Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Sve je više ljudi koji danas, u brzini savremenog sveta, upadaju u osećaj beznađa koji tiho nagriza svakodnevicu. Umor od obaveza, strah od budućnosti, pritisak da se stalno bude bolji i uspešniji - sve to čini da mnogi izgube veru u sopstvenu snagu.
Očaj, nekada prolazan i blag, postaje za neke ljude stanje iz kojeg je teško izaći, bez obzira na to kakve im se životne prilike pružaju. Čak i oni kojima bi drugi poželeli da se nađu "u njihovoj koži", nose nevidljive borbe. Deluje kao da se oko čoveka zatvara krug, da mu se misli sve više skupljaju oko jedne tačke, a ta tačka je bol.
U takvom svetu, pravoslavlje pred čoveka ne stavlja jednostavne recepte, niti obećanja brzog izlečenja duše, ali nudi pogled koji ne poriče bol, već ga pretvara u put. Očaj se, prema učenju Crkve, javlja kada čovek izgubi osećaj da je voljen i da njegov život ima smisao.
A smisao nije u onome što prolazi, već u onome što ostaje: u odnosu sa Bogom, u unutrašnjem miru, u slobodi koja ne zavisi od okolnosti. Pravoslavna tradicija podseća da beznađe počinje onda kada se čovek previše osloni na svoje misli, kada tera sebe da sam nosi teret koji je isuviše velik.
Ipak, tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
U manastirima i hramovima širom sveta, sveštenici i monasi već vekovima susreću ljude slomljene očajem. Njihove reči nisu teoretske, nisu ukori niti laka uteha, već iskustvo onih koji znaju koliko je ljudska duša krhka.
Upravo zato pravoslavlje naglašava da se čovek ne sme vezati ni za privremene želje, ni za prolazne uspehe, niti za sopstvena tumačenja stvarnosti. Mislima se ne sme dati vlast nad životom, jer one često zavode u krug beskrajnih analiza koje guše molitvu i mir.
U duhu tog učenja nadovezuju se i reči shiigumana Save Ostapenka, čiji savet mnogima postaje svetionik u trenucima tame:
"Provedi svaki dan kao da ti je poslednji i nećeš očajavati. Ne analiziraj svoje misli, čak ni dobre, koje nisu povezane sa delima: to đavo odvraća svakoga od molitve. Ne vezuj se ni za koga ni za šta, inače ćeš izgubiti Boga i nebo. Ljubi Boga i on će te spasiti".
Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast.
Ono što nije urađeno juče, može se uraditi danas, a ono što niste uradili pre, možete sutra, naglašava otac Haralampije.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Crkva uči da je mir unutrašnja harmonija čoveka s Bogom i sa samim sobom.
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnu Melaniju Rimljanku po starom kalendaru i Svetе mučenikе Ermil i Stratonik po novom. Katolički vernici proslavljaju Svetog Hilarija iz Poatjea, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Prema tvrdnjama ruske obaveštajne službe, Carigradska patrijaršija namerava da prizna nepriznatu crnogorsku strukturu, čime bi dodatno zamutila granicu između vere i geopolitike.
Svetogorski starac i veliki duhovnik 20. veka otkriva kako se prava ljubav u pravoslavlju pokazuje kroz rasuđivanje, strpljenje i molitvu, a ne kroz slepo popuštanje.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Fotografije koje se dele na društvenim mrežama prikazuju dva krsta na nebu iznad manastira kod Leposavića.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
