Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Miris čokolade i nostalgije često se širi pravoslavnim domovima uoči velikih praznika i porodičnih slava, kada se na trpezama, pored slavskog kolača i domaćeg vina, nađe i pišinger – starinska poslastica koja spaja jednostavnost pripreme i raskošan ukus. Ovaj kolač, koji vodi poreklo iz Beča i nosi ime po , bečkom poslastičaru iz 19. veka, brzo je osvojio srca domaćica širom Evrope, a naročito na Balkanu, gde je postao neizostavni deo prazničnih običaja. Pišinger torta ceni se jer dugo zadržava svežinu, lako se priprema i savršeno dopunjuje toplinu slavske trpeze.
Sastojci:
6 jaja
300 g šećera
250 g čokolade za mešenje
250 g maslaca
1 pakovanje oblandi
Za glazuru:
100 g čokolade za mešenje
malo maslaca ili ulja
shutterstock.com/ffolas
Pišinger
Priprema:
Jaja, šećer i čokoladu stavite u posudu pa mutite na pari dok masa ne postane gusta. Kada je fil spreman, posudu skinite sa šporeta i dodajte dobro umućen maslac. Dobijenim filom premažite oblande, zatim ih pritisnite i ostavite da se ohlade i stegnu. Na kraju prelijte glazurom od čokolade i ostavite da se kolač dobro stegne. Gotov pišinger isecite na štanglice.
Savet:
Za najbolji ukus koristite kvalitetnu čokoladu za mešenje, a šećer u prahu može zameniti kristal-šećer radi bržeg topljenja. Maslac treba da bude sobne temperature kako bi se lakše sjedinio sa čokoladom i jajima, a ukoliko želite intenzivniji ukus, dodajte malo ekstrakta vanile ili prstohvat soli u fil. Oblande je najbolje čuvati na suvom mestu pre pripreme kako bi ostale hrskave. Fil kuvajte dok ne postane kremast, a oblande slažite lagano pritiskajući ih da izbegnete vazdušne džepove. Za čvršću tortu, nakon slaganja pokrijte je papirom za pečenje i stavite lagani teret preko noći.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu istaknuta je važnost razumevanja među vernicima različitih tradicija; susretu su prisustvovali i ključni predstavnici Islamske zajednice i Patrijaršijskog Kabineta.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva.
Povrće, malo maslinovog ulja, limun, testenina i nekoliko drvenih štapića dovoljni su da nastane zanimljiv obrok koji se brzo sprema i još brže nestaje sa stola.
Bez ulja i mleka, a pun badema, oraha, meda i mirisa cimeta – ovaj starinski kolačspaja suve kruške, šljive, kajsije i smokve u raskošnu zimsku poslasticu koja se lako pravi, dugo ostaje sveža i idealna je za dane posta na vodi.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U besedi za subotu druge sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava paradoks vere: ono zbog čega se vernik izvrgava podsmehu pred ljudima može biti upravo ono što ga približava večnosti i sudu nebeskom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike u Evgeniji po starom i Svete sedam sveštenomučenika hersonskih po novom kalendaru. Katolici takođe proslavljaju Svete Perpetuu i Felicitu, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
