Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Svake godine ista nedoumica zašto Vaskrs "beži" kroz kalendar, čas u mart, čas duboko u april ili čak maj? Iako na prvi pogled deluje kao nepredvidiv praznik, datum Vaskrsa zapravo je rezultat preciznog sklada između crkvenih pravila, astronomije i nasleđa koje traje gotovo sedamnaest vekova.
- U središtu svega nalazi se odluka doneta na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, sazvanom zaslugom cara Konstantina Velikog. Tada je utvrđeno da Vaskrs, kao temelj hrišćanske vere, ne može biti vezan za fiksan datum, već mora pratiti dublji poredak, onaj koji povezuje zemaljski kalendar i nebeske pojave - navode iz Eparhije šumadijske.
Saborska odluka postavila je četiri jasna uslova:
Tek kada se svi ovi uslovi ispune, određuje se tačan datum. Upravo zato Vaskrs nikada nije isti, jer ni priroda ne ponavlja iste cikluse na identičan način svake godine.
U pozadini ove računice nalaze se dva ključna trenutka: prolećna ravnodnevica i pun mesec. Kako se ovi astronomski događaji pomeraju iz godine u godinu, tako se pomera i Vaskrs. Crkva ih, međutim, ne prati neposredno kroz savremena merenja, već kroz unapred utvrđene proračune zasnovane na tradiciji i matematici.
Jedan od tih sistema je takozvani Metonski ciklus, period od 19 godina u kome se faze Meseca gotovo u potpunosti ponavljaju. Zahvaljujući tom ciklusu, moguće je unapred izračunati raspored Vaskrsa kroz duži vremenski period.
Razlika koja često izaziva zabunu potiče iz dva kalendara: Između ova dva sistema trenutno postoji razlika od 13 dana, što utiče i na određivanje ravnodnevice i punog meseca. Zbog toga pravoslavni Vaskrs najčešće dolazi kasnije, a ponekad se datumi poklope – što se smatra posebnom simbolikom jedinstva.
Datum Vaskrsa nije važan samo kao dan proslave. Od njega se računa čitav niz pokretnih praznika, početak Velikog posta, Vaznesenje (Spasovdan) i Duhovi. Tako jedan datum određuje ritam čitavog liturgijskog vremena.
Godina | Katolički | Pravoslavni Iza promenljivog datuma Vaskrsa stoje pravila koja su opstala vekovima i koja povezuju veru, vaseljenu i vreme. Upravo ta pokretljivost datuma podseća da Vaskrs nije samo tačka u kalendaru, već događaj koji se uvek iznova iščekuje i doživljava, u ritmu koji nije ljudski proizvoljan, već duboko ukorenjen u poretku koji nadilazi svakodnevicu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Foto: Freepik
Nebo kao kalendar
Zašto se razlikuju pravoslavni i katolički datumi
• Pravoslavna crkva, uključujući i Srpsku, računa praznike po Julijanskom kalendaru
• Katolička crkva koristi Gregorijanski kalendar
Datumi pravoslavnog Vaskrsa i katoličkog Uskrsa do 2056. godine
2026 | 5. april | 12. april
2027 | 28. mart | 2. maj
2028 | 16. april | 16. april
2029 | 1. april | 8. april
2030 | 21. april | 28. april
2031 | 13. april | 13. april
2032 | 28. mart | 2. maj
2033 | 17. april | 24. april
2034 | 9. april | 9. april
2035 | 25. mart | 29. april
2036 | 13. april | 20. april
2037 | 5. april | 5. april
2038 | 25. april | 25. april
2039 | 10. april | 17. april
2040 | 1. april | 6. maj
2041 | 21. april | 21. april
2042 | 6. april | 13. april
2043 | 29. mart | 3. maj
2044 | 17. april | 24. april
2045 | 9. april | 9. april
2046 | 25. mart | 29. april
2047 | 14. april | 21. april
2048 | 5. april | 5. april
2049 | 18. april | 25. april
2050 | 10. april | 17. april
2051 | 2. april | 7. maj
2052 | 21. april | 21. april
2053 | 6. april | 13. april
2054 | 29. mart | 3. maj
2055 | 18. april | 18. april
2056 | 2. april | 9. april
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
23:39 | 30.03.2026
ZAŠTO SE OSVEĆUJE VODA ZA VASKRS? Ovo je razlog, a to malo ko zna
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Tumačeći reči iz Knjige Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da se darivanje bližnjemu računa kao dar Bogu, a vrednost bogatstva meri se spremnošću da se ono podeli.
Probajte kašu od heljde po receptu iz Hilandara, pročitajte Molitvu po završetku rada i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Maksima Ispovednika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vojvoda koga je car želeo mrtvog i vojnici koji su umesto naredbe čuli nešto drugo.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Srpski patrijarh poručio da njen rad predstavlja primer istrajnosti, dok je odlikovana sudija istakla da bi, kada bi ponovo birala, učinila isto.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
