Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, Malu Gospojinu, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu. U hramu ispunjenom vernim narodom sasluživali su mu sveštenici i đakoni, a radost praznika upotpunjena je i rukopoloženjem Filipa Vuletaša u svešteni čin đakona.
Poseban trenutak liturgijskog sabranja bilo je rukopoloženje Filipa Vuletaša u svešteni čin đakona. On će svoje buduće služenje nastaviti među srpskim narodom u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Rukopoloženje je na praznik Rođenja Presvete Bogorodice bilo deo radosti liturgijskog sabranja. U prazničnom okupljanju vernog naroda jedan član Crkve primio je novi stepen služenja, sa zadatkom da svoje darove i život posveti služenju Bogu i ljudima.
Govoreći o Svetim Joakimu i Ani, roditeljima Presvete Bogorodice, patrijarh Porfirije podsetio je na veru kao osnov njihovog života. Njihova vera, kako je objasnio, nije bila samo prihvatanje onoga što ne mogu da vide, već poverenje koje čoveku omogućava da prevaziđe granice neposrednog i telesnog iskustva.
– Što Bogu je moguće, nama ljudima često nije razumljivo. I što je ljudima nemoguće, Bogu je, ako On to hoće, i ako Njegova ljubav hoće, i ako je to za dobro tvorevine Njegove, ako je to na spasenje nama ljudima, i te kako jeste moguće. Sveti Joakim i Ana imaju veru. I vera je taj organ, prostor i oruđe kojim se mnogo dalje vidi nego svojim telesnim okom. Verom se vidi izvan granica ovog stvorenog sveta, izvan granica tvorevine. Verom se dopire do večnosti, dopire se do Boga. Vera je druga strana ljubavi, jer vera je poverenje. Zato je ona izraz i potvrda ljubavi. Ona je plod ljubavi i isprepletana je sa ljubavlju. A u slučaju svetih Bogorodičinih roditelja Joakima i Ane, vera je osnov, stožer i centar njihovog života, ta vera kao ljubav i vera kao poverenje, kazao je patrijarh Porfirije.
Foto: SPC
Liturgija u Sabornoj crkvi u Beogradu na malu Gospojinu
Patrijarh Porfirije o veri koja prevazilazi nemoguće
U središtu poruke patrijarha Porfirija nalazi se povezanost vere i ljubavi. Prema njegovim rečima, vera se ne može posmatrati odvojeno od poverenja u Boga, jer upravo poverenje pokazuje odnos čoveka prema Onome kome veruje.
Na praznik posvećen Rođenju Presvete Bogorodice, patrijarh je zato podsetio na primer njenih roditelja, Svetih Joakima i Ane. Njihova vera predstavljena je kao oslonac života i kao način da čovek sagleda ono što prevazilazi granice vidljivog sveta.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije
Vera kao poverenje i ljubav
Na Malu Gospojinu patrijarh je govorio o veri kao poverenju u Boga i o njenoj neraskidivoj povezanosti sa ljubavlju. Njegove reči o Svetim Joakimu i Ani ukazuju na veru kao oslonac koji čoveku omogućava da ne ostane zarobljen u granicama onoga što neposredno vidi i razume.
Ta poruka posebno dolazi do izražaja u prazničnom sabranju Crkve, u kojem se radost Rođenja Presvete Bogorodice povezuje sa sećanjem na njene roditelje, Svetog Joakima i Svetu Anu, čija se vera i poverenje u Boga nalaze u središtu patrijarhove poruke.
Liturgija u Sabornoj crkvi tako je na Malu Gospojinu spojila prazničnu radost, molitveno sabranje i rukopoloženje novog đakona. U središtu patrijarhove besede ostala je poruka o veri koja ne počiva samo na onome što je pred očima, već na poverenju u Boga i Njegovu ljubav.
Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i obavio čin velikog osvećenja hrama, a nastojateljicu manastira, monahinju Zlatu, odlikovao činom igumanije.
Svečanost je protekla u znaku jubileja svetinje posvećene slovenskim prosvetiteljima, dok je patrijarh srpski u besedi govorio o Hristu, jedinstvu i ljubavi kao suštini hrišćanskog života.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
Svetom arhijerejskom liturgijom, uz sasluženje arhijereja iz tri pomesne crkve, odata je počast duhovniku čija su ljubav prema narodu i apostolska revnost ostavili neizbrisiv trag.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Vaznesenjski hram u Beogradu 21. septembra ugostiće igumana Hilandara arhimandrita Metodija, koji će sasluživati sa episkopom lipljanskim Dositejem i delom hilandarskog bratstva.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
