Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Rano jutros, miris svežih vrbovih grančica mešao se sa dimom tamjana još pre nego što su crkvena zvona oglasila početak sabranja. U porti manastira Tumane, na praznik Cveti, narod je pristizao u talasima – tiho, sabrano, kao da svako nosi svoju molitvu i očekivanje.
Od ranih jutarnjih časova služena je sveta Liturgija, centralni događaj prazničnog dana. Upravo na Cveti, kada se u Crkvi slavi svečani ulazak Hristov u Jerusalim, liturgijsko sabranje dobija posebno značenje: u rukama vernika nalazile su se grančice vrbe i poljsko cveće, kao simboli radosti i nade. Atmosfera nije bila samo svečana – bila je duboko lična, gotovo ispovedna.
Nakon Liturgije, porta se nije ispraznila. Naprotiv, počelo je ono po čemu je Tumane poslednjih godina postalo prepoznatljivo – krsni hod vernog naroda u litiji. Ove godine, poseban prizor činila je dečja litija: najmlađi su, noseći vrbove grančice i cveće, išli ispred, dok su stariji sledili u tišini, uz pojanje i molitvu.
U svetinju su pristigle duge kolone vernika: jedna koja je litiju započela u Golupcu (10 km od Tumana) i druga koja je krenula iz Kučeva (21 km od Tumana). Litija je, kako često ističu u ovoj obitelji, „pokretna molitva“ – zajednički hod u kojem se briše razlika između pojedinca i zajednice. U Tumanu, gde su mošti Svetog Zosima i Svetog Jakova vekovima mesto okupljanja, ovaj hod ima i dodatnu težinu: doživljava se kao nastavak živog predanja, obnovljenog i očuvanog kroz vreme.
Posle liturgije otvoren je i bazar lokalnih proizvoda, što je doprinelo da praznik ne ostane zatvoren u hramu, već da se prelije u svakodnevicu naroda. Ipak, čak i u tom živom žamoru, dominirala je svest da se nalaze na mestu koje mnogi doživljavaju kao prostor čuda, utehe i duhovnog preokreta.
Nije slučajno što se upravo ovde, i van velikih praznika, okupljaju hiljade ljudi. Svedočanstva o dolascima i molitvama pred moštima pokazuju da Tumane već dugo nije samo manastir, već odredište hodočašća koje okuplja vernike iz cele zemlje i regiona.
Do podneva, redovi pred hramom nisu se smanjivali. Neko je došao da se pomoli za zdravlje, neko da zahvali, neko tek da oseti mir. A možda je upravo u tome i suština Cveti u Tumanu: praznik koji ne ostaje na simbolici, već se pretvara u živ događaj – u susret čoveka i vere, u pokretu, u zajednici, u tišini koja govori više od reči.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Čudotvorna relikvija ispraćena je iz luke manastira Vatopeda, a u prestonicu dolazi u pratnji igumana Jefrema i svetogorske bratije, dok se u Vaznesenjskoj crkvi očekuje svečani doček i dolazak hiljada vernika.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
