Pojas Presvete Bogorodice, kojem se od 20. maja poklonilo oko 800.000 ljudi, svečano je ispraćen iz Hrama Svetog Save.
Svečani ispraćaj je organizovan uz najviše crkvene i državne počasti uz učešće Garde Vojske Srbije, orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova, folklornih društava, horova, bogoslova i drugih. Pojas je krenuo ka aerodromu "Nikola Tesla" odakle će avionom biti vraćen u manastir Vatoped na Svetoj Gori.
Nakon jutarnje liturgije i nastavka poklonjenja svetinji, u 13.30 časova u Hramu Svetog Save usledilo je čitanje Kanona Presvetoj Bogorodici, čime je otpočeo svečani ispraćaj Pojasa Presvete Bogorodice iz Beograda.
Zvona Hrama Svetog Save oglasila su se u trenutku kada je počelo sabranje vernika u završnici višednevnog molitvenog boravka svetinje u prestonici. Unutrašnjost hrama i plato ispred njega ispunjeni su vernicima koji su u tišini čekali poslednje trenutke boravka Časnog Pojasa u Beogradu. Mnogi su u rukama držali ikone Presvete Bogorodice, dok su drugi prinosili sveće i tiho izgovarali molitve. Na licima okupljenih mogli su se videti i suze, kao znak duboke zahvalnosti i duhovne povezanosti sa svetinjom.
U trenucima kada je počelo čitanje kanona, atmosfera je postala još tiša i sabranija. Vernici su stajali u molitvenom miru, a pojedini su klečali ispred ikona, spuštene glave, dok su se molili za svoje najbliže, za zdravlje i za mir u porodicama.
Patrijarh srpski Porfirije sa arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i okupljenim vernicima uznosio je molitve pred svetinjom koja je tokom proteklih dana sabrala stotine hiljada ljudi iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih krajeva u kojima živi srpski narod.
Današnji dan zaokružuje događaj koji je obeležio protekle nedelje u prestonici. Posle više od dve sedmice dugih redova za poklonjenje i neprekidnih molitvenih sabranja, došao je trenutak oproštaja od svetinje koja je privukla izuzetnu pažnju javnosti. Po završetku molitvenog čina, Časni Pojas Presvete Bogorodice biće svečano ispraćen iz Beograda i vraćen u manastir Vatoped na Svetoj Gori, gde se čuva vekovima.
Nepregledne kolone vernika i dani molitve u Hramu Svetog Save
Prema podacima Srpske pravoslavne crkve, kroz Hram Svetog Save tokom ovih dana prošlo je više od 800.000 vernika. Taj podatak svedoči o duhovnoj snazi događaja i o retkosti trenutka kada se jedna ovakva svetinja nalazi u srcu prestonice.
Liturgijski i molitveni činovi pratili su i završne sate boravka svetinje, dok su vernici i dalje pristizali na plato ispred hrama kako bi iskoristili poslednje trenutke pre ispraćaja. Po završetku svečanog sabranja uslediće ispraćaj uz najviše crkvene i državne počasti, u prisustvu visokoprepodobnog arhimandrita Jefrema, igumana manastira Vatoped, i bratstva ove svetogorske obitelji.
Današnji dan za mnoge vernike nosi posebnu emociju. Posle dana provedenih u molitvi, čekanju i susretu sa svetinjom, dolazi vreme rastanka, ali i zahvalnosti što su imali priliku da se poklone Časnom Pojasu Presvete Bogorodice.
Beseda patrijarha Porfirija kao duhovna poruka sabranja
– Braćo i sestre, evo nas stojimo pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice i približavamo se trenutku kada ćemo ispratiti ovu veliku svetinju, koja je u poslednjim danima sabrala naš narod oko Majke Božije. A gde god je Ona, tu je uvek prisutan i Sin njen, Gospod naš Isus Hristos. Časni Pojas Presvete Bogorodice se vraća u Svetu Goru, u svetogorsku obitelj manastira Vatoped, ali mi znamo da blagoslov koji nam je taj Pojas doneo ne odlazi od nas. Ono što smo svi primili verom, molitvom i pokajanjem ostaje u našim srcima, u našem biću kao neprocenjiv i neprolazan dar Božji.
– Gledali smo, braćo i sestre, ovih dana reke ljudi koje su se slivale ka ovom svetom hramu. Dolazili su i stari i mladi, deca i roditelji, bolesni i zdravi, oni koji nose radost u srcu i oni koji nose težak krst svog života. Svi su dolazili jednoj Majci, Majci Božjoj i našoj Presvetoj Bogorodici. Ima, mi to dobro znamo, i mnogo onih koji su želeli da dođu i da se poklone ovoj svetinji, ali zbog bolesti, starosti, nemoći ili drugih životnih okolnosti to nisu mogli. Neka znaju da smo mi koji smo dolazili i vi koji ste dolazili došli i za njih. Neka znaju da će Presveta Bogorodica i njih blagosloviti i da ih nije zaboravila. Ona čuje i molitvu iz bolesničke postelje, i uzdah iz porodičnog doma, i suzu onoga koji pati i strada u tišini. Njen pokrov nije ograničen mestom, prostorom i vremenom, niti Njena ljubav zavisi od toga da li smo mogli telom da stanemo pred ovu svetinju. Tamo gde je živa vera i molitva, tamo je i blagoslov Presvete Bogorodice, jer tamo je i blagodat Božja.
– U vremenu koje je često ispunjeno bukom, nemirima, podelama i sukobima, ovde smo danima gledali jednu sasvim drugačiju sliku. Stotine hiljada ljudi hodočastile su u tišini, miru i slozi. Strpljivo su čekali, noseći molitvu u srcu, ne samo za sebe nego i za svoje bližnje, za mir među ljudima, za slogu u porodicama, za radost dece, za zdravlje bolesnih i za utehu onih koji stradaju. Mnogi su čekali i po deset, dvanaest, pa i četrnaest sati da bi celivali ovu svetinju. Čekali su u miru i molitvi. Nikome nije bilo teško, jer tamo gde postoji ljubav čovek ne broji ni sate ni korake.
– Za trenutak smo osetili kako izgleda sabranje oko onoga što je sveto, kada je molitva važnija od rasprave, brat važniji od protivnika, zajednica važnija od sukoba. Mnogi su se pitali otkuda toliki narod. Neki su to pokušavali da objasne sociološkim, psihološkim ili političkim kategorijama. Svako je možda dotakao neki spoljašnji sloj ovog sabranja, ali suština ostaje dublja od svakog ljudskog objašnjenja.
– Ovde se ne radi o fenomenu koji može da se svede na statistiku ili logiku. Ovde je reč o veri. A vera je uvek veća od onoga što možemo izmeriti i izračunati. Ona je šira od razuma, dublja od osećanja i uzvišenija od onoga što vidimo i dodirujemo. Ona ne odbacuje razum, ali ga uzdiže i preobražava. Vera obuhvata čitavog čoveka, i um, i srce, i dušu, i telo. Vera je u krajnjoj liniji ljubav. A ljubav se ne dokazuje, ona se živi.
– Svet nas često uči da je čovek mera svega. Presveta Bogorodica nas uči poverenju u Boga. Njene reči: „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj“ i „Što vam On kaže, to učinite“ postaju pravilo života.
– Sa blagodarnošću danas upućujemo molitve za bratiju manastira Vatoped i igumana Jefrema, kao i za sve koji su doprineli da ovi dani proteknu u miru i poretku. Molimo Presvetu Bogorodicu da čuva Crkvu, narod, domove i porodice, da uteši bolesne i ohrabri umorne i daruje mir celom svetu – zaključio je patrijarh srpski Porfirije.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
