Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Miris čokolade i nostalgije često se širi pravoslavnim domovima uoči velikih praznika i porodičnih slava, kada se na trpezama, pored slavskog kolača i domaćeg vina, nađe i pišinger – starinska poslastica koja spaja jednostavnost pripreme i raskošan ukus. Ovaj kolač, koji vodi poreklo iz Beča i nosi ime po , bečkom poslastičaru iz 19. veka, brzo je osvojio srca domaćica širom Evrope, a naročito na Balkanu, gde je postao neizostavni deo prazničnih običaja. Pišinger torta ceni se jer dugo zadržava svežinu, lako se priprema i savršeno dopunjuje toplinu slavske trpeze.
Sastojci:
6 jaja
300 g šećera
250 g čokolade za mešenje
250 g maslaca
1 pakovanje oblandi
Za glazuru:
100 g čokolade za mešenje
malo maslaca ili ulja
shutterstock.com/ffolas
Pišinger
Priprema:
Jaja, šećer i čokoladu stavite u posudu pa mutite na pari dok masa ne postane gusta. Kada je fil spreman, posudu skinite sa šporeta i dodajte dobro umućen maslac. Dobijenim filom premažite oblande, zatim ih pritisnite i ostavite da se ohlade i stegnu. Na kraju prelijte glazurom od čokolade i ostavite da se kolač dobro stegne. Gotov pišinger isecite na štanglice.
Savet:
Za najbolji ukus koristite kvalitetnu čokoladu za mešenje, a šećer u prahu može zameniti kristal-šećer radi bržeg topljenja. Maslac treba da bude sobne temperature kako bi se lakše sjedinio sa čokoladom i jajima, a ukoliko želite intenzivniji ukus, dodajte malo ekstrakta vanile ili prstohvat soli u fil. Oblande je najbolje čuvati na suvom mestu pre pripreme kako bi ostale hrskave. Fil kuvajte dok ne postane kremast, a oblande slažite lagano pritiskajući ih da izbegnete vazdušne džepove. Za čvršću tortu, nakon slaganja pokrijte je papirom za pečenje i stavite lagani teret preko noći.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Dok se rešenja traže u brzom olakšanju i spoljnim sredstvima, pouka jednog od najvećih srpskih duhovnika 20. veka ukazuje na dublji uzrok unutrašnje praznine i put ka njenom prevazilaženju.
U crkvi Sabora srpskih svetitelja oštećene ikone na časnom prestolu na Pobusani ponedeljak, policija obavila uviđaj dok se čeka odgovor ko stoji iza ovog bogohilnog čina.
U kratkim poukama blaženopočivšeg patrijarha srpskog sabrana je cela jevanđelska mera života, koja jasno razdvaja istinsko svedočenje od praznog izgovaranja i podseća šta će na kraju zaista biti važno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
