Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Novo postupanje crnogorskog tužilaštva prema mitropolitu budimljansko-nikšićkom Metodiju ponovo je otvorilo pitanje granice između verske slobode, arhijerejske besede i odgovornosti za javno izgovorene reči. Više državno tužilaštvo u Podgorici formiralo je predmet protiv mitropolita zbog sumnje na krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, nakon njegove besede u Pivskom manastiru, u kojoj je govorio o Ratku Mladiću.
Vest je objavljena istog dana kada je Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju odbacilo dve krivične prijave protiv mitropolita zbog njegovih prošlogodišnjih beseda o četničkom komandantu Pavlu Đurišiću. Tužilaštvo je ocenilo da u tim govorima nema elemenata krivičnog dela, prenose podgoričke „Vijesti“.
Povod za formiranje predmeta bile su reči koje je mitropolit Metodije izgovorio 28. avgusta u Pivskom manastiru, gde je služio pomen generalu Ratku Mladiću.
- Narod je u Mladiću prepoznao sve one divne i svete odlike srpskih ratnika i vitezova - besedio je mitropolit.
U nastavku besede izgovorio je i molitvu:
- Neka presveta majka Božja čije uspenje proslavljamo uspne i njegovu dušu među sve svete srpske vitezove, čuvenoga generala Ratka.
Na sajtu Eparhije budimljansko-nikšićke objavljeno je da je nakon liturgije u Pivskom manastiru služen „pomen novopredstavljenom slugi Božjem generalu Ratku Mladiću“.
Podgoričko Više državno tužilaštvo potvrdilo je za „Vijesti“ da ispituje ovaj slučaj u vezi sa krivičnim delom izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje.
Samo formiranje predmeta ne znači da je utvrđena krivična odgovornost mitropolita. Nadležni organi tek treba da utvrde postoje li elementi krivičnog dela i da odluče o daljem postupanju. Gde se završava verska beseda, a počinje odgovornost pred zakonom.
U pravoslavlju crkvena beseda ima posebno mesto. Ona je deo liturgijskog života, molitve, sećanja na upokojene i pouke vernicima. Pomen za preminulog i molitva za njegovu dušu takođe pripadaju životu Crkve.
Crnogorski Ustav garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti, uključujući pravo da se vera javno ili privatno ispoljava molitvom, propovedima, običajima i obredom. Istovremeno, pod određenim uslovima moguće je ograničiti slobodu ispoljavanja verskih uverenja radi zaštite javnog reda i mira i drugih ustavom zaštićenih prava.
Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica takođe garantuje slobodu misli, savesti i veroispovesti, uz mogućnost zakonskih ograničenja koja moraju biti opravdana i srazmerna cilju koji se želi postići.
Postupanje prema mitropolitu Metodiju ima značaj koji prevazilazi samu besedu u Pivskom manastiru. Ono ponovo u fokus stavlja odnos države prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pitanje prostora koji arhijereji imaju za javno izražavanje svojih verskih stavova.
Nije sporno da država ima pravo da reaguje ukoliko smatra da je počinjeno krivično delo. Crkveni status ne može predstavljati zaštitu od zakona. Ali kada se postupak pokrene zbog reči izgovorenih u okviru crkvenog života, prirodno se postavlja i pitanje gde se završava legitimna primena zakona, a gde bi moglo početi zadiranje u prostor verske slobode.
Ovo pitanje je posebno osetljivo u Crnoj Gori, gde su odnosi države i Crkve, kao i pitanja nacionalnog i verskog identiteta, godinama bili predmet snažnih društvenih i političkih podela. Zbog toga postupci protiv arhijereja SPC ne ostaju samo u okvirima pravne procedure, već imaju i širi društveni odjek.
Za vernike Srpske pravoslavne crkve ovaj slučaj zato nije samo pitanje jedne besede i jednog pomena. On ponovo otvara pitanje prostora koji Crkva ima da govori o ljudima, istorijskim događajima i temama važnim njenim vernicima, uz poštovanje granica koje postavlja pravni poredak.
Dalji potezi nadležnih organa pokazaće kako će ta granica biti povučena u konkretnom slučaju.
BONUS VIDEO
Na Veliku Gospojinu u Derventi proslavljena je hramovna slava Sabornog hrama i slava grada, a mitropolit zvorničko-tuzlanski govorio je o stradanju, odbrani naroda i značaju molitve za upokojene.
General je prethodnih dana molitveno pomenut u hramovima širom srpskih zemalja, a sada je poznato kada će biti održan crkveni ispraćaj u Beogradu.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o njegovoj veri, poslednjim godinama života i teškom vremenu koje je obeležilo njegovu istorijsku ulogu, uz poruku o pokajanju, miru i međusobnom razumevanju.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o njegovoj veri, poslednjim godinama života i teškom vremenu koje je obeležilo njegovu istorijsku ulogu, uz poruku o pokajanju, miru i međusobnom razumevanju.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
