MOŠTI MAJKE SVETOG VASILIJA PRONAĐENE U MRKONJIĆIMA – SVETA ANA SADA PROGLAŠENA SVETITELJKOM: Tišina jednog hercegovačkog sela postaje glas celog pravoslavlja
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
U tišini kamenitog hercegovačkog tla, u selu Mrkonjići nadomak Trebinja, gde nebo često izgleda bliže zemlji, pre dve godine pronađeni su sveti ostaci Blažene Ane Jovanović, majke Svetog Vasilija Ostroškog. Ovaj sveti događaj – obretenje njenih moštiju 8. maja 2023. godine – dogodio se svega nekoliko dana uoči praznika njenog sina, čime je milost Božija još jednom pokazala kako svetost porodičnih temelja neraskidivo ostaje u srcu Crkve.
Iako o životu Ane Jovanović istorija beleži tek pokoji zapis, njena duhovna veličina neprekidno svetli u životima pravoslavnih vernika, u srcima onih koji mole i uznose blagodarnost Svetom Vasiliju, znajući da iza svakog velikog svetitelja stoji jedna majka – tiha, molitvena, postojana. Jer majčinska molitva, kada potekne iz čista srca, dostiže do prestola Božijeg.
Rođena u Mrkonjićima 28. decembra 1610. godine, Ana je živela jednostavno, ali sveto. Njen dom, ispunjen čestitosti i bogobojažljivosti, bio je prva crkva u kojoj je mali Stojan – kako se Sveti Vasilije zvao u detinjstvu – naučio prve molitve, prve korake u veri, prve hrišćanske vrline. Ana ga nije samo rađala telom, već i dušom. Njeno majčinsko srce bilo je ognjište iz kojeg je izrasla svetost njenog sina.
SPC
Ikona Svete i blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog
Uprkos životnim teškoćama i svakodnevnim iskušenjima, Ana je ostajala u molitvenom stavu pred Bogom, nalazeći utehu i snagu u rečima apostola Pavla: „Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje“ (Filipljanima 4, 13). Ove reči nisu bile samo utisnute u njenoj svesti – one su bile njen način življenja. Njena svakodnevna služba u domu, njena tiha vera, njeno trpljenje i njena molitva – sve je to bilo njeno liturgijsko življenje u svetu.
Priznanje njene svetosti došlo je i sa najvišeg crkvenog mesta. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, održanom u maju 2025. godine u Beogradu, Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, pribrojana je liku svetih. Njeno ime sada sija u kalendaru Crkve, a praznuje se 13. maja (30. aprila po julijanskom kalendaru), na dan kada se sabirno sećamo svetih majki koje su rodile i odgajile svetitelje.
Mrkonjići su danas mesto tihog hodočašća. Svake subote u 8 časova, u ovom selu služi se sveta Liturgija, a vernici mogu pristupiti i celivati mošti ove novoprosijale svetiteljke, osećajući blagodat i duhovnu utehu koja se izliva iz njenih svetih moštiju.
Neka nas molitve Svete Ane, koja je rodila i Gospodu predala jednog od najvećih svetitelja naše Crkve, nauče kako izgleda tiha, ali neustrašiva vera. Jer i kada se reči ne čuju, Bog vidi srce. A srce jedne majke – naročito kada kuca u ritmu nebeskog Carstva – ostaje večna svetiljka na putu spasenja.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Ikonopisac Mijalko Đunisijević lik Svetog Vasilija prenеo je sa crkvenih fresaka na javni zid u Nikšiću, stvarajući prostor gde se vera i umetnost susreću i gde prolaznici svakodnevno pronalaze duhovnu inspiraciju.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
