Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Rano jutros, miris svežih vrbovih grančica mešao se sa dimom tamjana još pre nego što su crkvena zvona oglasila početak sabranja. U porti manastira Tumane, na praznik Cveti, narod je pristizao u talasima – tiho, sabrano, kao da svako nosi svoju molitvu i očekivanje.
Od ranih jutarnjih časova služena je sveta Liturgija, centralni događaj prazničnog dana. Upravo na Cveti, kada se u Crkvi slavi svečani ulazak Hristov u Jerusalim, liturgijsko sabranje dobija posebno značenje: u rukama vernika nalazile su se grančice vrbe i poljsko cveće, kao simboli radosti i nade. Atmosfera nije bila samo svečana – bila je duboko lična, gotovo ispovedna.
Nakon Liturgije, porta se nije ispraznila. Naprotiv, počelo je ono po čemu je Tumane poslednjih godina postalo prepoznatljivo – krsni hod vernog naroda u litiji. Ove godine, poseban prizor činila je dečja litija: najmlađi su, noseći vrbove grančice i cveće, išli ispred, dok su stariji sledili u tišini, uz pojanje i molitvu.
U svetinju su pristigle duge kolone vernika: jedna koja je litiju započela u Golupcu (10 km od Tumana) i druga koja je krenula iz Kučeva (21 km od Tumana). Litija je, kako često ističu u ovoj obitelji, „pokretna molitva“ – zajednički hod u kojem se briše razlika između pojedinca i zajednice. U Tumanu, gde su mošti Svetog Zosima i Svetog Jakova vekovima mesto okupljanja, ovaj hod ima i dodatnu težinu: doživljava se kao nastavak živog predanja, obnovljenog i očuvanog kroz vreme.
Posle liturgije otvoren je i bazar lokalnih proizvoda, što je doprinelo da praznik ne ostane zatvoren u hramu, već da se prelije u svakodnevicu naroda. Ipak, čak i u tom živom žamoru, dominirala je svest da se nalaze na mestu koje mnogi doživljavaju kao prostor čuda, utehe i duhovnog preokreta.
Nije slučajno što se upravo ovde, i van velikih praznika, okupljaju hiljade ljudi. Svedočanstva o dolascima i molitvama pred moštima pokazuju da Tumane već dugo nije samo manastir, već odredište hodočašća koje okuplja vernike iz cele zemlje i regiona.
Do podneva, redovi pred hramom nisu se smanjivali. Neko je došao da se pomoli za zdravlje, neko da zahvali, neko tek da oseti mir. A možda je upravo u tome i suština Cveti u Tumanu: praznik koji ne ostaje na simbolici, već se pretvara u živ događaj – u susret čoveka i vere, u pokretu, u zajednici, u tišini koja govori više od reči.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
