U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
U duhu međureligijskog razumevanja i zajedničkih vrednosti koje spajaju vernike različitih tradicija, patrijarh srpski Porfirije uputio je srdačnu čestitku glavnom rabinu Srbije Isaku Asielu i svim članovima jevrejske zajednice povodom praznika Pesah.
Pesah, praznik slobode, obnove i nade, prilika je da se podsetimo dubokih duhovnih istina koje povezuju čovečanstvo. U svojoj poruci, patrijarh Srpske pravoslavne crkve naglasio je vrednosti koje ovaj praznik nosi slobodu, pravdu i dostojanstvo svakog čoveka, kao temeljne vrednosti koje treba da prožimaju i naše zajedničko življenje.
- U ime punoće Srpske pravoslavne crkve i u svoje lično ime, upućujem vam srdačne čestitke povodom predstojećeg Pesaha – praznika slobode, obnove i nade. Neka vama i svim Jevrejima koji žive u našoj zemlji ovi dani donesu blagoslov, mir, zdravlje, radost u porodičnom krugu i snagu za sve izazove koji su pred vama - navodi se u čestitki patrijarha Porfirija.
U nastavku poruke patrijarh izražava nadu da će se poruka Pesaha neprestano odražavati u delima i međuljudskim odnosima:
- Neka se poruka Pesaha sloboda, pravda i dostojanstvo svakog čoveka – uvek odražava u našim delima i zajedničkom životu u razumevanju i poštovanju. Hag Pesah sameah!
Ova čestitka još je jedan u nizu izraza prijateljstva i duhovne bliskosti koje Srpska pravoslavna crkva i jevrejska zajednica u Srbiji neguju decenijama, potvrđujući da međusobno uvažavanje i podrška imaju snagu da nadahnu društvo u celini, obasjavajući ga mirom i nadom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio tople reči muslimanskim vernicima povodom Ramazanskog bajrama, ističući važnost ljubavi, razumevanja i zajedništva među ljudima.
Nauka i lična svedočenja ukazuju na snažan odgovor: dan odmora nije samo luksuz - to je neophodnost.
Na mestu gde je Hristos raspet, prvi put jedan srpski patrijarh služio je svetu Liturgiju, a potom primio orden Velikog krsta, priznanje za svoju duhovnu misiju i jedinstvo pravoslavlja.
Pesah je mnogo više od verskog praznika – on je temelj jevrejskog sećanja, duhovnosti i porodične tradicije. Otkrijte značenje simbola, običaja i poruka koje ovaj praznik nosi i danas, u vremenu kada sloboda dobija nova lica.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
U Patrijaršijskom dvoru, razgovor poglavara Srpske pravoslavne crkve i visokog diplomate otkriva važnost međureligijskog dijaloga i izgradnje mostova razumevanja između Srbije i Češke.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otputovao u Jerusalim, gde će se moliti na mestu Hristovog Vaskrsenja, služiti svetu liturgiju i razgovarati sa jednim od najuglednijih pravoslavnih patrijaraha.
: Na sastancima u Partijaršijskom dvoru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj očuvanja verskih prava i uloge Crkve u regionu, govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji.
U emotivnoj besedi povodom 24. marta, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao narod na ljubav, pokajanje i zajedništvo, podsećajući na nevine žrtve i duboke tragedije kroz koje je srpski narod prošao, naglašavajući da je prava snaga u praštanju i pomirenju.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Nesrećni čovek je dobio jezive batine samo jer se obratio vozaču i njegovim suvozačima da "ne mogu da se parkiraju na mesto rezervisano za zaposlene u Patrijaršiji.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
