Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Postoji nešto posebno u mirisu starinskih torti koje su bake pripremale za praznike, krsne slave i svečane prilike – miris koji u sekundi vraća u detinjstvo, u kuhinju punu smeha i topline. Ova zaboravljena torta, sa nežnom piškotom, bogatim kremom i karamel šneom, čuva recepte i tajne generacija. Danas je ponovo otkrivamo, korak po korak, kako bi se i u vašoj kući mogao osetiti taj čaroban spoj ukusa, tradicije i pažnje kojom su naše bake krasile svaki poseban dan.
Za piškotu
• 6 jaja
• 6 kašika šećera
• 2 kašike mlevenog plazma keksa
• 4 kašike mlevenih oraha
Za krem
• 6 žumanaca
• 200 g šećera
• 250 g margarina
• 300 g mlevenog plazma keksa (od čega 2 kašike idu u piškotu)
• 200 g mlevenih oraha
• 2 dl soka od narandže (može gusti od breskve ili jabuke)
Za karamel šne od belanaca
• 6 belanaca
• 300 g šećera (od toga se 6 kašika uprži)
Razdvojite belanca od žumanaca i umutite ih mikserom na najjačoj brzini u čvrst sneg od belanaca. Postepeno dodajte šećer i mutite na jakoj brzini dok se šećer potpuno ne rastopi. Zatim smanjite brzinu na najslabije i dodajte jedno po jedno žumance, lagano mešajući (ovaj deo možete raditi i varjačom).
Kada dodate sva žumanca, postepeno, lagano mešajući, dodajte mleveni plazma keks i mlevene orahe. Smjesu sipajte u šerpu ili kalup za tortu koji ste prethodno namazali margarinom i obložili papirom za pečenje. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta. Proverite čačkalicom – ako se lepi, piškota nije gotova, pa pecite još malo.
Belanca ostavite u frižideru. Žumancima dodajte šećer i stavite ih na paru (šerpa na šerpu sa prokuvanom vodom), muteći mikserom dok masa ne pobeli i blago se zgusne. Sklonite sa ringle.
U kuvana žumanca dodajte margarin i deo mlevenog plazma keksa, umutite mikserom. Postepeno dodajte preostali keks i sok, stalno muteći, dok ne dobijete glatku masu. Na kraju umešajte mlevene orahe.
Umutite belanca koja ste ostavili sa strane. Dodajte postepeno šećer (6 kašika ostavite za karamel). Ove kašike šećera ispržite na srednjoj temperaturi dok se potpuno ne otope i dobiju svetlosmeđu boju. Topli karamel sipajte u belanca u tankom mlazu, neprestano muteći mikserom na najjačoj brzini, dok se potpuno ne umeša.
Preko piškote premažite krem. Preko krema nanesite karamel šne od belanaca, formirajući poluloptu. Kašikom napravite šare po šne-u. Ako možete, ostavite tortu jedan dan u frižideru pre serviranja. Servirajte hladnu i secite ugrejanim nožem kako ne biste skinuli šne.
Najbolja dmenzija šerpe za piškotu je 24 cm.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
