Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U prestonom Beogradu, na Lazarevu subotu, kada Crkva Hristova proslavlja i decu kao najčistije ikone Carstva nebeskog, praznik Vrbice obasjao je prestonicu blagodaću i radošću. U podnožju veličanstvenog hrama Svetog Save, na Vračaru, hiljade srca odjekivale su u jednom ritmu vere i nade.
SPC
Litija ispred hrama Svetog Save na Vračaru
U svečanoj litiji koja je prethodila večernjem bogosluženju, stotine dečjih glasova, upletenih u zvončiće i maslinove grančice, nosile su u svojoj nevinoj radosti najdublju istinu praznika – da je Car slave došao radi njih, da se spasenje čovečanstva rađa kroz čistotu, krotost i ljubav.
SPC
Litiju je predvorio vladika toplički Petar
Na čelu litije, kroz sveti prostor oko najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, kretao se episkop toplički Petar, vikar patrijarha srpskog, koji je potom načalstvovao svečanim prazničnim bdenijem uoči Cveti – jednog od najradosnijih dana u crkvenoj godini. U ovom liturgijskom sabranju učestvovali su sveštenici, bogoslovi, studenti, pripadnici Vojske Srbije i verni narod, koji je, držeći vrbove grančice kao simbol pobede života nad smrću, duhovno ulazio u tajnu približavanja Stradalne sedmice.
SPC
Palmine grane, kao simbol ulaska Gospodnjeg u Jerusalim
Praznik Cveti – Ulazak Gospodnji u Jerusalim – ima duboko i spasonosno značenje u pravoslavnoj veri. Toga dana, Crkva se seća svečanog ulaska Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, kada Ga je narod, kao Cara i Mesiju, dočekao s palminim i maslinovim grančicama, prostirući svoje haljine pred Njim i uzvikujući: „Osana Sinu Davidovu, blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje!”
SPC
Litija ispred hrama Svetog Save na Vračaru
U ovom događaju prepoznaje se ne samo prvo javno priznanje Hrista kao Cara, već i duhovna slika našeg prihvatanja Spasitelja u hram duše. Cveti uvode vernike u Veliku nedelju, pozivajući ih da svojim srcima postanu Jerusalim u koji Hristos dolazi — ne više na magaretu, već kroz Tajnu večeru, Krst i Vaskrsenje.
SPC
Praznično bdenje u hramu Svetog Save služio je vladika Petar, vikar patrijarha srpskog Porfirija
U ovom prazničnom raspoloženju, blagodat Božija kao da je dodirnula i nebo nad Beogradom, dok su se deca u nedrima svojih roditelja smešila, kao žive ikone onih koji počinju svoje putovanje vere. Tako je Vrbica, u svetlosti praznične litije i molitve, postala ne samo dečji praznik, već i opomena svima nama da samo kao deca možemo ući u Carstvo Božije — čista srca, otvorenih dlanova i s nadom koja se ne gasi.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na praznik Ulaska Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista u Jerusalim, dok su se iz naroda čuli poklici „Osana Sinu Davidovu“, poglavar Srpske pravoslavne crkve u nadahnutoj besedi poručio je da samo Hristos donosi odgovor na najdublje čežnje i strahove čoveka – i nudi večni život tamo gde sve drugo staje.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Više od 20.000 okupljenih na Trgu Svetog Petra ostalo je zatečeno kada se, na kraju mise, među njima pojavio Sveti Otac. Delio je blagoslove, darivao decu slatkišima i uputio poruku nade.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
