Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Ove godine, danas - u nedelju, 5. aprila, katolički vernici slave najveći hrišćanski praznik - Uskrs. Ovaj dan obeležava središnji događaj hrišćanske vere: uskrsnuće Isusa Krista iz mrtvih, trenutak koji simbolizuje pobedu života nad smrću, nade nad očajem i svetlosti nad tamom. Datum Uskrsa je pokretan i određuje se po specifičnom pravilu: prva nedelja posle 14. dana mladog Meseca, računajući od 21. marta, što znači da može pasti između 22. marta i 25. aprila.
Priprema za Uskrs počinje Uskrsnim trodnevljem - Velikim četvrtkom, Velikim petkom i Velikom subotom. Ovi dani, nazvani „svetima“ ili „velikima“, omogućavaju vernicima da prožive stradanje, smrt i uskrsnuće Krista, ulazeći u samu suštinu hrišćanske vere. Misa Večere Gospodnje na Veliki četvrtak, tišina i kontemplacija Velikog petka, te bdenje na Veliku subotu uvode vernike u najintenzivniji deo prazničnog iskustva, koje kulminira svečanim bogosluženjem u noći uoči Uskrsa.
Još od najranijih hrišćanskih zajednica, uskršnja noć provodila se u molitvi, čitanju Svetog pisma i bdenju, a od 3. veka u ovoj noći krštavaju se katekumeni. Tradicija ukrašavanja pisanica, koje simbolizuju život, potiče od staroslovenskog glagola „pisati“ – crtati i šarati. Nekada su se boje dobijale iz prirodnih materijala poput ljuske crnog luka, cvekle i šargarepe, a danas se običaj postepeno vraća kroz porodične tradicije, likovne radionice i male zanatske radionice. Za Uskrs se vezuju i simboli poput pilića, jagnjeta i zeca, kao znakovi rađanja i obnove.
Na Veliku subotu, vernici u crkvu donose hranu na osvećenje, čime se završava post i nemrs. Tradicionalna uskršnja jela variraju od pinca i raznih pogača do šunke pečene u hlebu, kuglofa i rožate. Molitve, procesije, obredne vatre i blagoslov hrane deo su bogate uskršnje tradicije koja spaja duhovno i porodično iskustvo.
Dan posle Uskrsa, Uskrsni ponedeljak, takođe je praznik. Vernici posećuju rodbinu i prijatelje, a u nekim krajevima Hrvatske održavaju se i hodočašća u marijanska svetilišta. Poseban običaj u Zagorju jeste pucanje iz kubure, deo manifestacije „Uskrsni ponedeljak u Velikom Taboru“, koja čuva višestolećnu tradiciju i promoviše kulturnu baštinu ovog kraja. Nedelja posle Uskrsa naziva se Bela nedelja, po odeći novokrštenih u ranim danima Crkve, a uskršnje vreme traje još 50 dana do Duhova.
Uskrs je više od praznika, to je poziv na obnovu, veru i zajedništvo, dan kada svetlost uskrsnuća ponovo osvetljava put ljudima, nudeći nadu i snagu za život.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Dometije je, prema predanju, dostigao takvo duhovno savršenstvo da je isceljivao bolesnike.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Sveštenik ju je čekao u crkvi Presvete Bogorodice u Kuramadesima, ali je vest o njenom dolasku počela da se širi među meštanima...
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Najvažnije promene odnose se na sastav zakonodavnog tela, upravljanje državom i organizaciju pravosuđa.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, otac Evsevije Meandžija kroz istorijske činjenice i crkveno predanje osvetljava duboke razlike u poimanju pokloničkih putovanja u Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Snažno podrhtavanje tla magnitude 7,4 pogodilo je zapad Kolumbije. U mnogim gradovima oštećene su zgrade i istorijski objekti, dok su stanovnici u strahu bežali na ulice, a spasilačke ekipe krenule u potragu za mogućim preživelima.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Od osvećenih plodova i litija do neobičnih običaja u različitim zemljama, iza ovog praznika krije se priča mnogo dublja od onoga što se vidi na prvi pogled.
Beli luk, svež peršun i nekoliko suvih začina pretvaraju jednostavan obrok u aromatično jelo, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo sastojaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
