Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Svake godine ista nedoumica zašto Vaskrs "beži" kroz kalendar, čas u mart, čas duboko u april ili čak maj? Iako na prvi pogled deluje kao nepredvidiv praznik, datum Vaskrsa zapravo je rezultat preciznog sklada između crkvenih pravila, astronomije i nasleđa koje traje gotovo sedamnaest vekova.
- U središtu svega nalazi se odluka doneta na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, sazvanom zaslugom cara Konstantina Velikog. Tada je utvrđeno da Vaskrs, kao temelj hrišćanske vere, ne može biti vezan za fiksan datum, već mora pratiti dublji poredak, onaj koji povezuje zemaljski kalendar i nebeske pojave - navode iz Eparhije šumadijske.
Saborska odluka postavila je četiri jasna uslova:
Tek kada se svi ovi uslovi ispune, određuje se tačan datum. Upravo zato Vaskrs nikada nije isti, jer ni priroda ne ponavlja iste cikluse na identičan način svake godine.
U pozadini ove računice nalaze se dva ključna trenutka: prolećna ravnodnevica i pun mesec. Kako se ovi astronomski događaji pomeraju iz godine u godinu, tako se pomera i Vaskrs. Crkva ih, međutim, ne prati neposredno kroz savremena merenja, već kroz unapred utvrđene proračune zasnovane na tradiciji i matematici.
Jedan od tih sistema je takozvani Metonski ciklus, period od 19 godina u kome se faze Meseca gotovo u potpunosti ponavljaju. Zahvaljujući tom ciklusu, moguće je unapred izračunati raspored Vaskrsa kroz duži vremenski period.
Razlika koja često izaziva zabunu potiče iz dva kalendara: Između ova dva sistema trenutno postoji razlika od 13 dana, što utiče i na određivanje ravnodnevice i punog meseca. Zbog toga pravoslavni Vaskrs najčešće dolazi kasnije, a ponekad se datumi poklope – što se smatra posebnom simbolikom jedinstva.
Datum Vaskrsa nije važan samo kao dan proslave. Od njega se računa čitav niz pokretnih praznika, početak Velikog posta, Vaznesenje (Spasovdan) i Duhovi. Tako jedan datum određuje ritam čitavog liturgijskog vremena.
Godina | Katolički | Pravoslavni Iza promenljivog datuma Vaskrsa stoje pravila koja su opstala vekovima i koja povezuju veru, vaseljenu i vreme. Upravo ta pokretljivost datuma podseća da Vaskrs nije samo tačka u kalendaru, već događaj koji se uvek iznova iščekuje i doživljava, u ritmu koji nije ljudski proizvoljan, već duboko ukorenjen u poretku koji nadilazi svakodnevicu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene. Budi deo Religija.rs zajednice.
Foto: Freepik
Nebo kao kalendar
Zašto se razlikuju pravoslavni i katolički datumi
• Pravoslavna crkva, uključujući i Srpsku, računa praznike po Julijanskom kalendaru
• Katolička crkva koristi Gregorijanski kalendar
Datumi pravoslavnog Vaskrsa i katoličkog Uskrsa do 2056. godine
2026 | 5. april | 12. april
2027 | 28. mart | 2. maj
2028 | 16. april | 16. april
2029 | 1. april | 8. april
2030 | 21. april | 28. april
2031 | 13. april | 13. april
2032 | 28. mart | 2. maj
2033 | 17. april | 24. april
2034 | 9. april | 9. april
2035 | 25. mart | 29. april
2036 | 13. april | 20. april
2037 | 5. april | 5. april
2038 | 25. april | 25. april
2039 | 10. april | 17. april
2040 | 1. april | 6. maj
2041 | 21. april | 21. april
2042 | 6. april | 13. april
2043 | 29. mart | 3. maj
2044 | 17. april | 24. april
2045 | 9. april | 9. april
2046 | 25. mart | 29. april
2047 | 14. april | 21. april
2048 | 5. april | 5. april
2049 | 18. april | 25. april
2050 | 10. april | 17. april
2051 | 2. april | 7. maj
2052 | 21. april | 21. april
2053 | 6. april | 13. april
2054 | 29. mart | 3. maj
2055 | 18. april | 18. april
2056 | 2. april | 9. april
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
ZAŠTO SE OSVEĆUJE VODA ZA VASKRS? Ovo je razlog, a to malo ko zna
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
Ovi dani smatraju se vremenom najveće radosti u hrišćanstvu, jer se proslavlja pobeda života nad smrću, odnosno vaskrsenje Hristovo, pa su i sahrane tome prilagođene.
Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji.
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Hrišćansko učenje poziva čoveka da se čuva mržnje i osvete, jer zlopamćenje ne donosi mir duši, već je još više opterećuje.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News