Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Ove godine, danas - u nedelju, 5. aprila, katolički vernici slave najveći hrišćanski praznik - Uskrs. Ovaj dan obeležava središnji događaj hrišćanske vere: uskrsnuće Isusa Krista iz mrtvih, trenutak koji simbolizuje pobedu života nad smrću, nade nad očajem i svetlosti nad tamom. Datum Uskrsa je pokretan i određuje se po specifičnom pravilu: prva nedelja posle 14. dana mladog Meseca, računajući od 21. marta, što znači da može pasti između 22. marta i 25. aprila.
Priprema za Uskrs počinje Uskrsnim trodnevljem - Velikim četvrtkom, Velikim petkom i Velikom subotom. Ovi dani, nazvani „svetima“ ili „velikima“, omogućavaju vernicima da prožive stradanje, smrt i uskrsnuće Krista, ulazeći u samu suštinu hrišćanske vere. Misa Večere Gospodnje na Veliki četvrtak, tišina i kontemplacija Velikog petka, te bdenje na Veliku subotu uvode vernike u najintenzivniji deo prazničnog iskustva, koje kulminira svečanim bogosluženjem u noći uoči Uskrsa.
Još od najranijih hrišćanskih zajednica, uskršnja noć provodila se u molitvi, čitanju Svetog pisma i bdenju, a od 3. veka u ovoj noći krštavaju se katekumeni. Tradicija ukrašavanja pisanica, koje simbolizuju život, potiče od staroslovenskog glagola „pisati“ – crtati i šarati. Nekada su se boje dobijale iz prirodnih materijala poput ljuske crnog luka, cvekle i šargarepe, a danas se običaj postepeno vraća kroz porodične tradicije, likovne radionice i male zanatske radionice. Za Uskrs se vezuju i simboli poput pilića, jagnjeta i zeca, kao znakovi rađanja i obnove.
Na Veliku subotu, vernici u crkvu donose hranu na osvećenje, čime se završava post i nemrs. Tradicionalna uskršnja jela variraju od pinca i raznih pogača do šunke pečene u hlebu, kuglofa i rožate. Molitve, procesije, obredne vatre i blagoslov hrane deo su bogate uskršnje tradicije koja spaja duhovno i porodično iskustvo.
Dan posle Uskrsa, Uskrsni ponedeljak, takođe je praznik. Vernici posećuju rodbinu i prijatelje, a u nekim krajevima Hrvatske održavaju se i hodočašća u marijanska svetilišta. Poseban običaj u Zagorju jeste pucanje iz kubure, deo manifestacije „Uskrsni ponedeljak u Velikom Taboru“, koja čuva višestolećnu tradiciju i promoviše kulturnu baštinu ovog kraja. Nedelja posle Uskrsa naziva se Bela nedelja, po odeći novokrštenih u ranim danima Crkve, a uskršnje vreme traje još 50 dana do Duhova.
Uskrs je više od praznika, to je poziv na obnovu, veru i zajedništvo, dan kada svetlost uskrsnuća ponovo osvetljava put ljudima, nudeći nadu i snagu za život.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Svaki pojam predstavlja jednu osobinu, od milosti do apsolutne moći, stvarajući jedinstven sistem razumevanja Boga u islamskoj tradiciji.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
