U porti manastira Tumane, na praznik Cveti, sabralo se mnoštvo vernika – u molitvi, pesmi i tihom iščekivanju blagoslova. Dan je započeo liturgijom, nastavljen litijom koja je oživela jevanđeljsku sliku ulaska Hristovog u Jerusalim, a zaokružen saborovanjem oko bazara na kome se susreću monaško rukodelje, narodna radinost, vera i svakodnevni život.
- Praznik Cveti je u manastiru Tumane počeo liturgijom, kao što je uvek za Hristove praznike, da se Bogu pomolimo, da se pričestimo, da se sjedinimo sa Hristom. U nastavku smo održali litiju sa narodom, sa decom, vrbovim grančicama, sa magarcem kao simbolom događaja u Jevanđelju kada je Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, a deca ga dočekala sa palminim grančicama koje su tada imali. Kao cara su ga dočekali, predviđajući njegovu veličinu i u isto vreme njegovo stradanje, tako da smo uz tu simboliku i mi održali litiju u našoj porti i oko manastira. Posle toga je usledila molitva za zdravlje i blagoslov vernog naroda koji je došao da se pomoli za svoje bližnje. Uz taj blagoslov je počeo ovaj praznični dan, prelep dan - kaže za portal religija.rs jeromonaj Teofil iz manastira Tumane.
Reči oca Teofila prate ritam događaja: od sabiranja u hramu do pokreta litije, u kojoj su deca, grančice vrbe i tiho prisustvo životinje iz jevanđeljske slike povezali prošlost i sadašnjost u jedinstven prizor.
Zavet koji traje više od jednog veka i okuplja narod
- Praznik Cveti u manastiru Tumane ima značajan karakter blagoslova i Gospodnjeg čuvanja naroda, jer se desio jedan nemili događaj 1910. godine, kada se crkva urušila, a tom prilikom niko nije stradao. Zavetovavši se na to čuvanje od strane Gospoda, narod se svake godine na Cveti, u ovom kraju bar, u ovom manastiru, sabira na radost, oko liturgije, a u skorije vreme je i praksa da narod na bazaru izlaže svoje proizvode i svoje rukotvorine. U ovom kraju sela su još živa i ono što narod sam proizvede, što sam isplete, što sam napravi, na ovom bazaru ima priliku da pokaže, da ponudi i druge da inspiriše na te delatnosti - ističe otac Teofil.
U tom spoju zaveta i svakodnevice, praznik dobija dodatnu dimenziju: nije samo sećanje, već i potvrda trajanja zajednice. Liturgija i litija prirodno se nastavljaju u susretu ljudi, gde vera izlazi iz hrama i postaje vidljiva u radu i darivanju.
Bazar rukotvorina kao produžetak liturgije
- Na ovom bazaru, osim onoga što narod ovog kraja proizvodi, tu su i manastirski proizvodi, ima tu još nekih manastira, ali, svakako, i ono što se proizvodi u manastiru Tumane. Po ugledu na stare manastire, domaćinski se trudimo oko manastirske ekonomije, tako da imamo naše krave, svinje, kokoške… Sve što uspemo da odaberemo odatle, proizvodeći mleko, sir, mast od moravke, ono što svojim rukama stvorimo, to pružamo dalje drugima. Pored proizvoda životinjskog porekla, nudimo i domaći med, jer imamo naše košnice. Tu su i sveta ulja iz kandila Svetih Zosima i Jakova, sveta voda s izvora Svetog Zosima, koje narod molitveno koristi za isceljenje - kaže za religiju.rs jeromonah Teofil.
Između tezgi i razgovora, bazar postaje produžetak liturgijskog zajedništva, mesto gde se trud pretače u dar, a dar u blagoslov.
- Bazar bi trebalo da postane tradicionalan i da se narednih godina održava u još većem obimu. Uvek je potreban mali početak da bi se kasnije stvorilo nešto više - zaključuje otac Teofil.
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
