Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U prestonom Beogradu, na Lazarevu subotu, kada Crkva Hristova proslavlja i decu kao najčistije ikone Carstva nebeskog, praznik Vrbice obasjao je prestonicu blagodaću i radošću. U podnožju veličanstvenog hrama Svetog Save, na Vračaru, hiljade srca odjekivale su u jednom ritmu vere i nade.
SPC
Litija ispred hrama Svetog Save na Vračaru
U svečanoj litiji koja je prethodila večernjem bogosluženju, stotine dečjih glasova, upletenih u zvončiće i maslinove grančice, nosile su u svojoj nevinoj radosti najdublju istinu praznika – da je Car slave došao radi njih, da se spasenje čovečanstva rađa kroz čistotu, krotost i ljubav.
SPC
Litiju je predvorio vladika toplički Petar
Na čelu litije, kroz sveti prostor oko najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, kretao se episkop toplički Petar, vikar patrijarha srpskog, koji je potom načalstvovao svečanim prazničnim bdenijem uoči Cveti – jednog od najradosnijih dana u crkvenoj godini. U ovom liturgijskom sabranju učestvovali su sveštenici, bogoslovi, studenti, pripadnici Vojske Srbije i verni narod, koji je, držeći vrbove grančice kao simbol pobede života nad smrću, duhovno ulazio u tajnu približavanja Stradalne sedmice.
SPC
Palmine grane, kao simbol ulaska Gospodnjeg u Jerusalim
Praznik Cveti – Ulazak Gospodnji u Jerusalim – ima duboko i spasonosno značenje u pravoslavnoj veri. Toga dana, Crkva se seća svečanog ulaska Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, kada Ga je narod, kao Cara i Mesiju, dočekao s palminim i maslinovim grančicama, prostirući svoje haljine pred Njim i uzvikujući: „Osana Sinu Davidovu, blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje!”
SPC
Litija ispred hrama Svetog Save na Vračaru
U ovom događaju prepoznaje se ne samo prvo javno priznanje Hrista kao Cara, već i duhovna slika našeg prihvatanja Spasitelja u hram duše. Cveti uvode vernike u Veliku nedelju, pozivajući ih da svojim srcima postanu Jerusalim u koji Hristos dolazi — ne više na magaretu, već kroz Tajnu večeru, Krst i Vaskrsenje.
SPC
Praznično bdenje u hramu Svetog Save služio je vladika Petar, vikar patrijarha srpskog Porfirija
U ovom prazničnom raspoloženju, blagodat Božija kao da je dodirnula i nebo nad Beogradom, dok su se deca u nedrima svojih roditelja smešila, kao žive ikone onih koji počinju svoje putovanje vere. Tako je Vrbica, u svetlosti praznične litije i molitve, postala ne samo dečji praznik, već i opomena svima nama da samo kao deca možemo ući u Carstvo Božije — čista srca, otvorenih dlanova i s nadom koja se ne gasi.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na praznik Ulaska Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista u Jerusalim, dok su se iz naroda čuli poklici „Osana Sinu Davidovu“, poglavar Srpske pravoslavne crkve u nadahnutoj besedi poručio je da samo Hristos donosi odgovor na najdublje čežnje i strahove čoveka – i nudi večni život tamo gde sve drugo staje.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Više od 20.000 okupljenih na Trgu Svetog Petra ostalo je zatečeno kada se, na kraju mise, među njima pojavio Sveti Otac. Delio je blagoslove, darivao decu slatkišima i uputio poruku nade.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
