Rano jutros, miris svežih vrbovih grančica mešao se sa dimom tamjana još pre nego što su crkvena zvona oglasila početak sabranja. U porti manastira Tumane, na praznik Cveti, narod je pristizao u talasima – tiho, sabrano, kao da svako nosi svoju molitvu i očekivanje.
Od ranih jutarnjih časova služena je sveta Liturgija, centralni događaj prazničnog dana. Upravo na Cveti, kada se u Crkvi slavi svečani ulazak Hristov u Jerusalim, liturgijsko sabranje dobija posebno značenje: u rukama vernika nalazile su se grančice vrbe i poljsko cveće, kao simboli radosti i nade. Atmosfera nije bila samo svečana – bila je duboko lična, gotovo ispovedna.
Nakon Liturgije, porta se nije ispraznila. Naprotiv, počelo je ono po čemu je Tumane poslednjih godina postalo prepoznatljivo – krsni hod vernog naroda u litiji. Ove godine, poseban prizor činila je dečja litija: najmlađi su, noseći vrbove grančice i cveće, išli ispred, dok su stariji sledili u tišini, uz pojanje i molitvu.
U svetinju su pristigle duge kolone vernika: jedna koja je litiju započela u Golupcu (10 km od Tumana) i druga koja je krenula iz Kučeva (21 km od Tumana). Litija je, kako često ističu u ovoj obitelji, „pokretna molitva“ – zajednički hod u kojem se briše razlika između pojedinca i zajednice. U Tumanu, gde su mošti Svetog Zosima i Svetog Jakova vekovima mesto okupljanja, ovaj hod ima i dodatnu težinu: doživljava se kao nastavak živog predanja, obnovljenog i očuvanog kroz vreme.
Posle Liturgije otvoren je i bazar lokalnih proizvoda, što je doprinelo da praznik ne ostane zatvoren u hramu, već da se prelije u svakodnevicu naroda. Ipak, čak i u tom živom žamoru, dominirala je svest da se nalaze na mestu koje mnogi doživljavaju kao prostor čuda, utehe i duhovnog preokreta.
Nije slučajno što se upravo ovde, i van velikih praznika, okupljaju hiljade ljudi. Svedočanstva o dolascima i molitvama pred moštima pokazuju da Tumane već dugo nije samo manastir, već odredište hodočašća koje okuplja vernike iz cele zemlje i regiona.
Do podneva, redovi pred hramom nisu se smanjivali. Neko je došao da se pomoli za zdravlje, neko da zahvali, neko tek da oseti mir. A možda je upravo u tome i suština Cveti u Tumanu: praznik koji ne ostaje na simbolici, već se pretvara u živ događaj – u susret čoveka i vere, u pokretu, u zajednici, u tišini koja govori više od reči.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
