DANAS SLAVIMO SVETU ANU, MAJKU SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Evo ko je bila žena koja je odgajila jednog od najvećih svetaca

Dok se hiljade vernika svakog 12. maja slivaju ka Ostrogu da se poklone moštima jednog od najpoštovanijih srpskih svetitelja, Svetog Vasilija Ostroškog, dan kasnije, 13. maja, Srpska pravoslavna crkva proslavlja i njegovu majku - Svetu blaženu Anu. Ove godine njen praznik prvi put se obeležava liturgijski.

Njeno ime vekovima je živelo u narodnom predanju Hercegovine, u pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno, uz kandilo, slavski kolač i porodična okupljanja. Danas, posle zvanične kanonizacije na Saboru SPC u maju 2025. godine, ta pobožna Hercegovka dobila je mesto među svetima Pravoslavne crkve, a 13. maj određen je kao dan njenog praznovanja.

Ove godine, 13. maja 2026, Srpska pravoslavna crkva i Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska svečano obeležavaju prvi liturgijski spomen i godišnjicu unošenja Svete Ane u Diptihe svetih. Za Hercegovinu, ali i za celo pravoslavlje, to predstavlja veliku duhovnu radost.

Žena iz hercegovačkog kamena

Prema žitiju Svetog Vasilija Ostroškog, budući svetitelj rođen je kao Stojan Jovanović 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjići, u Popovom polju, od roditelja Petra i Ane. Upravo u tom surovom, kamenitom, ali duboko pobožnom kraju stasala je porodica iz koje će poteći jedan od najvećih svetitelja Balkana.

Predanje kaže da je Ana sina jedinca rodila u porodičnoj kući, u tadašnjoj Popovskoj nahiji, na području koje se u turskim defterima pominje pod imenom Kosićani. U lokalnom govoru njeno ime nije izgovarano kao Ana, već kao Ane, što je i danas karakteristično za govor Trebinjske šume i Popova polja.

SPC

 

O njenom životu nije ostalo mnogo pisanih tragova. Nema opširnih biografija, velikih istorijskih zapisa ni sačuvanih svedočanstava. Ipak, upravo u toj tišini mnogi vide posebnu snagu njenog lika. Crkva je kroz vekove često prepoznavala svetost među ljudima koji su živeli skromno, povučeno i bogougodno.

A najveće svedočanstvo Aninog života ostao je njen sin.

Majka svetitelja

U pravoslavlju se majčinstvo ne doživljava samo kao biološka uloga, već i kao duhovni podvig. Zato Crkva vekovima posebno poštuje majke koje su svoju decu odgajale u veri, molitvi i čestitosti. U tom svetlu i lik Svete Ane dobija još dublje značenje.

Jer teško je govoriti o Svetom Vasiliju Ostroškom, a ne zapitati se kakva je bila žena koja ga je odgajila.

Narodno predanje Hercegovine opisuje Anu kao pobožnu, krotku i smirenu ženu, duboko ukorenjenu u veri. U vreme turske vlasti, nesigurnosti i teškog života, sina je vaspitavala u pravoslavnom duhu, što će kasnije obeležiti čitav njegov životni put.

Stojan je još kao dečak otišao u obližnji Manastir Zavala, gde je započeo svoj duhovni put. Kasnije će postati monah Vasilije, episkop i čudotvorac čije mošti i danas okupljaju vernike različitih vera i naroda.

Grob koji je vekovima čekao potvrdu

Jedna od najzanimljivijih priča vezanih za Svetu Anu jeste potraga za njenim grobom u Mrkonjićima.

Još 1936. godine, prema pisanju tadašnjeg lista „Vreme“, seljak Trivko Milutinović imao je viđenje koje ga je uputilo na mesto gde se nalazi grob majke Svetog Vasilija Ostroškog. To svedočanstvo dugo je živelo kao deo lokalnog predanja.

Decenijama kasnije pokazalo se da to možda nije bila samo narodna priča.

Na praznik Svetog Marka, 8. maja 2023. godine, po blagoslovu episkopa Dimitrija, počelo je otkopavanje groba u Mrkonjićima. Prema svedočenjima, grob je pronađen upravo na mestu koje je predanje određivalo, devet koraka od zida crkve Svetog Nikole.

Foto: SPC

 

Istraživače je posebno iznenadilo stanje pronađenih ostataka. Na dubini od oko metar i dvadeset pronađen je veoma dobro očuvan ženski skelet, položen u pravilnom hrišćanskom položaju, sa rukama prekrštenim na grudima. Posebnu pažnju izazvala je neobična zlatno-žuta boja kostiju, što su mnogi vernici doživeli kao znak posebne Božje blagodati.

U pravoslavnoj tradiciji ovakvi događaji često ostavljaju snažan duhovni utisak među vernicima, naročito kada su povezani sa ljudima čiji je život bio obeležen verom i svetiteljskim nasleđem.

Beli ljiljan i narodna vera

Danas se Sveta blažena Ana na ikonama često prikazuje sa belim cvetom u ruci, najčešće ljiljanom, simbolom čistote, smirenja i duhovne lepote.

To nije slučajno.

U Hercegovini se i danas prepričava svedočanstvo žene iz okoline Herceg Novog koja je, prolazeći kroz težak životni i zdravstveni period, usnila Svetog Vasilija Ostroškog. U snu joj je rekao da ode u Mrkonjiće, pokloni se njegovoj majci Ani i ponese belo cveće.

Prema kasnije zabeleženom svedočenju, žena je to i učinila, nakon čega je doživela duboko unutrašnje smirenje, pokajanje i duhovni preobražaj.

Zato danas mnogi vernici Svetoj Ani kao dar donose upravo beli ljiljan.

Od ruševine do svetinje

Na mestu gde se nekada nalazila rodna kuća Svetog Vasilija Ostroškog danas se nalazi manastirski kompleks i hram posvećen njemu. Odluka o gradnji doneta je 1990. godine, u vreme kada se narod, posle decenija komunizma, vraćao veri i Crkvi.

Crkva u Mrkonjićima građena je dobrovoljnim radom i prilozima vernika iz Popovog polja, Hercegovine i dijaspore. Hram je osvećen 12. maja 1998. godine, upravo na temeljima kuće u kojoj je Ana rodila budućeg svetitelja.

Dve godine ranije, 1996. godine, kivot sa moštima Svetog Vasilija Ostroškog prvi put je donet u njegove rodne Mrkonjiće. Tada je na grobu njegove majke služen parastos, a episkop Atanasije izgovorio je reči koje danas mnogi smatraju proročanskim:

„Ako Bog da, uskoro da otkopamo njene kosti koje su rodile ovakve svete kosti kao što je Sveti Vasilije.“

Tiha svetost običnog života

Kanonizacija Svete blažene Ane za mnoge vernike nosi snažnu poruku savremenom čoveku: svetost nije rezervisana samo za monahe, episkope i podvižnike iz velikih manastira. Ona može da postoji i u običnoj majci, u skromnom domu i svakodnevnom životu ispunjenom verom, ljubavlju i trpljenjem.

U vremenu brzine, buke i površnosti, priča o Ani iz Mrkonjića podseća na one tihe i neupadljive ljude bez kojih često ne bi bilo ni velikih svetitelja ni velikih dela.

Zato njen praznik nije samo sećanje na majku Svetog Vasilija Ostroškog. To je praznik majčinske vere, tihog podviga i snage pravoslavne porodice koja je kroz vekove čuvala narod, veru i identitet.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara