Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U tišini koja je bila glasnija od svake reči, na Vračaru se završilo jedno od najneobičnijih duhovnih sabranja koje Srbija pamti poslednjih godina. Dok su se vrata Hrama Svetog Save polako zatvarala za Pojas Presvete Bogorodice, ostajala je slika naroda koji nije dolazio samo da vidi svetinju, već da pred njom izgovori ono lično, tiho i teško.
Tokom 17 dana boravka svetinje u Beogradu, Hram Svetog Save bio je mesto neprekidnog hodočašća. Više od milion i sto hiljada vernika prošlo je kroz redove koji su trajali satima, danju i noću. To nisu bili samo koraci strpljenja, već i molitve koje su se izgovarale u hodu – za zdravlje, za porodicu, za dar života i za mir koji se ne vidi, ali se traži.
Posebno snažan utisak ostavljali su prizori žena i porodica koje su pred Časnim pojasom nalazile nadu uz viševekovno verovanje o isceljenjima i pomoći onima koji se mole za potomstvo. U tom neprekidnom toku ljudi čitale su se molitve, a akatisti su odzvanjali hramom. Reči su se pretvarale u zajedničku molitvu.
Danas, na dan ispraćaja, sve je dobilo drugačiji ton. Umesto žamora i kretanja, zavladala je molitvena tišina. Umesto očekivanja, pojavile su se suze.
Patrijarh srpski Porfirije stajao je pred svetinjom vidno ganut. Trenutak rastanka sa Časnim pojasom Presvete Bogorodice, koji se vraća u svetogorsku obitelj, u manastir Vatoped, pretvorio se u prizor u kojem se lična emocija i liturgijski čin potpuno prepliću.
U svojoj besedi patrijarh je poručio da je narod ovih dana bio sabran oko Bogorodice, da je „gde je Ona, tu i Hristos“, i da blagoslov koji je došao sa svetinjom ne odlazi njenim povratkom. Istakao je da ono što je primljeno verom, pokajanjem i molitvom ostaje kao nevidljivi dar u životu vernika.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Dok su poslednji trenuci ispraćaja prolazili, srebrni kivot sa relikvijom napuštao je Hram, a sa njim i slika zajedništva koje se retko viđa u takvoj brojnosti i tišini. Patrijarhove suze, diskretne ali jasne, bile su deo tog trenutka, ne kao izuzetak, već kao odraz susreta čoveka i svetinje pred kojom reči prestaju da budu dovoljne.
Časni pojas se vraća na Svetu Goru, u manastir Vatoped, ali u Beogradu ostaje trag dana u kojima je verni narod dolazio sa molitvom koja se ne meri brojevima, već dubinom.
Ispraćaj na Vračaru tako nije kraj prisustva svetinje, već trenutak u kojem se vidljivo povuklo, a nevidljivo, veruje se, ostaje da traje.
BONUS VIDEO
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Kumovanja je kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje, objasnio je sveštenik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija i uz saglasnost igumana manastira Vatoped, uveden je poseban način prilaska svetinji kako bi svi poklonici mogli da prime blagoslov bez dugog zadržavanja u redovima.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Hram Svetog Save na Vračaru u subotu postaje mesto molitvenog okupljanja vernika, dok se Časni Pojas uz svečanu liturgiju koju služi srpski patrijarh Porfirije ispraća u Vatoped na Svetu goru.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
U hrišćanskoj tradiciji golub predstavlja simbol mira, čistote i prisustva Svetoga duha.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
