Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Postoji nešto posebno u mirisu starinskih torti koje su bake pripremale za praznike, krsne slave i svečane prilike – miris koji u sekundi vraća u detinjstvo, u kuhinju punu smeha i topline. Ova zaboravljena torta, sa nežnom piškotom, bogatim kremom i karamel šneom, čuva recepte i tajne generacija. Danas je ponovo otkrivamo, korak po korak, kako bi se i u vašoj kući mogao osetiti taj čaroban spoj ukusa, tradicije i pažnje kojom su naše bake krasile svaki poseban dan.
Za piškotu
• 6 jaja
• 6 kašika šećera
• 2 kašike mlevenog plazma keksa
• 4 kašike mlevenih oraha
Za krem
• 6 žumanaca
• 200 g šećera
• 250 g margarina
• 300 g mlevenog plazma keksa (od čega 2 kašike idu u piškotu)
• 200 g mlevenih oraha
• 2 dl soka od narandže (može gusti od breskve ili jabuke)
Za karamel šne od belanaca
• 6 belanaca
• 300 g šećera (od toga se 6 kašika uprži)
Razdvojite belanca od žumanaca i umutite ih mikserom na najjačoj brzini u čvrst sneg od belanaca. Postepeno dodajte šećer i mutite na jakoj brzini dok se šećer potpuno ne rastopi. Zatim smanjite brzinu na najslabije i dodajte jedno po jedno žumance, lagano mešajući (ovaj deo možete raditi i varjačom).
Kada dodate sva žumanca, postepeno, lagano mešajući, dodajte mleveni plazma keks i mlevene orahe. Smjesu sipajte u šerpu ili kalup za tortu koji ste prethodno namazali margarinom i obložili papirom za pečenje. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta. Proverite čačkalicom – ako se lepi, piškota nije gotova, pa pecite još malo.
Belanca ostavite u frižideru. Žumancima dodajte šećer i stavite ih na paru (šerpa na šerpu sa prokuvanom vodom), muteći mikserom dok masa ne pobeli i blago se zgusne. Sklonite sa ringle.
U kuvana žumanca dodajte margarin i deo mlevenog plazma keksa, umutite mikserom. Postepeno dodajte preostali keks i sok, stalno muteći, dok ne dobijete glatku masu. Na kraju umešajte mlevene orahe.
Umutite belanca koja ste ostavili sa strane. Dodajte postepeno šećer (6 kašika ostavite za karamel). Ove kašike šećera ispržite na srednjoj temperaturi dok se potpuno ne otope i dobiju svetlosmeđu boju. Topli karamel sipajte u belanca u tankom mlazu, neprestano muteći mikserom na najjačoj brzini, dok se potpuno ne umeša.
Preko piškote premažite krem. Preko krema nanesite karamel šne od belanaca, formirajući poluloptu. Kašikom napravite šare po šne-u. Ako možete, ostavite tortu jedan dan u frižideru pre serviranja. Servirajte hladnu i secite ugrejanim nožem kako ne biste skinuli šne.
Najbolja dmenzija šerpe za piškotu je 24 cm.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Miris pečenih oraha, šum varjače i toplina doma — sve to staje u ovaj jednostavan, ali neponovljiv recept koji su naše bake čuvale s posebnom pažnjom.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Duhovni mir postao je retkost, gotovo privilegija koja izmiče većini ljudi.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Od drevnog Talmuda do modernih ceremonija: lomljenje stakla krije simbole radosti, opasnosti i neuništive veze.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Recept iz vremena kada se sve spremalo bez žurbe ponovo osvaja — zahvaljujući bogatom nadevu, toploj čokoladnoj glazuri i uspomenama koje mirišu na maslo.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Ova nenametljiva, a raskošna poslastica spaja orahe, puter i nežne kore u "ružice" koje prizivaju detinjstvo i porodična okupljanja, a priprema je jednostavna čak i za početnike u kuhinji.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Donosimo detaljan vodič: od testa i masnoće do pravilnog zatvaranja svake mantije, onako kako su radile iskusne domaćice.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Ajeti 57:22-24 iz sure Al-Hadid pokazuju kako emocije i izbori oblikuju život, te zašto oslanjanje na Alaha donosi unutrašnju slobodu koju mnogi propuštaju.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
