MOŠTI MAJKE SVETOG VASILIJA PRONAĐENE U MRKONJIĆIMA – SVETA ANA SADA PROGLAŠENA SVETITELJKOM: Tišina jednog hercegovačkog sela postaje glas celog pravoslavlja
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
U tišini kamenitog hercegovačkog tla, u selu Mrkonjići nadomak Trebinja, gde nebo često izgleda bliže zemlji, pre dve godine pronađeni su sveti ostaci Blažene Ane Jovanović, majke Svetog Vasilija Ostroškog. Ovaj sveti događaj – obretenje njenih moštiju 8. maja 2023. godine – dogodio se svega nekoliko dana uoči praznika njenog sina, čime je milost Božija još jednom pokazala kako svetost porodičnih temelja neraskidivo ostaje u srcu Crkve.
Iako o životu Ane Jovanović istorija beleži tek pokoji zapis, njena duhovna veličina neprekidno svetli u životima pravoslavnih vernika, u srcima onih koji mole i uznose blagodarnost Svetom Vasiliju, znajući da iza svakog velikog svetitelja stoji jedna majka – tiha, molitvena, postojana. Jer majčinska molitva, kada potekne iz čista srca, dostiže do prestola Božijeg.
Rođena u Mrkonjićima 28. decembra 1610. godine, Ana je živela jednostavno, ali sveto. Njen dom, ispunjen čestitosti i bogobojažljivosti, bio je prva crkva u kojoj je mali Stojan – kako se Sveti Vasilije zvao u detinjstvu – naučio prve molitve, prve korake u veri, prve hrišćanske vrline. Ana ga nije samo rađala telom, već i dušom. Njeno majčinsko srce bilo je ognjište iz kojeg je izrasla svetost njenog sina.
SPC
Ikona Svete i blažene Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog
Uprkos životnim teškoćama i svakodnevnim iskušenjima, Ana je ostajala u molitvenom stavu pred Bogom, nalazeći utehu i snagu u rečima apostola Pavla: „Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje“ (Filipljanima 4, 13). Ove reči nisu bile samo utisnute u njenoj svesti – one su bile njen način življenja. Njena svakodnevna služba u domu, njena tiha vera, njeno trpljenje i njena molitva – sve je to bilo njeno liturgijsko življenje u svetu.
Priznanje njene svetosti došlo je i sa najvišeg crkvenog mesta. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, održanom u maju 2025. godine u Beogradu, Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, pribrojana je liku svetih. Njeno ime sada sija u kalendaru Crkve, a praznuje se 13. maja (30. aprila po julijanskom kalendaru), na dan kada se sabirno sećamo svetih majki koje su rodile i odgajile svetitelje.
Mrkonjići su danas mesto tihog hodočašća. Svake subote u 8 časova, u ovom selu služi se sveta Liturgija, a vernici mogu pristupiti i celivati mošti ove novoprosijale svetiteljke, osećajući blagodat i duhovnu utehu koja se izliva iz njenih svetih moštiju.
Neka nas molitve Svete Ane, koja je rodila i Gospodu predala jednog od najvećih svetitelja naše Crkve, nauče kako izgleda tiha, ali neustrašiva vera. Jer i kada se reči ne čuju, Bog vidi srce. A srce jedne majke – naročito kada kuca u ritmu nebeskog Carstva – ostaje večna svetiljka na putu spasenja.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Od kamenitih Mrkonjića i priča koje su vekovima čuvane u Hercegovini, do otkopavanja groba i kanonizacije u 21. veku - život Svete blažene Ane otkriva gotovo nepoznatu stranu porodice jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja Balkana.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
