Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na slavskoj trpezi pravoslavne kuće, pored mirisa različitih slanih specijaliteta i kolača, uvek posebno mesto zauzimaju breskvice – mali kolačići koji svojim nežnim izgledom i neodoljivim ukusom mame osmehe i nestaju prvi sa tanjira. Ovaj starinski recept, čuvan generacijama, nosi sa sobom ne samo miris i ukus detinjstva, već i sećanje na zajedništvo, molitvu i radost slavlja. Dok pripremate svaku kuglicu, setićete se da svaki detalj, od pažljivo izabranih sastojaka, u sebi nosi duh domaće topline i hrišćanskog slavlja – baš onako kako tradicija naših predaka nalaže.
Sastojci:
Testo:
3 jaja
200 g šećera
12 kašika ulja
2 kašike ruma ili kašičica ekstrakta ruma
500 g oštrog brašna
1/2 praška za pecivo
2 vanilin šećera
Fil:
4 kašike sirupa od narandže
3 kašike marmelade od kajsija
50 g mlevenih oraha
2 kašike ruma
mrvice od izdubljenih breskvica
ShutterBri/Shutterstock
Breskvice
Priprema:
Pripremite penasto šećer, jaja i vanilin šećer, pa ih dobro umutite. U tu smesu postepeno dodajte ulje i rum, a zatim umešajte brašno i prašak za pecivo. Ostavite dobijeno testo da odstoji 30 minuta u frižideru. Oblikujte kuglice malo manje od oraha i stavite ih da se peku na 180 stepeni oko 20 minuta. Dok su još tople, kuglice pažljivo izdubite. Sve sastojke za fil, osim sirupa, sjedinite i dobro umešajte, pa ovom smesom punite kuglice i spajajte ih po dve. Spoljnu stranu breskvica uvaljajte u sirup od narandže, a zatim u kristal šećer, i ostavite ih da se suše. Poslužite ih sutradan.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Maksima Ispovednika po starom i Svetog pravednog Simeona Bogoprimca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Blaža (Vlaha), dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Ne da se nije uplašio kada je ušao u "klinč" sa carem i patrijarhom, nego je istrajao do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
