Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Ove godine, jevrejski veliki praznik Pasha počinje u sredu, 1. aprila, uveče i traje do zalaska sunca u četvrtak, 9. aprila. Prvi pashalni seder održava se uveče 1. aprila, dok se drugi slededi narednog dana, 2. aprila, takođe uveče.
Pasha je praznik kojim se slavi izlazak Izrailjaca iz egipatskog ropstva. To je jedan od najvažnijih i najčešće obeležavanih jevrejskih praznika. Posebnost ovog praznika je što poziva Jevreje ne samo da se sećaju Izlaska, već i da ga iznova prožive kroz seder, svečani obrok sa simboličnim jelima i obredima, koji priču oživljava za svaku generaciju.
Najvažniji obred je seder, svečani obrok tokom kojeg se priča o Izlasku prepričava kroz priče i pesme, uz konzumiranje obrednih jela, uključujući macu i maror (gorko bilje). Obredi i prateća čitanja opisani su u Hagadi, vodiču koji postoji u mnogim verzijama, kako u štampi, tako i na internetu. Svako može napraviti i sopstvenu verziju Hagade.
Još jedan ključni običaj je izbegavanje hrane sa kvascem, poznate kao hametz, i jelo mace, beskvasnog hleba koji podseća na žurbu u kojoj su Izrailjci napustili Egipat, bez vremena da testo naraste. Pred Pashu mnogi Jevreji temeljno čiste svoje domove kako bi uklonili hametz, a ono što ostane prodaju ili spaljuju.
Jedan od glavnih običaja je stroga dijeta tokom praznika, pre svega izbegavanje hametza. Aškenaski Jevreji često izbegavaju i kitnijot, namirnice poput mahunarki. Poslednjih godina neki nadoknađuju izostanak žitarica pripremom jela od kinoe, iako je ne smatraju svi prikladnom za Pashu. Hvalospevi Halel izgovaraju se i noću i danju, tokom sedera i jutarnjih molitvi. Pasha takođe označava početak četrdesetdevetodnevnog perioda zvanog Omer, koji podseća na brojanje dana između prinošenja žrtava u drevnom Hramu u Jerusalimu. Ovaj period završava praznikom Šavuot, kada se obeležava primanje Tore na Sinaju.
Maca je osnovna hrana tokom Pashe. Tokom sedera jedu se i druga obredna jela, među kojima je najpoznatiji haroset, mešavina voća, orašastih plodova, vina i cimeta, koja podseća na malter koji su koristili izraelski robovi u Egiptu.
Uobičajena jela uključuju supu sa knedlama od mace, goveđa pečenja, gefilte ribu sa renom, kugel i cimmes. Pored toga, postoje i posebna jela prilagođena pravilima Pashe, kao što su mace pržene sa jajima (matzah brei), pashalna peciva, kokosovi makaruni i palačinke od mace (hremslah). Širi izbor recepata za Pashu može se pronaći na pouzdanim izvorima.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Tradicionalni obred sklapanja braka i raskošna svečanost spojili su sinagogu i industrijski dok, dok je svaki detalj organizovan do savršenstva.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Donosimo sve što treba da znate o jednom od najznačajnijih praznika na jevrejskom kalendaru.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Od čišćenja kuće i posta prvorođenih do obredne večere koja pripoveda izlazak iz Egipta - običaji Pashe kriju slojeve značenja koje mnogi ne poznaju.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
Crkveni dokument potvrđuje da katolici mogu pristupiti ksenotransplantaciji uz poštovanje etičkih smernica i brigu o životinjama, dok naučnici traže rešenja za hronični manjak donorskih organa.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
