MOŠTI MAJKE SVETOG VASILIJA PRONAĐENE U MRKONJIĆIMA – SVETA ANA SADA PROGLAŠENA SVETITELJKOM: Tišina jednog hercegovačkog sela postaje glas celog pravoslavlja
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
U tišini kamenitog hercegovačkog tla, u selu Mrkonjići nadomak Trebinja, gde nebo često izgleda bliže zemlji, pre dve godine pronađeni su sveti ostaci Blažene Ane Jovanović, majke Svetog Vasilija Ostroškog. Ovaj sveti događaj – obretenje njenih moštiju 8. maja 2023. godine – dogodio se svega nekoliko dana uoči praznika njenog sina, čime je milost Božija još jednom pokazala kako svetost porodičnih temelja neraskidivo ostaje u srcu Crkve.
Iako o životu Ane Jovanović istorija beleži tek pokoji zapis, njena duhovna veličina neprekidno svetli u životima pravoslavnih vernika, u srcima onih koji mole i uznose blagodarnost Svetom Vasiliju, znajući da iza svakog velikog svetitelja stoji jedna majka – tiha, molitvena, postojana. Jer majčinska molitva, kada potekne iz čista srca, dostiže do prestola Božijeg.
Rođena u Mrkonjićima 28. decembra 1610. godine, Ana je živela jednostavno, ali sveto. Njen dom, ispunjen čestitosti i bogobojažljivosti, bio je prva crkva u kojoj je mali Stojan – kako se Sveti Vasilije zvao u detinjstvu – naučio prve molitve, prve korake u veri, prve hrišćanske vrline. Ana ga nije samo rađala telom, već i dušom. Njeno majčinsko srce bilo je ognjište iz kojeg je izrasla svetost njenog sina.
SPC
Ikona Svete i blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog
Uprkos životnim teškoćama i svakodnevnim iskušenjima, Ana je ostajala u molitvenom stavu pred Bogom, nalazeći utehu i snagu u rečima apostola Pavla: „Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje“ (Filipljanima 4, 13). Ove reči nisu bile samo utisnute u njenoj svesti – one su bile njen način življenja. Njena svakodnevna služba u domu, njena tiha vera, njeno trpljenje i njena molitva – sve je to bilo njeno liturgijsko življenje u svetu.
Priznanje njene svetosti došlo je i sa najvišeg crkvenog mesta. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, održanom u maju 2025. godine u Beogradu, Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, pribrojana je liku svetih. Njeno ime sada sija u kalendaru Crkve, a praznuje se 13. maja (30. aprila po julijanskom kalendaru), na dan kada se sabirno sećamo svetih majki koje su rodile i odgajile svetitelje.
Mrkonjići su danas mesto tihog hodočašća. Svake subote u 8 časova, u ovom selu služi se sveta Liturgija, a vernici mogu pristupiti i celivati mošti ove novoprosijale svetiteljke, osećajući blagodat i duhovnu utehu koja se izliva iz njenih svetih moštiju.
Neka nas molitve Svete Ane, koja je rodila i Gospodu predala jednog od najvećih svetitelja naše Crkve, nauče kako izgleda tiha, ali neustrašiva vera. Jer i kada se reči ne čuju, Bog vidi srce. A srce jedne majke – naročito kada kuca u ritmu nebeskog Carstva – ostaje večna svetiljka na putu spasenja.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Jednostavan, mirisan i ukusan obrok od nekoliko skromnih sastojaka vraća toplinu porodične trpeze i donosi rešenje za sve one dane kada ne znamo šta da kuvamo.
Iako se projekat ne nalazi na manastirskom zemljištu, planirani kompleks otvorio je pitanje očuvanja ambijenta, pogleda i duhovnog doživljaja puta ka mestu gde počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Dvanaestogodišnji dečak iz Donje Kamenice kod Zvornika danas se poštuje kao Sveti novomučenik Slobodan Donjokamenički, a njegovo ime ostalo je simbol nevinog stradanja i vere.
U besedi za ponedeljak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik govori o veri kao najčvršćem osloncu duše, koja se ne čuva bekstvom od iskušenja, već kroz stradanja postaje čvršća i snažnija u zajednici sa Hristom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Akilu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik i iscelitelj Pantelejmon. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Klimenta Ohridskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Na praznik svetog arhangela Gavrila, patrijarh srpski služio je liturgiju u drevnoj svetinji i podsetio da hrišćanski život počiva na poverenju u Božju volju, smirenju i spremnosti da se čuje glas Crkve.
Na praznik Svetog arhangela Gavrila, episkop bački pozvao je vernike na očuvanje crkvenog jedinstva, poručivši da se Hristos i Crkva ne mogu prilagođavati ljudskim merilima.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U Hramu Svetog velikomučenika Georgija priređen je svečani doček ikone, dok se završava izgradnja kapele posvećene svetiteljki čiji životni podvig vere, molitve i ljubavi vekovima nadahnjuje vernike širom sveta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
