Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
U prostorijama Matice srpske u Nikšiću održana je svečana promocija knjige akademika Mira Vuksanovića „Njegoševi Crnogorci“, u okviru manifestacije „Dani Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori“. Ovo delo, jedinstven spoj književne umetnosti, istorije, duhovnosti i nauke, okupilo je brojnju publiku, među kojom su bili istaknuti predstavnici kulturnog i duhovnog života. Manifestacija je svojim smirenim i svečanim tonom pružila prostor za promišljanje o korenima, veri i nasleđu srpskog naroda kroz vekove.
Na promociji su govorili mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, dr Radenko Šćekić, Aleksandar Ćuković, prof. dr Drago Perović i sam autor, Miro Vuksanović.
Blagoslovena reč koja spaja ime i suštinu
- Uvek me obraduje ova blagoslovena i zlatna reč "srpska", koja živi u našoj Crkvi, u Matici srpskoj i u mnogim drugim institucijama. To je reč koja greje i osvetljava, i po dubini i po širini. Ona u sebi nosi ljubav, toplinu i svetlost, i zagrljaj koji spaja ime sa suštinom. Ta reč je kao majka, nežna, a snažna, koja čuva, teši i spasava - kazao je mitropolit, naglašavajući dubinu i snagu duhovnog identiteta koji ta reč nosi.
On je dodao da je reč „srpska“ postala simbol trajanja, jer u sebi sadrži i ljubav i istinu, i ono što je zemaljsko i nebesko, svetlost koja vodi kroz vekove.
Most između poezije, ljubavi i duhovnosti
Mitropolit Metodije podsetio je da je akademika Mira Vuksanovića imao priliku upoznati pre više godina, ističući da je reč o čoveku čije delo nadahnjuje, ali i obavezuje:
- Imao sam čast da se upoznam sa delom akademika Vuksanovića, i da u njemu prepoznam čoveka koji svojim radom i rečju gradi most između poezije i duhovnosti, između ljubavi i istine. Živo delo daje se i uzima kome hoće, kad hoće i koliko hoće, ali uvek ostaje znak jednog posvećenog truda i dara Božijeg - besedio je mitropolit, izražavajući poštovanje prema autoru i njegovom misionarskom radu u oblasti književnosti i kulture.
On je podsetio da je Vuksanović, kao akademik i pisac, svojim radom potvrdio večnu istinu: da se u srpskoj kulturi ništa veliko ne gradi bez ljubavi i bez žrtve, jer je svaki stvaralački poduhvat, ako je autentičan, delo koje izrasta iz srca i vere.
Foto: spc.rs
Mitropolit Metodije
Narod kao živi sud Božiji
Jedna od najsnažnijih poruka mitropolita Metodija odnosila se na duhovno stanje savremenog čoveka i naroda:
- U njihovo vreme stvari su bile jednostavnije i jasnije, ne zato što je bilo bolje vreme, nego zato što su ljudi bili bolji. Narod nije grupa političara, partija ili institucija, narod je sud Božiji. Narod sve vidi, zna i oseća. On je živi organizam istine, ljubavi i pamćenja - poručio je mitropolit, podsećajući da narod, bez obzira na iskušenja i nedaće, ostaje čuvar duhovnog identiteta i istine.
- Narod nije ni mreža interesa ni grupa privilegovanih. Narod je sila koja se ne da meriti brojem, već dubinom svoje duše. On hrani istinu i pamti ono što drugi zaboravljaju. Narod je sud Božiji, jer se pred njim i pred Bogom sve meri ljubavlju i žrtvom - dodao je mitropolit, naglašavajući večnu dimenziju narodne duhovnosti.
Njegoševi Crnogorci - simbol visine i žrtve
Govoreći o „Njegoševim Crnogorcima“, mitropolit Metodije istakao je da su oni simbol duhovne visine i žrtve, ali i živa slika srpskog naroda kroz vekove:
- Da zablagodarimo na pregnuću i ljubavi, da se poklonimo toj mudrosti i gradimo se u skladu sa pobedničkim nizom srpskih junaka i vitezova, koji su svojim vrhom ledenog brijega Njegoševi Crnogorci i Hercegovci, ali su svojim bićem i korenom duboko utvrđeni u temelje brda srpskog i Hristovog. Bez Hrista ih ne bi bilo ni njih, ni gore, ni zemlje. Tako iznova otkrivamo i potvrđujemo ko smo - kazao je mitropolit.
On je podsetio i na reči Svetog Marka Otšelnika:
- Onaj ko ne izabere da postrada za Istinu Božiju, biće kažnjen mnogo bolnijim stradanjem koje nije izabrao.
Vidljivo i nevidljivo u narodu
Osvrćući se na simboličku i metaforičnu dimenziju Vuksanovićevog dela, mitropolit Metodije podsetio je na "Teoriju ledenog brijega“, koja osvetljava dvostruku prirodu i čoveka i naroda:
- Kao što ledeni brijeg ima svoj vidljivi i nevidljivi deo, tako i narod ima ono što se vidi i ono što živi u dubinama njegovog duha. Vidljivo je naše lice, ali nevidljivo je ono što nas drži vera, sećanje, žrtva i ljubav. Bez tog nevidljivog nema ni vidljivog. Bez korena nema cveta, a srpski cvet, koliko god bio ranjen, uvek iznova niče - poručio je mitropolit, ističući snagu vere i pamćenja koja održava narod kroz vekove.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
Vernici su se okupili da se pomole pred moštima velikog mučenika, dok freske pop Strahinje, ikone Kozme i Radula i Divoševo jevanđelje iz XIV veka otkrivaju skrivenu duhovnu i umetničku riznicu manastira.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jerej Eparhije budimljansko-nikšićke u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, opisuje aktuelna dešavanja kao progon hrišćana i razapinjanje Božjih naslednika u savremenom vremenu.
Mitropolit budimljansko-nikšićki svedoči o tome dok su meštani i sveštenstvo pokušavali da sačuvaju mir i svetinju, dok je gradonačelnik Berana sa koalicionim partnerima sprovodio nasilnu akciju uklanjanja spomenika Pavlu Đurišiću.
Posle određivanja pritvora vlasniku zemljišta, tužilaštvo je protiv Danka Femića podiglo optužnice zbog pritisaka na medije, dok policija intenzivno traga za ostalim učesnicima događaja.
Nakon pomoći stradalima u Konjicu i Jablanici, muftija Salem ef. Dedović javno se obratio poglavaru SPC i njegov čin opisao kao poruku bez koje nema zajedničke budućnosti u Bosni i Hercegovini.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zadušnice 14. februara padaju na dan Svetog Trifuna, uoči mesnih poklada i praznika Sretenja Gospodnjeg, pa se molitveno sećanje na upokojene ove godine obeležava u posebno zgusnutom i simboličnom crkvenom okviru.
Jednostavan spoj cvekle, krompira i povrća pokazuje kako post na vodi može da bude hranljiv, tih i iznenađujuće pun ukusa, baš onako kako se uči iza manastirskih zidina.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu mesopusne sedmice pokazuje da ljubav i poslušnost prema Bogu određuju naš put više nego lična volja.
