Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Jevrejska svadbena ceremonija završava se poznatim praskom. Gaženje stakla jedno je od najpoznatijih obeležja jevrejskih venčanja. Tradicionalno, mladoženja je obavljao ovaj čin, dok danas mladenci često dele ovu čast i zadovoljstvo, lomeći jednu ili dve staklene čaše umotane u salvete ili folije.
Malo koji jevrejski simbol ima jednoznačno objašnjenje kao ovaj, koji je gotovo kaleidoskopski po svom značenju. Ova tradicija potiče još iz vremena pisanja Talmuda:
Mar bar Rabina priredio je svadbeni ručak za svog sina. Primetio je da su prisutni rabini veoma radosni. Tada je uzeo vredan pehar, vredan 400 zuzima, i razbio ga pred njima. Tako ih je povratio u trezveno stanje. (Berahot 5:2)
Drugim rečima, tamo gde postoji radost, treba da postoji i treptaj.
Do srednjeg veka, fasade sinagoga u Nemačkoj bile su ukrašene posebnim kamenom upravo za svrhu lomljenja čaše na kraju venčanja. Međutim, njeno tumačenje donekle se promenilo od 14. veka, kada je, prema Mauriceu Lammu u knjizi "The Jewish Way in Love and Marriage", čin lomljenja čaše bio shvaćen kao podsećanje na uništenje Hrama u Jerusalimu. Bilo kako bilo, pouka je jasna: i na vrhuncu lične radosti treba se setiti bola i gubitaka koje je pretrpeo jevrejski narod i prisećati se sveta koji je u potrebi za isceljenjem.
Krhkost stakla simbolizuje i krhkost ljudskih odnosa. Pošto i najveća ljubav može biti podložna raspadu, staklo se lomi kao neka vrsta simbolike: "Kada se ovo staklo slomi, neka naš brak nikada ne pukne."
Glasni zvukovi vekovima su se koristili i kao način da se uplaše i umire demoni koji privlače lepe i srećne ljude, poput mladenaca ispod hupe (poznato i kao chuppah).
Venčanje je savez, a u judaizmu se savez sklapa lomljenjem ili presecanjem nečega. Na Sinaju su ploče razbijene; na venčanju, lomljenje stakla "seče" savez.
Lomljenje stakla ima i seksualne konotacije, jer predviđa početak seksualne zajednice, koja je ne samo dozvoljena, već i očekivana od bračnih parova. Već vekovima lomljenje stakla implicitno simbolizuje probijanje himena, zbog čega je bilo toliko važno da mladoženja uspe u ovom činu.
Zvuk stakla koje puca prekida tišinu mitskog vremena ispod hupe i svet se vraća. Svi uzdišu, aplaudiraju i viču: „Mazel tov!“ Slava može da počne.
Možete slomiti bilo koju vrstu stakla: staro, novo, pozajmljeno ili plavo. Šta god da odaberete, trebalo bi da bude dobro umotano radi bezbednosti. Teška platnena salveta je standard, ali možete kupiti i satensku ili baršunastu vrećicu. Neki majstori od krhotina prave suvenire.
Lomljenje čaše za Jevreje nije samo v običaj - to je trenutak kada prošlost, sadašnjost i budućnost ljubavi mladenca i mlade postaju jedno. Dok staklo puca, simbolično se rađa nova priča, puna radosti, pažnje i zajedničkog života, koja će trajati koliko i tradicija koja je stara hiljadama godina.
Donosimo vam 21 citat iz Talmuda o ljudskoj prirodi. Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija. Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost. Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
shutterstock.com/Mor Levi
Krhkost stakla i ljudskih odnosa
Simbolika seksualnosti i početka zajedničkog života
Judaizam
17:58 | 19.07.2025
ČOVEKOV KARAKTER SE POZNAJE PO OVE 3 STVARI: Mudrosti koje će vas dobro zamisliti
Judaizam
15:10 | 16.11.2025
KO JE VRHOVNI VERSKI POGLAVAR U JUDAIZMU? Tajna mreža autoriteta
Judaizam
10:24 | 17.11.2025
POSETILI SMO ČETVRTU NAJVEĆU SINAGOGU NA SVETU! Ona je jedno od najimpresivnijih arhitektonskih zdanja u regionu, a evo i zašto! (FOTO, VIDEO)
Judaizam
03:00 | 23.11.2025
POZVANI STE PRVI PUT NA JEVREJSKO VENČANJE? Evo šta možete da očekujete - od potpisivanja ketube do lomljenja čaša
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pahomija Velikog po starom i Prepodobnog Nikite Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Germana Pariskog, dok muslimani obeležavaju drugi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Dok se muslimanski vernici pripremaju za četiri dana molitve, okupljanja i pomaganja siromašnima, verske vođe Islamske zajednice Srbije pozvale su na međusobno poštovanje, razumevanje i slogu muslimana i hrišćana u Srbiji.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
