Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Sve je više ljudi koji danas, u brzini savremenog sveta, upadaju u osećaj beznađa koji tiho nagriza svakodnevicu. Umor od obaveza, strah od budućnosti, pritisak da se stalno bude bolji i uspešniji - sve to čini da mnogi izgube veru u sopstvenu snagu.
Očaj, nekada prolazan i blag, postaje za neke ljude stanje iz kojeg je teško izaći, bez obzira na to kakve im se životne prilike pružaju. Čak i oni kojima bi drugi poželeli da se nađu "u njihovoj koži", nose nevidljive borbe. Deluje kao da se oko čoveka zatvara krug, da mu se misli sve više skupljaju oko jedne tačke, a ta tačka je bol.
U takvom svetu, pravoslavlje pred čoveka ne stavlja jednostavne recepte, niti obećanja brzog izlečenja duše, ali nudi pogled koji ne poriče bol, već ga pretvara u put. Očaj se, prema učenju Crkve, javlja kada čovek izgubi osećaj da je voljen i da njegov život ima smisao.
A smisao nije u onome što prolazi, već u onome što ostaje: u odnosu sa Bogom, u unutrašnjem miru, u slobodi koja ne zavisi od okolnosti. Pravoslavna tradicija podseća da beznađe počinje onda kada se čovek previše osloni na svoje misli, kada tera sebe da sam nosi teret koji je isuviše velik.
Ipak, tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
U manastirima i hramovima širom sveta, sveštenici i monasi već vekovima susreću ljude slomljene očajem. Njihove reči nisu teoretske, nisu ukori niti laka uteha, već iskustvo onih koji znaju koliko je ljudska duša krhka.
Upravo zato pravoslavlje naglašava da se čovek ne sme vezati ni za privremene želje, ni za prolazne uspehe, niti za sopstvena tumačenja stvarnosti. Mislima se ne sme dati vlast nad životom, jer one često zavode u krug beskrajnih analiza koje guše molitvu i mir.
U duhu tog učenja nadovezuju se i reči shiigumana Save Ostapenka, čiji savet mnogima postaje svetionik u trenucima tame:
"Provedi svaki dan kao da ti je poslednji i nećeš očajavati. Ne analiziraj svoje misli, čak ni dobre, koje nisu povezane sa delima: to đavo odvraća svakoga od molitve. Ne vezuj se ni za koga ni za šta, inače ćeš izgubiti Boga i nebo. Ljubi Boga i on će te spasiti".
Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Crkva uči da je mir unutrašnja harmonija čoveka s Bogom i sa samim sobom.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
