Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Miris čokolade i nostalgije često se širi pravoslavnim domovima uoči velikih praznika i porodičnih slava, kada se na trpezama, pored slavskog kolača i domaćeg vina, nađe i pišinger – starinska poslastica koja spaja jednostavnost pripreme i raskošan ukus. Ovaj kolač, koji vodi poreklo iz Beča i nosi ime po , bečkom poslastičaru iz 19. veka, brzo je osvojio srca domaćica širom Evrope, a naročito na Balkanu, gde je postao neizostavni deo prazničnih običaja. Pišinger torta ceni se jer dugo zadržava svežinu, lako se priprema i savršeno dopunjuje toplinu slavske trpeze.
Sastojci:
6 jaja
300 g šećera
250 g čokolade za mešenje
250 g maslaca
1 pakovanje oblandi
Za glazuru:
100 g čokolade za mešenje
malo maslaca ili ulja
shutterstock.com/ffolas
Pišinger
Priprema:
Jaja, šećer i čokoladu stavite u posudu pa mutite na pari dok masa ne postane gusta. Kada je fil spreman, posudu skinite sa šporeta i dodajte dobro umućen maslac. Dobijenim filom premažite oblande, zatim ih pritisnite i ostavite da se ohlade i stegnu. Na kraju prelijte glazurom od čokolade i ostavite da se kolač dobro stegne. Gotov pišinger isecite na štanglice.
Savet:
Za najbolji ukus koristite kvalitetnu čokoladu za mešenje, a šećer u prahu može zameniti kristal-šećer radi bržeg topljenja. Maslac treba da bude sobne temperature kako bi se lakše sjedinio sa čokoladom i jajima, a ukoliko želite intenzivniji ukus, dodajte malo ekstrakta vanile ili prstohvat soli u fil. Oblande je najbolje čuvati na suvom mestu pre pripreme kako bi ostale hrskave. Fil kuvajte dok ne postane kremast, a oblande slažite lagano pritiskajući ih da izbegnete vazdušne džepove. Za čvršću tortu, nakon slaganja pokrijte je papirom za pečenje i stavite lagani teret preko noći.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
U besedi za subotu prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o nevidljivom trenutku pada koji menja čovekov mir, ali i o sili pokajanja koja vraća radost, snagu i svetlost u srce.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
