kao monah, već i kao svetionik vere. Rođen 1922. godine, svestan sveta punog problema, ratova i strahova, svoju veru nije doživljavao kao teoriju. Kroz svoja iskustva, kroz borbu sa životom i smrću, posvedočio je da je molitva pravi put. Učio je vernike i hodočasnike da ne postoje nevolje koje ne mogu biti prevaziđene ako se molimo iskreno i s dubokim poverenjem u Boga.
Starac Stefan nas podseća da je Bog uvek uz nas – čak i kada su nam ruke vezane i kada se suočavamo s opasnostima. Njegova iskustva nas uče da, iako fizički možemo biti ugroženi, u našoj duši postoji snaga koju molitva može osloboditi. I kada se uplašimo, kada ne znamo šta da činimo, postoji jedno ime koje nas može uputiti na pravi put – ime naše Majke Bogorodice. On nas podseća da, čak i kada su sve okolnosti protiv nas, kada nas okružuju problemi i opasnosti, ona je ta koja nas štiti i vodi kroz nemoguće, jer se u njoj ogleda sva snaga Božije promisli.
Duhovno bogatstvo koje je starac Stefan stekao podvižničkim životom na Svetoj Gori, u svojoj vernosti Bogu i Presvetoj Bogorodici, nastavilo je da živi u srcima vernika i nakon njegovog upokojenja 2001. godine. Sahranjen je pored manastira Slanci u Beogradu, a njegov grob je s vremenom postao mesto hodočašća. I danas, kroz njegove pouke, uveravamo se da nije važno koliko nas osvetljava svetlost ovoga sveta – prava svetlost dolazi iznutra, iz vere u Boga i Njegovu Majku.
Ova ikona "Umekšanje zlih srca", poznata i kao "Sedam strela", postala je simbol nade i duhovne pomoći za obolele koji leže u bolničkoj postelji.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
Godinama je živela u patnji, mučena pokajanjem i tugom, ali kada je ponovo kročila u manastir, pred njom se ukazala Bogorodica i učinila nešto što će zauvek ostati urezano u njenom srcu.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Pripadnik oružanih snaga Ruske Federacije snimio je potresno svedočanstvo o tome kako mu je na čudesan način, voljom Božijom, spasen život.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
U srcu mirnog beloruskog mesta, mali Mihailo je doživeo čudesno isceljenje kada je slučajno upao u izvor Svetog arhangela Mihaila, a njegova priča svedoči o nepresušnoj božanskoj blagodatnosti i zaštiti koju nosi poglavar nebeskih vojski.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Poštovati oca i majku znači poštovati dar života koji nam je Bog dao kroz njih.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
