Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U prestonom Beogradu, na Lazarevu subotu, kada Crkva Hristova proslavlja i decu kao najčistije ikone Carstva nebeskog, praznik Vrbice obasjao je prestonicu blagodaću i radošću. U podnožju veličanstvenog hrama Svetog Save, na Vračaru, hiljade srca odjekivale su u jednom ritmu vere i nade.
SPC
Litija ispred hrama Svetog Save na Vračaru
U svečanoj litiji koja je prethodila večernjem bogosluženju, stotine dečjih glasova, upletenih u zvončiće i maslinove grančice, nosile su u svojoj nevinoj radosti najdublju istinu praznika – da je Car slave došao radi njih, da se spasenje čovečanstva rađa kroz čistotu, krotost i ljubav.
SPC
Litiju je predvorio vladika toplički Petar
Na čelu litije, kroz sveti prostor oko najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, kretao se episkop toplički Petar, vikar patrijarha srpskog, koji je potom načalstvovao svečanim prazničnim bdenijem uoči Cveti – jednog od najradosnijih dana u crkvenoj godini. U ovom liturgijskom sabranju učestvovali su sveštenici, bogoslovi, studenti, pripadnici Vojske Srbije i verni narod, koji je, držeći vrbove grančice kao simbol pobede života nad smrću, duhovno ulazio u tajnu približavanja Stradalne sedmice.
SPC
Palmine grane, kao simbol ulaska Gospodnjeg u Jerusalim
Praznik Cveti – Ulazak Gospodnji u Jerusalim – ima duboko i spasonosno značenje u pravoslavnoj veri. Toga dana, Crkva se seća svečanog ulaska Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, kada Ga je narod, kao Cara i Mesiju, dočekao s palminim i maslinovim grančicama, prostirući svoje haljine pred Njim i uzvikujući: „Osana Sinu Davidovu, blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje!”
SPC
Litija ispred hrama Svetog Save na Vračaru
U ovom događaju prepoznaje se ne samo prvo javno priznanje Hrista kao Cara, već i duhovna slika našeg prihvatanja Spasitelja u hram duše. Cveti uvode vernike u Veliku nedelju, pozivajući ih da svojim srcima postanu Jerusalim u koji Hristos dolazi — ne više na magaretu, već kroz Tajnu večeru, Krst i Vaskrsenje.
SPC
Praznično bdenje u hramu Svetog Save služio je vladika Petar, vikar patrijarha srpskog Porfirija
U ovom prazničnom raspoloženju, blagodat Božija kao da je dodirnula i nebo nad Beogradom, dok su se deca u nedrima svojih roditelja smešila, kao žive ikone onih koji počinju svoje putovanje vere. Tako je Vrbica, u svetlosti praznične litije i molitve, postala ne samo dečji praznik, već i opomena svima nama da samo kao deca možemo ući u Carstvo Božije — čista srca, otvorenih dlanova i s nadom koja se ne gasi.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Na praznik Ulaska Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista u Jerusalim, dok su se iz naroda čuli poklici „Osana Sinu Davidovu“, poglavar Srpske pravoslavne crkve u nadahnutoj besedi poručio je da samo Hristos donosi odgovor na najdublje čežnje i strahove čoveka – i nudi večni život tamo gde sve drugo staje.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
