MOŠTI MAJKE SVETOG VASILIJA PRONAĐENE U MRKONJIĆIMA – SVETA ANA SADA PROGLAŠENA SVETITELJKOM: Tišina jednog hercegovačkog sela postaje glas celog pravoslavlja
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
U tišini kamenitog hercegovačkog tla, u selu Mrkonjići nadomak Trebinja, gde nebo često izgleda bliže zemlji, pre dve godine pronađeni su sveti ostaci Blažene Ane Jovanović, majke Svetog Vasilija Ostroškog. Ovaj sveti događaj – obretenje njenih moštiju 8. maja 2023. godine – dogodio se svega nekoliko dana uoči praznika njenog sina, čime je milost Božija još jednom pokazala kako svetost porodičnih temelja neraskidivo ostaje u srcu Crkve.
Iako o životu Ane Jovanović istorija beleži tek pokoji zapis, njena duhovna veličina neprekidno svetli u životima pravoslavnih vernika, u srcima onih koji mole i uznose blagodarnost Svetom Vasiliju, znajući da iza svakog velikog svetitelja stoji jedna majka – tiha, molitvena, postojana. Jer majčinska molitva, kada potekne iz čista srca, dostiže do prestola Božijeg.
Rođena u Mrkonjićima 28. decembra 1610. godine, Ana je živela jednostavno, ali sveto. Njen dom, ispunjen čestitosti i bogobojažljivosti, bio je prva crkva u kojoj je mali Stojan – kako se Sveti Vasilije zvao u detinjstvu – naučio prve molitve, prve korake u veri, prve hrišćanske vrline. Ana ga nije samo rađala telom, već i dušom. Njeno majčinsko srce bilo je ognjište iz kojeg je izrasla svetost njenog sina.
SPC
Ikona Svete i blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog
Uprkos životnim teškoćama i svakodnevnim iskušenjima, Ana je ostajala u molitvenom stavu pred Bogom, nalazeći utehu i snagu u rečima apostola Pavla: „Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje“ (Filipljanima 4, 13). Ove reči nisu bile samo utisnute u njenoj svesti – one su bile njen način življenja. Njena svakodnevna služba u domu, njena tiha vera, njeno trpljenje i njena molitva – sve je to bilo njeno liturgijsko življenje u svetu.
Priznanje njene svetosti došlo je i sa najvišeg crkvenog mesta. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, održanom u maju 2025. godine u Beogradu, Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, pribrojana je liku svetih. Njeno ime sada sija u kalendaru Crkve, a praznuje se 13. maja (30. aprila po julijanskom kalendaru), na dan kada se sabirno sećamo svetih majki koje su rodile i odgajile svetitelje.
Mrkonjići su danas mesto tihog hodočašća. Svake subote u 8 časova, u ovom selu služi se sveta Liturgija, a vernici mogu pristupiti i celivati mošti ove novoprosijale svetiteljke, osećajući blagodat i duhovnu utehu koja se izliva iz njenih svetih moštiju.
Neka nas molitve Svete Ane, koja je rodila i Gospodu predala jednog od najvećih svetitelja naše Crkve, nauče kako izgleda tiha, ali neustrašiva vera. Jer i kada se reči ne čuju, Bog vidi srce. A srce jedne majke – naročito kada kuca u ritmu nebeskog Carstva – ostaje večna svetiljka na putu spasenja.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Sveti mučenik Ipolit rođen je i vaspitan kao neznabožac i radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Njegov život se promenio kada je u tamnicu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije.
Na liturgiji u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, episkop novobrdski podsetio vernike da je svako dobro delo dar Božji i da istinsko bogatstvo vere leži u jednostavnosti i oproštaju.
Mitropolit Pahomije služio je Liturgiju, predvodio litiju i osveštao slavske darove, dok je sabrani narod osetio snagu molitve i zajedništva u manastiru posvećenom prvomučeniku
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Na liturgiji u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, episkop novobrdski podsetio vernike da je svako dobro delo dar Božji i da istinsko bogatstvo vere leži u jednostavnosti i oproštaju.
Mitropolit Pahomije služio je Liturgiju, predvodio litiju i osveštao slavske darove, dok je sabrani narod osetio snagu molitve i zajedništva u manastiru posvećenom prvomučeniku
Jerej Eparhije budimljansko-nikšićke u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, opisuje aktuelna dešavanja kao progon hrišćana i razapinjanje Božjih naslednika u savremenom vremenu.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
