Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Svake godine ista nedoumica zašto Vaskrs "beži" kroz kalendar, čas u mart, čas duboko u april ili čak maj? Iako na prvi pogled deluje kao nepredvidiv praznik, datum Vaskrsa zapravo je rezultat preciznog sklada između crkvenih pravila, astronomije i nasleđa koje traje gotovo sedamnaest vekova.
- U središtu svega nalazi se odluka doneta na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, sazvanom zaslugom cara Konstantina Velikog. Tada je utvrđeno da Vaskrs, kao temelj hrišćanske vere, ne može biti vezan za fiksan datum, već mora pratiti dublji poredak, onaj koji povezuje zemaljski kalendar i nebeske pojave - navode iz Eparhije šumadijske.
Saborska odluka postavila je četiri jasna uslova:
Tek kada se svi ovi uslovi ispune, određuje se tačan datum. Upravo zato Vaskrs nikada nije isti, jer ni priroda ne ponavlja iste cikluse na identičan način svake godine.
U pozadini ove računice nalaze se dva ključna trenutka: prolećna ravnodnevica i pun mesec. Kako se ovi astronomski događaji pomeraju iz godine u godinu, tako se pomera i Vaskrs. Crkva ih, međutim, ne prati neposredno kroz savremena merenja, već kroz unapred utvrđene proračune zasnovane na tradiciji i matematici.
Jedan od tih sistema je takozvani Metonski ciklus, period od 19 godina u kome se faze Meseca gotovo u potpunosti ponavljaju. Zahvaljujući tom ciklusu, moguće je unapred izračunati raspored Vaskrsa kroz duži vremenski period.
Razlika koja često izaziva zabunu potiče iz dva kalendara: Između ova dva sistema trenutno postoji razlika od 13 dana, što utiče i na određivanje ravnodnevice i punog meseca. Zbog toga pravoslavni Vaskrs najčešće dolazi kasnije, a ponekad se datumi poklope – što se smatra posebnom simbolikom jedinstva.
Datum Vaskrsa nije važan samo kao dan proslave. Od njega se računa čitav niz pokretnih praznika, početak Velikog posta, Vaznesenje (Spasovdan) i Duhovi. Tako jedan datum određuje ritam čitavog liturgijskog vremena.
Godina | Katolički | Pravoslavni Iza promenljivog datuma Vaskrsa stoje pravila koja su opstala vekovima i koja povezuju veru, vaseljenu i vreme. Upravo ta pokretljivost datuma podseća da Vaskrs nije samo tačka u kalendaru, već događaj koji se uvek iznova iščekuje i doživljava, u ritmu koji nije ljudski proizvoljan, već duboko ukorenjen u poretku koji nadilazi svakodnevicu.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Foto: Freepik
Nebo kao kalendar
Zašto se razlikuju pravoslavni i katolički datumi
• Pravoslavna crkva, uključujući i Srpsku, računa praznike po Julijanskom kalendaru
• Katolička crkva koristi Gregorijanski kalendar
Datumi pravoslavnog Vaskrsa i katoličkog Uskrsa do 2056. godine
2026 | 5. april | 12. april
2027 | 28. mart | 2. maj
2028 | 16. april | 16. april
2029 | 1. april | 8. april
2030 | 21. april | 28. april
2031 | 13. april | 13. april
2032 | 28. mart | 2. maj
2033 | 17. april | 24. april
2034 | 9. april | 9. april
2035 | 25. mart | 29. april
2036 | 13. april | 20. april
2037 | 5. april | 5. april
2038 | 25. april | 25. april
2039 | 10. april | 17. april
2040 | 1. april | 6. maj
2041 | 21. april | 21. april
2042 | 6. april | 13. april
2043 | 29. mart | 3. maj
2044 | 17. april | 24. april
2045 | 9. april | 9. april
2046 | 25. mart | 29. april
2047 | 14. april | 21. april
2048 | 5. april | 5. april
2049 | 18. april | 25. april
2050 | 10. april | 17. april
2051 | 2. april | 7. maj
2052 | 21. april | 21. april
2053 | 6. april | 13. april
2054 | 29. mart | 3. maj
2055 | 18. april | 18. april
2056 | 2. april | 9. april
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
23:39 | 30.03.2026
ZAŠTO SE OSVEĆUJE VODA ZA VASKRS? Ovo je razlog, a to malo ko zna
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Više pravoslavnih crkava pozvalo je vernike da precizno navedu poreklo i versku pripadnost, što bi moglo da pruži jasniju sliku o brojnosti pravoslavaca na petom kontinentu.
Krompir, luk i brašno uz malo ulja pretvaraju se u izdašno jelo iz rerne, sa zapečenim ivicama i mekanom sredinom koja najbolje prija dok je još topla.
Život Prepodobnih Isakija, Dalmata i Favsta ostao je zapamćen u Crkvi kao svedočanstvo o tome da se istinsko bogatstvo čoveka ne nalazi u časti, položaju i prolaznim dobrima, već u životu usmerenom ka Bogu.
Prema predanju, za istoriju ovog manastira vezuju se Sveti Sava, kralj Dragutin i despot Đurađ Branković, a upravo je u vreme Brankovića Sveti Stefan postao njegov nebeski zaštitnik.
Prema predanju, nema toga što Hristos neće ispuniti ako ga majka za to zamoli.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Život Prepodobnih Isakija, Dalmata i Favsta ostao je zapamćen u Crkvi kao svedočanstvo o tome da se istinsko bogatstvo čoveka ne nalazi u časti, položaju i prolaznim dobrima, već u životu usmerenom ka Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava praznik Uznesenja Blažene Device Marije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete sveštenomučenike Makaveje po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Mihej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Maksimilijana Marije Kolbea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Otac Predrag kaže da je dugo verovao da će mu Bog na neki poseban način pokazati koja je devojka namenjena za njega, ali da mu je to, ipak, otkrio starac Tadej.
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
Probajte čorbu od celera po receptu iz "Srbskog kuvara" jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu „Dostojno“ i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
