Istorijski hram iz 14. veka ponovo je pretrpeo oštećenja, dok odluka tužioca da osumnjičenog nakon saslušanja pusti na slobodu otvara pitanje zaštite srpske verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji
Dok se Prizren priprema da u prostoru hrama iz 14. veka ugosti umetnike srednjovekovne muzike, Crkva Svetog Spasa ponovo se našla na meti vandala. U noći između 18. i 19. avgusta na hramu je pričinjena materijalna šteta, čime je zabeležen još jedan slučaj napada na srpsku versku i kulturnu baštinu u Prizrenu.
Prema saopštenju takozvane kosovske policije, osumnjičeni muškarac je, navodno pod dejstvom alkohola, napao hram, oštetio spoljnu rasvetu i pričinio materijalnu štetu na dvoje ulaznih vrata.
Policija je intervenisala i identifikovala osumnjičenog, koji je potom priveden. Međutim, nakon saslušanja, nadležni tužilac doneo je odluku da ga pusti na slobodu i slučaj prosledi u redovnu sudsku proceduru.
Prema navodima policije, slučaj je kvalifikovan kao „uništenje ili oštećenje imovine“. Takva kvalifikacija otvorila je pitanje načina na koji se u ovom slučaju tretira napad na verski objekat koji ima višestruki istorijski, kulturni i duhovni značaj.
Crkva Svetog Spasa u Prizrenu, zadužbina iz 14. veka, jedan je od značajnih spomenika srpske pravoslavne baštine na Kosovu i Metohiji. Hram je tokom prethodnih decenija više puta bio izložen skrnavljenju i oštećivanju.
Crkva je preživela i Martovski pogrom 2004. godine, kada je veliki broj srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji bio uništen ili oštećen, a beleženi su i slučajevi obijanja i oštećivanja hrama u godinama koje su usledile.
Zbog toga najnoviji napad ne može da se posmatra samo kroz prizmu pričinjene materijalne štete. Za vernike i srpsku zajednicu u Prizrenu svaki napad na ovaj hram predstavlja i udar na prostor koji ima duboko versko i istorijsko značenje.
Odluka da osumnjičeni nakon saslušanja bude pušten na slobodu dodatno je izazvala zabrinutost zbog poruke koju takav postupak može poslati u sredini u kojoj su pravoslavne svetinje i ranije bile mete napada.
Ostaje pitanje da li će ovaj slučaj dobiti odgovarajući pravni epilog i da li će institucije na Kosovu jasno pokazati da napadi na verske objekte, bez obzira na okolnosti i motive počinioca, ne mogu biti tretirani kao obični slučajevi oštećenja imovine.
Za vernike, Crkva Svetog Spasa nije samo građevina. Ona je deo istorije Prizrena i svedočanstvo više vekova pravoslavnog prisustva na ovom prostoru. Svaki novi čin vandalizma zato ponovo otvara i pitanje zaštite srpske duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.
BONUS VIDEO
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija. U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja. Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti. Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
Foto: Wikipedia / a.dombrowski
Crkva koja je preživela decenije razaranja
Aktuelno iz SPC
08:55 | 26.07.2026
RELIGIJA.RS NA MANASTIRSKOJ SLAVI SVETIH ARHANGELA KOD PRIZRENA: Hiljade poklonika sabrale se na velikoj svetkovini na Kosovu i Metohiji (FOTO, VIDEO)
Aktuelno iz SPC
12:09 | 11.08.2026
MITROPOLIT TEODOSIJE AMERIČKOJ SENATORKI OTKRIO ŠTA NAJVIŠE BRINE SRBE NA KOSOVU I METOHIJI: Svaki naredni korak mora biti postepen
Aktuelno iz SPC
14:07 | 12.08.2026
OŠTRA REAKCIJA CRKVE POSLE PREBIJANJA NENADA RAŠKOVIĆA KOD ZUBINOG POTOKA: Za Srbe kosovska policija više nije zaštita, već sila od koje strahuju
Duhovna riznica
10:57 | 17.08.2026
NIČE PRVI HRAM SVETOG NEKTARIJA EGINSKOG NA KOSOVU I METOHIJI: Fondacija Nikole Rokvića i Bojane Barović dala vrednu donaciju za izgradnju ove svetinje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
