Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Jevrejska svadbena ceremonija završava se poznatim praskom. Gaženje stakla jedno je od najpoznatijih obeležja jevrejskih venčanja. Tradicionalno, mladoženja je obavljao ovaj čin, dok danas mladenci često dele ovu čast i zadovoljstvo, lomeći jednu ili dve staklene čaše umotane u salvete ili folije.
Malo koji jevrejski simbol ima jednoznačno objašnjenje kao ovaj, koji je gotovo kaleidoskopski po svom značenju. Ova tradicija potiče još iz vremena pisanja Talmuda:
Mar bar Rabina priredio je svadbeni ručak za svog sina. Primetio je da su prisutni rabini veoma radosni. Tada je uzeo vredan pehar, vredan 400 zuzima, i razbio ga pred njima. Tako ih je povratio u trezveno stanje. (Berahot 5:2)
Drugim rečima, tamo gde postoji radost, treba da postoji i treptaj.
Do srednjeg veka, fasade sinagoga u Nemačkoj bile su ukrašene posebnim kamenom upravo za svrhu lomljenja čaše na kraju venčanja. Međutim, njeno tumačenje donekle se promenilo od 14. veka, kada je, prema Mauriceu Lammu u knjizi "The Jewish Way in Love and Marriage", čin lomljenja čaše bio shvaćen kao podsećanje na uništenje Hrama u Jerusalimu. Bilo kako bilo, pouka je jasna: i na vrhuncu lične radosti treba se setiti bola i gubitaka koje je pretrpeo jevrejski narod i prisećati se sveta koji je u potrebi za isceljenjem.
Krhkost stakla simbolizuje i krhkost ljudskih odnosa. Pošto i najveća ljubav može biti podložna raspadu, staklo se lomi kao neka vrsta simbolike: "Kada se ovo staklo slomi, neka naš brak nikada ne pukne."
Glasni zvukovi vekovima su se koristili i kao način da se uplaše i umire demoni koji privlače lepe i srećne ljude, poput mladenaca ispod hupe (poznato i kao chuppah).
Venčanje je savez, a u judaizmu se savez sklapa lomljenjem ili presecanjem nečega. Na Sinaju su ploče razbijene; na venčanju, lomljenje stakla "seče" savez.
Lomljenje stakla ima i seksualne konotacije, jer predviđa početak seksualne zajednice, koja je ne samo dozvoljena, već i očekivana od bračnih parova. Već vekovima lomljenje stakla implicitno simbolizuje probijanje himena, zbog čega je bilo toliko važno da mladoženja uspe u ovom činu.
Zvuk stakla koje puca prekida tišinu mitskog vremena ispod hupe i svet se vraća. Svi uzdišu, aplaudiraju i viču: „Mazel tov!“ Slava može da počne.
Možete slomiti bilo koju vrstu stakla: staro, novo, pozajmljeno ili plavo. Šta god da odaberete, trebalo bi da bude dobro umotano radi bezbednosti. Teška platnena salveta je standard, ali možete kupiti i satensku ili baršunastu vrećicu. Neki majstori od krhotina prave suvenire.
Lomljenje čaše za Jevreje nije samo v običaj - to je trenutak kada prošlost, sadašnjost i budućnost ljubavi mladenca i mlade postaju jedno. Dok staklo puca, simbolično se rađa nova priča, puna radosti, pažnje i zajedničkog života, koja će trajati koliko i tradicija koja je stara hiljadama godina.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi. Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija. Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost. Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
shutterstock.com/Mor Levi
Krhkost stakla i ljudskih odnosa
Simbolika seksualnosti i početka zajedničkog života
Judaizam
17:58 | 19.07.2025
ČOVEKOV KARAKTER SE POZNAJE PO OVE 3 STVARI: Mudrosti koje će vas dobro zamisliti
Judaizam
15:10 | 16.11.2025
KO JE VRHOVNI VERSKI POGLAVAR U JUDAIZMU? Tajna mreža autoriteta
Judaizam
10:24 | 17.11.2025
POSETILI SMO ČETVRTU NAJVEĆU SINAGOGU NA SVETU! Ona je jedno od najimpresivnijih arhitektonskih zdanja u regionu, a evo i zašto! (FOTO, VIDEO)
Judaizam
03:00 | 23.11.2025
POZVANI STE PRVI PUT NA JEVREJSKO VENČANJE? Evo šta možete da očekujete - od potpisivanja ketube do lomljenja čaša
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
