U vremenu u kojem se reči olako izgovaraju, a sud o drugome donosi brže nego što se i razmisli, čovek lako zaboravi na ono najvažnije, a to je da je svaki bližnji ikona Božija.
U pravoslavnom duhu, osuda se ne smatra tek ljudskom manom, već dubokom ranom duše koja udaljava od Boga. Jer, onoga časa kada počnemo da merimo tuđe grehe, prestajemo da vidimo sopstvene.
Sveti oci učili su da nema ničeg opasnijeg za duhovni život od navike da se stalno zagledamo u tuđe slabosti.
Dok brojimo padove drugih, naši sopstveni rastu gotovo neprimetno.
Čovek koji osuđuje, polako gradi zid između sebe i brata svoga. A gde je zid, tu nema ljubavi; gde nema ljubavi, nema ni Hrista.
Prema pravoslavlju, Gospod nas je pozvao na pokajanje, a ne na sud. Sud pripada samo njemu. Kada srce otvrdne i počne da prezire, tada se gubi saosećanje, nestaje milosrđe, a duša postaje tesna i mračna. Onaj ko se bavi tuđim gresima, retko nalazi vremena da zaplače nad svojim. A suze nad sopstvenim padovima peru srce i otvaraju ga za blagodat.
Ava Dorotej jasno je govorio da se spasenje ne nalazi u posmatranju tuđih padova, već u stalnoj borbi sa sopstvenim strastima. U toj borbi nema mesta za gnušanje nad drugima, jer svako nosi svoj krst i vodi svoju nevidljivu bitku.
"Poniženje je kada čovek ne samo da osuđuje (drugog), već ga prezire, tj. gnuša se bližnjih i okreće se od njega kao od kakve gadosti: ovo je gore od osude i mnogo štetnije. Oni koji žele da se spasu ne obraćaju pažnju na nedostatke svojih bližnjih, već uvek gledaju svoje i uspevaju".
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Pravoslavlje jasno odvaja rasuđivanje, koje može biti neophodno radi zaštite istine i dobra, od osuđivanja koje proizlazi iz gordosti, samopravednosti i duhovne slepoće.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
Potpuno je nemoguće da oni koji žive vrlinski nemaju mnogo neprijatelja, isticao je svetitelj.
