Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Jedna fotografija, nastala neposredno pre rušenja, sačuvala je prizor iz poslednjih trenutaka Sale Svete Trojice u selu Rezala.
Prostor je gotovo prazan. Meštani su, očekujući dolazak mehanizacije, izneli inventar. Na stolu su ipak ostali predmeti povezani sa seoskom slavom: ikona Svete Trojice, upaljena sveća, kadionica, ibrik za čuvenu kolašinsku Veliku i boca vina.
Na belom zidu, velikim crnim ćiriličnim slovima, ispisano je ime sela: Rezela. Iznad njega nalazi se fotografija ovog mesta.
U gotovo praznoj sali ostali su ikona i plamen sveće, predmeti koji su godinama bili deo okupljanja meštana i proslave njihove krsne slave. Nekoliko sati kasnije, sala je srušena.
Rušenje je za portal kossev.info potvrdio zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani, navodeći da je policija pružala asistenciju Ministarstvu za prostorno planiranje.
Mesto okupljanja koje su podigle porodice
Salu Svete Trojice nisu gradili ni država ni opština. Podigli su je sami meštani, prikupljajući priloge godinama. U izgradnju su se uključili i ljudi poreklom iz Rezala koji danas žive širom Srbije, regiona i sveta.
Sala je izgrađena pre gotovo dve decenije kako bi selo dobilo prostor za zajednička okupljanja. Pre toga se Sveta Trojica godinama proslavljala pod šatorima.
Jednom godišnje u Rezala su se vraćali i oni koje je život odveo iz rodnog mesta. Posle liturgije i litije, slavlje se nastavljalo u sali. Tri domaćina dočekivala su goste, lomio se slavski kolač, a za zajedničkom trpezom okupljalo se više od 150 ljudi.
Zato ova sala za meštane nije bila samo građevina.
U njoj se okupljalo celo selo. Tu su se susretali oni koji su ostali u Rezali i oni koji su se odselili, a za Svetu Trojicu vraćali su se i ljudi koji danas žive daleko od svog rodnog mesta.
U toj sali čuvali su običaj okupljanja, dočekivali goste i zajedno proslavljali seosku slavu.
Meštani su KoSSevu govorili i o staroj seoskoj vodenici koju je potopilo stvaranje Gazivodskog jezera, kao i o svom sećanju na zemljište na kojem je sala kasnije podignuta, sa željom da Rezala sačuva mesto za zajednička okupljanja.
Sveta Trojica i tradicija koja je okupljala selo
Prvo obaveštenje „Ibar-Lepenca“ stiglo je u Rezala 22. jula. Od vlasnika oko 20 kuća traženo je da dostave dokumentaciju kojom dokazuju vlasništvo, a isto obaveštenje ostavljeno je i na sali za seoska slavlja.
Početkom avgusta usledio je i poziv za uklanjanje objekta.
Tada su meštani postavili pitanje hoće li sledeću Svetu Trojicu imati gde da okupe svoje selo.
Danas je odgovor poznat. Sala je srušena.
Na fotografiji nastaloj neposredno pre rušenja ostao je prizor koji možda najbolje pokazuje šta je taj prostor značio meštanima. Na stolu su ikona Svete Trojice i upaljena sveća. Pored njih su kadionica, ibrik i vino. Na zidu su ime sela, ispisano ćirilicom, i fotografija Rezale.
Ikona i plamen sveće ostali posle rušenja
U pravoslavnoj tradiciji sveća je simbol svetlosti i molitve. Njena svetlost podseća na Hrista kao Svetlost sveta, ali i na molitvu za one kojih više nema i za one koji tek dolaze.
Zato prizor upaljene sveće u gotovo praznoj sali deluje posebno dirljivo.
Sve oko nje je izneto. Stolovi i inventar više nisu tu. Ljudi su otišli, a čekalo se samo na dolazak mehanizacije.
Pored nje je ikona Svete Trojice, pred kojom su se meštani okupljali iz godine u godinu. Tu su i kadionica, ibrik i vino, predmeti koji pripadaju slavi i zajedničkoj trpezi.
Nekoliko sati kasnije od sale više nije ostalo ništa.
Ostala je fotografija jednog praznog prostora i nekoliko predmeta koji su u njemu ostavljeni pred rušenje. Sa njima ostaje i priča o ljudima koji su gotovo dve decenije dolazili na isto mesto da zajedno proslave Svetu Trojicu.
Zidovi mogu biti srušeni, ali ono što je u njima godinama živelo ne nestaje zajedno sa njima.
U Rezali je nestala sala koju su meštani sami podigli. Nestalo je mesto na kojem su se okupljali, slavili i dočekivali svoje goste.
Na stolu su, međutim, ostali ikona i upaljena sveća. A meštani kažu da im je, posle svega, ostala vera.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Nakon teškog incidenta koji je ostavio porodicu u strahu i neizvesnosti, deci je uručena finansijska pomoć, a domaćinima ikona Gospoda Isusa Hrista kao znak utehe i podrške.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Istorijski hram iz 14. veka ponovo je pretrpeo oštećenja, dok odluka tužioca da osumnjičenog nakon saslušanja pusti na slobodu otvara pitanje zaštite srpske verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Zajednica u ovom američkom gradu već decenijama okuplja vernike različitog porekla, a više od polovine njenih članova čine upravo oni koji su sami izabrali da prime pravoslavnu veru.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za petak 14. sedmice po Duhovima ukazuje na neverovatnu preciznost Isaijinog svedočanstva i njegovo ispunjenje u Hristovim isceljenjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
