Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Miris čokolade i nostalgije često se širi pravoslavnim domovima uoči velikih praznika i porodičnih slava, kada se na trpezama, pored slavskog kolača i domaćeg vina, nađe i pišinger – starinska poslastica koja spaja jednostavnost pripreme i raskošan ukus. Ovaj kolač, koji vodi poreklo iz Beča i nosi ime po , bečkom poslastičaru iz 19. veka, brzo je osvojio srca domaćica širom Evrope, a naročito na Balkanu, gde je postao neizostavni deo prazničnih običaja. Pišinger torta ceni se jer dugo zadržava svežinu, lako se priprema i savršeno dopunjuje toplinu slavske trpeze.
Sastojci:
6 jaja
300 g šećera
250 g čokolade za mešenje
250 g maslaca
1 pakovanje oblandi
Za glazuru:
100 g čokolade za mešenje
malo maslaca ili ulja
shutterstock.com/ffolas
Pišinger
Priprema:
Jaja, šećer i čokoladu stavite u posudu pa mutite na pari dok masa ne postane gusta. Kada je fil spreman, posudu skinite sa šporeta i dodajte dobro umućen maslac. Dobijenim filom premažite oblande, zatim ih pritisnite i ostavite da se ohlade i stegnu. Na kraju prelijte glazurom od čokolade i ostavite da se kolač dobro stegne. Gotov pišinger isecite na štanglice.
Savet:
Za najbolji ukus koristite kvalitetnu čokoladu za mešenje, a šećer u prahu može zameniti kristal-šećer radi bržeg topljenja. Maslac treba da bude sobne temperature kako bi se lakše sjedinio sa čokoladom i jajima, a ukoliko želite intenzivniji ukus, dodajte malo ekstrakta vanile ili prstohvat soli u fil. Oblande je najbolje čuvati na suvom mestu pre pripreme kako bi ostale hrskave. Fil kuvajte dok ne postane kremast, a oblande slažite lagano pritiskajući ih da izbegnete vazdušne džepove. Za čvršću tortu, nakon slaganja pokrijte je papirom za pečenje i stavite lagani teret preko noći.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
