Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Dolazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju i nezapamćeno interesovanje vernog naroda obeležili su prethodne dane, tokom kojih su stotine hiljada, a potom i više od milion ljudi, dolazili da se poklone jednoj od najvećih svetinja pravoslavnog sveta. Povodom brojnih komentara, tumačenja i optužbi koje su se pojavile u javnosti, Srpska pravoslavna crkva oglasila se saopštenjem u kojem je odgovorila na nedoumice, odbacila pojedine tvrdnje i ukazala na duhovni značaj događaja koji je, kako navodi, ostavio dubok trag među vernicima.
„Kako je, iz dana u dan, postajalo sve očiglednije da će broj vernika koji su sa mirom u duši, molitvom u srcu i radošću na licu čekali da se poklone Časnom Pojasu Presvete Bogorodice premašiti milion duša, tako su se u javnosti pojavljivala i različita tumačenja ovog događaja koji je nezapamćen u našem narodu“, navodi se u saopštenju.
Različita tumačenja i reakcije u javnosti
Crkva primećuje da su reakcije bile različite. Dok su pojedini sa razumevanjem posmatrali ono što se događalo, bilo je i onih koji su izražavali nedoumice. Nisu, međutim, izostali ni podsmeh, podozrenje i optužbe, zbog čega je, kako se ističe, bilo potrebno da se javnosti ponude odgovori zasnovani na činjenicama.
Uprkos tome, SPC naglašava da njen odgovor ne dolazi iz želje za polemikom ili sukobom, već iz obaveze prema istini.
„Crkva je pozvana da na sve odgovori mirno, trezveno i istinom, ne u duhu sukoba, nego u duhu ljubavi i odgovornosti.“
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem
Sabranje koje prevazilazi društvena tumačenja
U nastavku saopštenja posebno se naglašava da milionsko okupljanje vernika ne treba posmatrati kao prolaznu društvenu pojavu niti kao događaj koji se može objasniti isključivo sociološkim ili psihološkim kategorijama. Prema oceni SPC, ono predstavlja svedočanstvo da je vera i dalje duboko prisutna u životu naroda.
„Sabranje vernog naroda pred svetinjom Presvete Bogorodice nije bilo nekakav prolazni društveni fenomen, već živo svedočanstvo srpskog naroda da zna šta je pravoslavna vera u njenom iskonskom vidu, da ima duboku veru u Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, i ogromno poverenje u Njegovu Prečistu Majku.“
Patrijarh, tumačenja i granice ljudskog razumevanja
Govoreći o pokušajima da se objasni ono što se dogodilo, SPC podseća na reči patrijarha srpskog Porfirija, koga starac Jefrem, iguman vatopedski, naziva „Patrijarhom ljubavi“. Patrijarh je, kako se navodi, ukazao da će mnogi događaj tumačiti kroz političku, sociološku ili psihološku prizmu, te da takva objašnjenja mogu dotaći samo spoljašnje slojeve onoga što se dogodilo.
„Moguće je da su tim tumačenjima pojedini prepoznali neki spoljašnji aspekt ovog svetog sabranja. Ipak, suština ovog događaja je neuporedivo dublja od tako površnih objašnjenja.“
Saopštenje ide i korak dalje, ističući da ono što se dogodilo nije moguće do kraja razumeti isključivo ljudskom logikom.
„Ona nije do kraja dostupna logici ovoga sveta, niti se može iscrpeti ljudskim razumom.“
Foto: SPC
Vernici se poklanjaju Poasi Presvete Bogoridice u Hramu Svetog Save
Sumnje, osporavanja i odgovor Crkve
SPC navodi da zato ne iznenađuje činjenica da su se, pored radosti, molitve i blagodarnosti, pojavile i sumnje, nerazumevanje i kritike. Crkva podseća da istorija poznaje brojne primere kada je javno i saborno ispovedanje vere nailazilo na osporavanja.
„Kada se vera ispoveda saborno, javno i jednodušno, ona postaje predmet osporavanja.“
Upravo zbog toga, navodi se u saopštenju, bilo je neophodno odgovoriti na pojedine tvrdnje koje su se pojavile u javnosti, naročito na one koje su dolazak Časnog pojasa dovodile u vezu sa navodnim materijalnim interesima manastira Vatopeda i njegovog igumana, starca Jefrema.
„Zato je neophodno da se, sa dužnom odgovornošću prema istini, jasno odgovori na nedobronamerne tvrdnje koje su iznete u javnosti, a posebno da je dolazak Časnog Pojasa povezan sa navodnim materijalnim interesom manastira Vatopeda i igumana Jefrema. Takve tvrdnje su neosnovane, nepravedne, suprotne istini, sramotne“, ističe se u saopštenju.
Istina o dolasku i istorijskoj povezanosti
Nakon toga SPC iznosi ono što naziva istinom o ovom događaju i navodi tri ključne činjenice.
Prva se odnosi na sam dolazak svetinje u Srbiju. Crkva ističe da je čudotvorni i isceliteljski Pojas Presvete Bogorodice stigao u Beograd isključivo zahvaljujući višedecenijskom prijateljstvu između patrijarha Porfirija i starca Jefrema, kao i ljubavi koju vatopedski iguman gaji prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu.
„To prijateljstvo predstavlja nastavak vekovne ljubavi i saradnje Srpske Pravoslavne Crkve sa Svetim i velikim manastirom Vatopedom, koja traje više od osam stoleća.“
U tom kontekstu SPC podseća na jedan od najvažnijih događaja srpske crkvene istorije, činjenicu da je upravo vatopedski iguman Teostirihtos zamonašio princa Rastka Nemanjića i dao mu monaško ime Sava. Na taj način, navodi se, današnje veze predstavljaju nastavak duhovnog odnosa koji traje još od vremena Svetog Save.
Foto: SPC
Kolone vernika danima su čekale više sati da bi se poklonile Pojasi Presvete Bogoridice
Prilozi vernika i odluka patrijarha
Druga tačka saopštenja odnosi se na priloge koje su vernici ostavljali tokom poklonjenja svetinji. SPC navodi da je patrijarh Porfirije, kao domaćin, ponudio sav prilog starcu Jefremu.
„Starac Jefrem je tu ponudu kategorički odbio i sav prilog predao na raspolaganje Njegovoj Svetosti.“
Crkva dalje objašnjava da je patrijarh doneo odluku da prilozi budu usmereni na pomoć srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji, kao i za druge dobrotvorne svrhe.
„Patrijarh je odlučio da prilozi budu upotrebljeni za pomoć srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji, kao i za druge dobrotvorne svrhe, o čemu će verni narod biti blagovremeno obavešten.“
Vatoped i lični darovi vernika
Treće pojašnjenje odnosi se na eventualne pojedinačne darove koje su pojedini vernici mogli da upute Manastiru Vatoped. SPC naglašava da takve priloge smatra izrazom lične pobožnosti i zahvalnosti prema svetinji koja vekovima zauzima posebno mesto u istoriji srpskog naroda.
„Ukoliko je bilo ko, nezavisno od ovog događaja, darivao neki prilog manastiru Vatopedu, Srpska pravoslavna crkva to posmatra kao izraz lične pobožnosti i blagodarnosti vernika prema svetinji koja ima izuzetno mesto u istoriji našeg naroda i Crkve. Manastir Vatoped, s punim pravom nazivan Istočnikom Svetosavlja, vekovima je bio i ostao jedno od velikih duhovnih uporišta pravoslavnog predanja. Srpska pravoslavna crkva takve izraze poštovanja razume i blagosilja, ali u njima nije organizaciono učestvovala.“
Istovremeno, Crkva jasno naglašava da u takvim prilozima nije organizaciono učestvovala, već ih posmatra kao lični čin vernika.
„Srpska pravoslavna crkva takve izraze poštovanja razume i blagosilja, ali u njima nije organizaciono učestvovala.“
Foto: SPC
Epilog sabranja
U završnom delu saopštenja SPC se vraća onome što smatra najvažnijim plodom proteklih dana. Posle svih rasprava, komentara i tumačenja, u prvi plan stavlja se duhovno iskustvo ljudi koji su dolazili pred svetinju, čekali satima u molitvi i tražili blagoslov Presvete Bogorodice.
„Posle svega viđenog i doživljenog u proteklim danima, ostaje nam da blagodarimo Presvetoj Bogorodici što nas je sabrala i ukrepila.“
Crkva ocenjuje da je molitveno sabranje tolikog broja ljudi pokazalo da u srpskom narodu i dalje postoji živa vera, duboka potreba za susretom sa svetinjom i žeđ za Božijim blagoslovom. Upravo u tome vidi najvažniju poruku događaja koji je prevazišao okvire običnog javnog okupljanja i postao svedočanstvo duhovnog identiteta jednog naroda.
Sa tom porukom završava se i saopštenje Srpske pravoslavne crkve, rečima koje predstavljaju vekovni vapaj i molitvu pravoslavnih hrišćana: „Presveta Bogorodice, spasi nas!“
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok hiljade ljudi i dalje čekaju u redovima ispred Hrama Svetog Save, poklonicima se nakon blagoslova Pojasom Presvete Bogorodice uručuju ikonice sa molitvom na poleđini, dok najmlađi dobijaju molitvenike.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija i uz saglasnost igumana manastira Vatoped, uveden je poseban način prilaska svetinji kako bi svi poklonici mogli da prime blagoslov bez dugog zadržavanja u redovima.
Trakice blagoslovene nad Pojasom Presvete Bogorodice uručene su pacijentima, lekarima i medicinskom osoblju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, donoseći im poruku vere, nade i duhovne podrške.
U selu Resen kod Bosilegrada osveštan je hram Svetog proroka Ilije, čija je gradnja započeta u 19. veku, a dovršena tek danas, kada su meštani ispunili obećanje koje su generacije prenosile kao porodični i seoski amanet.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
