Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Pred novopodignutim Hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila na Palama, patrijarha srpskog Porfirija svečano je dočekao mitropolit dabrobosanski Hrizostom sa otačastvenim arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i brojnim vernim narodom.
Svečani doček patrijarha bio je uvertira u veliki crkveni događaj koji je usledio, kada je služio svetu Liturgiju i osveštao hram, uz sasluženje više arhijereja.
U pozdravnoj besedi mitropolit Hrizostom podsetio je na značaj Pala u istoriji srpskog naroda, istakavši da je ova varošica postala simbol nacionalnog jedinstva i otpora u najtežim vremenima srpske istorije 20. veka.
Govoreći o novom hramu, mitropolit je istakao da on predstavlja zahvalnost srpskog naroda Bogu, ali i sećanje na one koji su u ovom kraju ispisivali nove stranice srpske istorije.
Patrijarh Porfirije potom se obratio okupljenom narodu. Na početku besede govorio je o radosti susreta pravoslavnih hrišćana, naglašavajući da se u takvom susretu bez mnogo reči prepoznaju zajednička vera i pripadnost istoj zajednici.
- Velika je radost, siguran sam, za svakog čoveka koji dolazi u ove krajeve, u ovo mesto Pale, ali posebna je radost kada dođe pravoslavni hrišćanin u susret pravoslavnim hrišćanima, jer tada bez reči svako u svakome prepoznaje da pripada istoj veri, istoj krvi, da je jedna te ista zajednica - rekao je patrijarh.
Podsetio je i na višedecenijsko poznanstvo sa mitropolitom Hrizostomom. Njihov prvi susret dogodio se još na Svetoj Gori, u Manastiru Hilandar.
Patrijarh je taj susret opisao kao susret bratske ljubavi i ljubavi u Hristu, koja, kako je rekao, „uvek znači i Krst i Vaskrsenje“. Upravo ta ljubav, dodao je, pokreće i nadahnjuje njihov odnos, ali i zajednički trud u služenju Crkvi.
Posebno emotivno patrijarh Porfirije govorio je o svom odnosu prema Republici Srpskoj.
- A iznad svega, govoreći lično, mimo svih i svakog dostojanstva i bilo gde i bilo na kom mestu, nema mi dražeg puta nego puta u Republiku Srpsku - rekao je patrijarh.
Objasnio je da njegov odnos prema ovom prostoru nije vezan samo za patrijarašku službu. Ovde ga, kako je rekao, dočekuju ljubav, podrška i molitve pravoslavnog naroda, ali ga za Republiku Srpsku vezuju i duboke porodične uspomene.
- Ovde su, na ovim prostorima, živeli pravoslavnom verom i vaspitavali se u Jevanđelju Hristovom svako u svoje vreme moji praoci, pradedovi, dedovi i roditelji, a i ja sve do završetka punoletstva i još nekoliko godina kasnije - kazao je patrijarh.
Dodao je da je upravo u ovom kraju proveo veliki deo svog života.
- Više sam vremena od onoga što je takozvano slobodno vreme provodio u ovim krajevima nego bilo gde drugde - rekao je patrijarh Porfirije.
Zato su njegove reči o Republici Srpskoj bile i lično svedočenje o kraju za koji ga vezuju porodica, detinjstvo i godine odrastanja.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Hram Sabora Svetog arhangela Gavrila nalazi se u neposrednoj blizini fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Ekonomskog, Filozofskog, Pravnog i Fakulteta za fizičku kulturu. Njegov položaj posebno je značajan zbog velikog broja studenata koji žive i studiraju na Palama.
Ideja o njegovoj izgradnji potekla je još tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata od blaženog spomena mitropolita dabrobosanskog Nikolaja. On je prepoznao razvojni potencijal Pala i potrebu da više hiljada studenata dobije svoj duhovni dom.
Izgradnja hrama počela je 2008. godine. Temelje je iste godine, 22. septembra, na praznik Svetih Joakima i Ane, osveštao mitropolit Nikolaj, dok se bogosluženja u hramu vrše od 2015. godine.
Svečanom dočeku patrijarha prisustvovali su i mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, mitropolit zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije, episkop pakračko-slavonski Jovan, kao i predstavnici javnog, kulturnog i političkog života Pala i Istočnog Sarajeva.
Novi hram tako je pred veliki crkveni događaj okupio arhijereje, sveštenstvo, monaštvo, studente, predstavnike javnog života i brojne vernike. Patrijarh Porfirije je u svojoj besedi podsetio na ono što takvo okupljanje, iznad svih spoljašnjih okolnosti, čini posebnim: susret ljudi iste vere, molitve i ljubavi u Hristu.
BOBUS VIDEO
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
Susret vernika, sveštenstva i poglavara Srpske pravoslavne crkve uoči velikog jubileja Sabornog hrama u Ljubljani.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Pre 210 godina rođena je Marija Trandafil, žena čije su zadužbine deci bez roditelja, učenicima i hramovima ostavile trag koji se i danas vidi u Novom Sadu.
Bratstvo Sabornog hrama poziva vernike na večernje bogosluženje 18. septembra, uoči praznika Čuda Svetog arhangela Mihaila u Honi, dok će sutradan biti služena sveta liturgija.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da podržava humanitarni rad Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
