OŠTRA REAKCIJA CRKVE POSLE PREBIJANJA NENADA RAŠKOVIĆA KOD ZUBINOG POTOKA: Za Srbe kosovska policija više nije zaštita, već sila od koje strahuju

Svedočanstvo Nenada Raškovića iz sela Dren kod Zubinog Potoka, koji je nakon intervencije kosovske policije završio sa teškim telesnim povredama, otvorilo je još jedno bolno pitanje za srpski narod na Kosovu i Metohiji: gde prestaje zakonito policijsko postupanje, a gde počinje nasilje nad čovekom? Rašković tvrdi da su ga trojica policajaca tukla u porodičnoj kući, a potom odvela u šumu, vezala za drvo i nastavila da ga zlostavlja. Kosovska policija je, s druge strane, saopštila da nema informacije da je nad njim upotrebljena sila, uz najavu provere slučaja od strane Policijskog inspektorata.

Eparhija raško-prizrenska reagovala je oštro, ali je istovremeno naglasila da se odgovornost pojedinaca mora utvrditi nezavisnom istragom. Za Crkvu ovo nije samo još jedan bezbednosni incident. Reč je o pitanju ljudskog dostojanstva, odgovornosti institucija i poverenja bez kojeg, kako upozorava Eparhija, nema stvarne bezbednosti.

„Eparhija raško-prizrenska sa dubokom zabrinutošću, bolom i ogorčenjem primila je potresno svedočenje Nenada Raškovića iz sela Dren kod Zubinog Potoka.“

Potresno svedočanstvo iz bolničke postelje

Prema navodima Eparhije, Rašković je iz bolničke postelje ispričao da su policajci od njega zahtevali da preda pušku koju, kako tvrdi, nema. Nakon toga su mu stavili lisice, odveli ga u šumu, vezali za bukvu, tukli gumenim crevom i stavili mu krpu preko usta. U njegovom svedočenju pominju se i pretnje njegovoj porodici. Kako navodi Eparhija, policajci su zastrašivali njegovog sina i uznemiravali suprugu albanske nacionalnosti, govoreći o njenom slanju u Albaniju. Takođe su, prema Raškovićevim navodima, najavili da će ponovo doći u njegovu kuću.

Težinu njegovih navoda dodatno potvrđuje činjenica da je, prema dostupnim medicinskim informacijama, Rašković zadobio višestruke povrede i ostao na intenzivnoj nezi. Medicinski nalazi, kako navodi Eparhija, potvrđuju povrede glave i grudnog koša, prelom rebra i druge povrede. Kao teško povređeni pacijent, smešten je na odeljenje intenzivne nege, a prema poslednjim dostupnim informacijama, njegovo zdravstveno stanje nije stabilno.

Eparhija zato povlači jasnu granicu između prava policije da sprovodi zakon i nedopustivog nasilja nad čovekom.

„Nijedna istraga, nijedna sumnja i nijedan nalog ne daju pravo bilo kome da ljude tuče, vezuje za drveće, stavlja im krpe preko usta, iznuđuje priznanja, preti njihovim porodicama ili ih ponižava.“

Upravo ovde saopštenje Eparhije dobija i svoj širi pravoslavni smisao. Crkva o nasilju ne govori samo kao o pitanju policijske procedure ili ljudskih prava, već pre svega kao o odnosu prema čoveku i njegovom dostojanstvu. Hrišćansko trpljenje, kako Eparhija podseća na kraju saopštenja, nije poziv da se nasilje prihvati kao normalnost. Trpeti nepravdu ne znači nazivati nepravdu dobrim, niti ćutanje pred nasiljem predstavlja hrišćansku vrlinu.

Eparhija traži da se utvrdi ko je odgovoran

Posebnu zabrinutost Eparhije izaziva činjenica da se slučaj u Drenu, prema njenim navodima, dogodio u atmosferi učestalih policijskih pretresa, privođenja i akcija na severu Kosova i Metohije. U saopštenju se pominju Dren, Crepulja, Jabuka, Kaludra i druga mesta u kojima su, kako navodi Eparhija, sprovođene policijske operacije i hapšenja zbog sumnji u vezi sa posedovanjem oružja ili ratnim zločinima.

Eparhija tvrdi da joj se iz tog kraja obraća sve veći broj Srba koji govore o strahu i pritisku, ali istovremeno jasno naglašava da ne prejudicira krivičnu odgovornost bilo kog policajca.

„Eparhija ne prejudicira odgovornost bilo kog lica za krivična dela i ne osporava pravo nadležnih organa da, na osnovu sudskog naloga i konkretnih dokaza, sprovode zakonite istrage.“

Ova ograda važna je i zbog same prirode slučaja. Navodi o policijskoj torturi moraju biti provereni, ali isto tako moraju biti ozbiljno istraženi. Raškovićev iskaz ne može biti presuda niti sam po sebi može dati konačan odgovor o odgovornosti, ali ne može biti ni olako odbačen. Upravo zato Eparhija traži da se utvrdi ko je učestvovao u policijskoj akciji, ko je izdao naređenja, na osnovu čega je izvršen pretres i gde je Rašković odveden.

Eparhija ovaj slučaj povezuje i sa ranijim događajima koji su dodatno urušili poverenje Srba u kosovske institucije. Posebno se podseća na privođenja Srba nakon Vidovdanskog parastosa na Gazimestanu 28. juna, kada je, prema navodima Eparhije, privedeno 37 Srba, među kojima i maloletno lice. Deo privedenih potom je svedočio o fizičkom i psihičkom nasilju, uvredama i ponižavanju, dok su u javnosti objavljivane i fotografije njihovih povreda.

Eparhija navodi da je Institucija ombudsmana 7. jula pokrenula istragu po službenoj dužnosti, ali izražava nezadovoljstvo zbog toga što javnost još nema konačan ishod tog postupka. Upravo odsustvo vidljivog epiloga, ocenjuje Crkva, dodatno produbljuje osećaj nekažnjivosti.

„Produženo ćutanje i zakasnele, uglavnom opšte reakcije međunarodnih predstavnika pred brojnim slučajevima policijske zloupotrebe više ne deluju umirujuće.“

TANJUG/ STR, fotografija niske rezolucije/ nr

 

Kada zaštitnik postane izvor straha

Eparhija upozorava da se poverenje ne može izgraditi saopštenjima koja najavljuju istrage, a potom bez javnog ishoda ostavljaju otvoreno pitanje odgovornosti. I u slučaju Raškovića, kako ističe, nije dovoljno samo najaviti proveru. Neophodno je da javnost dobije odgovor šta se dogodilo i da oni za koje se utvrdi odgovornost zaista budu sankcionisani.

U tom kontekstu Eparhija posebno ukazuje na položaj srpskog stanovništva. Njena ocena je da se za sve veći broj Srba kosovska policija više ne doživljava kao institucija kojoj se obraćaju kada traže zaštitu, već kao institucija od čijeg postupanja strahuju.

„Za sve veći broj Srba, kosovska policija više nije služba od koje očekuju zaštitu, već sila od čijeg postupanja osećaju potrebu da budu zaštićeni.“

To je, prema oceni Eparhije, mnogo više od političke poruke. To je upozorenje da je poremećen jedan od osnovnih temelja svake zajednice: poverenje građana u institucije koje imaju monopol nad upotrebom sile. Ako građanin policajca ne vidi kao zaštitnika zakona, već kao moguću pretnju, onda sama institucija ulazi u duboku krizu poverenja i legitimiteta.

Posebnu težinu Eparhija daje ovom upozorenju zbog novih promena u bezbednosnom rasporedu na Kosovu i Metohiji. U saopštenju se navodi da KFOR započinje postepeno uključivanje kosovske policije u svoj bezbednosni sistem oko Manastira Visoki Dečani, dok istovremeno smanjuje svoje stalno prisustvo na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Eparhija zato smatra da se pitanje poverenja ne može zaobići.

„Bez poverenja nema bezbednosti, a narod ne može biti poveren na zaštitu instituciji od čijeg postupanja strahuje.“

Crkva poziva na mir, ali ne i na ćutanje

U pravoslavnom ključu, ova poruka ima posebnu težinu. Crkva u saopštenju ne poziva na osvetu, sukob ili nasilni odgovor. Naprotiv, ona od svog naroda traži mir, prisebnost i dostojanstvo, uz poziv da se svaki slučaj nasilja dokumentuje i prijavi. Time Eparhija pravi jasnu razliku između hrišćanskog mira i pasivnosti pred nepravdom.

„Mir ne znači ćutanje pred nepravdom, a hrišćansko trpljenje ne znači pristajanje na poniženje i bezakonje.“

To je možda i najvažnija poruka čitavog saopštenja. U pravoslavnom shvatanju, mir nije samo odsustvo sukoba. Mir je stanje u kojem se čuva dostojanstvo čoveka, poštuje istina i ne odgovara na nepravdu novom nepravdom. Zato poziv Crkve Srbima da ostanu mirni nije poziv da zaborave ono što im se dogodilo, već da na nasilje ne odgovore nasiljem i da svoju zaštitu traže kroz istinu, zakonite postupke i institucije.

Eparhija zato zahteva hitnu, nezavisnu i delotvornu istragu nadležnog tužilaštva i Policijskog inspektorata, uz praćenje Institucije ombudsmana i EULEKS-a. Takođe traži da sva lica za koja se utvrdi da su učestvovala u premlaćivanju budu privremeno udaljena sa operativnih dužnosti do okončanja istrage, kao i da se Raškoviću i njegovoj porodici obezbedi zaštita od mogućeg daljeg pritiska.

Posle svega, ostaje pitanje: ko štiti čoveka?

Na kraju, Eparhija se vraća tamo odakle je i počela: čoveku. Ne političkoj frazi, ne instituciji, ne nacionalnoj pripadnosti, već povređenom čoveku koji se nalazi u bolničkoj postelji.

„Nenadu Raškoviću želimo brz i potpun oporavak, a njegovoj porodici izražavamo punu solidarnost i podršku.“

U vremenu kada se na Kosovu i Metohiji pitanje bezbednosti sve češće meri ne samo brojem incidenata već i strahom koji oni ostavljaju iza sebe, slučaj iz Drena postavlja pitanje koje se više ne može odlagati: ko će zaštititi čoveka ako onaj kome je povereno da ga štiti postane izvor njegovog straha?

Odgovor na to pitanje neće dati još jedno saopštenje. Da bi se vratilo poverenje, potrebni su istina utvrđena nezavisnom istragom i odgovornost onih čija se krivica eventualno dokaže. Do tada, upozorenje Eparhije raško-prizrenske ostaje snažno i jednostavno: mir se mora čuvati, ali se nepravda ne sme nazivati mirom.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara