Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Uz punu odgovornost pred Bogom i narodom, nedavno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve donelo je plodove koji će obasjavati puteve verujućih naraštaja. Arhijereji naše Crkve, sabrani u ljubavi Hristovoj, nisu samo razmatrali izazove i iskušenja savremenog doba, već su, kao duhovni čuvari svetosavskog zaveta, duboko promišljali i o svetosti koja i danas niče u našem narodu – neugasiva kao plamen kandila pred ikonom.
U smirenju pred voljom Božjom, Sabor je razmotrio izveštaje arhijereja o životu i podvigu onih među nama koji su, ne tražeći slavu ovoga sveta, postali svedoci večne istine – bilo trpljenjem i ispovedničkom postojanošću, bilo krvlju mučeništva. Komisija Svetog sabora za kanonizaciju predložila je da se imena ovih svetih duša unesu u diptihe svetih, a Sabor ih je, posle razmatranja, jednoglasno i sa radošću prihvatio.
Naš narod je tako bogatiji za još jedno nebesko bratstvo svetih, koje će molitveno i neprekidno zagovarati pred Gospodom. U lik svetih pribrojani su:
Sveti Nikodim (Milaš), episkop dalmatinski, čuvar kanonskog poretka i branitelj pravoslavlja – praznuje se 4. oktobra / 21. septembra.
Ispovednik vere protosinđel Kiril (Cvjetković), tihi svetilnik iz bezdinskih i bokeljskih krajeva – praznuje se 12. oktobra / 29. septembra.
Sveštenomučenik Mihailo Barbić, paroh krtoljski, čije srce bijaše Crkva i narod – praznuje se 22. januara / 9. januara.
Sveštenomučenik Ilija Rodić – praznuje se 9. maja / 26. aprila.
Prepodobnomučenik Jovan Stjenički, monah tihovanja i svedok večnosti – praznuje se 10. avgusta / 28. jula.
Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, živi stub vaspitanja i molitve – praznuje se 13. maja / 30. aprila.
Mučenici reškovački, postradali od Turaka 1688. godine – praznuju se 4. maja / 21. aprila.
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski – praznuju se 10. septembra / 28. avgusta.
Mučenici garavički i bihaćko-petrovački – praznuju se 27. jula / 14. jula.
Sabor je doneo i odluku o promeni datuma praznovanja Dece mučenika jastrebarskih i sisačkih, čiji će se sveti spomen ubuduće obeležavati 13. jula / 30. juna, umesto dosadašnjeg datuma.
Poseban blagoslov predstavlja i ustanovljenje zajedničkog praznika Sabora svetih otaca koji su učili i uče na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, čime je sabrano njihovo duhovno seme i podvig u dan spomena – 6. februara / 24. januara, da se proslavljaju zajedno, uz svo dužno poštovanje njihovim pojedinačnim spomenima.
Na tragu čudesa i znamenja, ustanovljen je i praznik Obretenja moštiju Prepodobnog Jakova Tumanskog, koji će se proslavljati svake godine 21. oktobra / 8. oktobra – kao podsetnik da svetost ne pripada samo prošlosti, već da u njoj Gospod uzvraća nadu narodu u svakom veku.
Ove odluke Svetog arhijerejskog sabora nisu samo administrativne – one su duhovni poziv celokupnom rodu srpskom: da se ugledamo na svetle primere vernosti, stradanja, smirenja i molitve. Jer Srpska pravoslavna crkva ne zaboravlja svoje verne – ona ih uzdiže u lik svetih da bismo i mi, hodeći njihovim stopama, hodili stazom svetlosti koja vodi ka Carstvu nebeskom.
U vremenu kada svetom tutnje reči, a tišina svedočenja postaje retkost – Sabor Srpske pravoslavne crkve nas podseća da svetost nije relikvija prošlosti, već kvasac večnosti u svakome od nas.
Princ Filip je naglasio da je dvor sagradio njegov pradeda, kralj Aleksandar I, koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Srpskih pravoslavnih crkava. U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti. Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara. Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Aktuelno iz SPC
09:02 | 16.05.2025
VELIKA SVEČANA VEČERA NA DEDINJU: Nakon zasedanja Sabora, arhijereji se uputili na ovo mesto (FOTO)
Aktuelno iz SPC
19:28 | 18.05.2025
"AKO NE DOĐEMO DO IZVORA ŽIVOTA, OGLADNEĆEMO I OŽEDNEĆEMO": Poručio patrijarh Porfirije u Nedelju Samarjanke u Hramu Svetog Save
Aktuelno iz SPC
21:41 | 18.05.2025
EVO ŠTA JE ODLUČENO NA SABORU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Posle niza nezvaničnih informacija, Crkva se oglasila zvaničnim saopštenjem
Aktuelno iz SPC
22:00 | 19.05.2025
ČUDESNA SVETLOST OBASJALA ZABORAVLJENU SRPSKU SVETINJU: Vladika Fotije osveštao obnovljeni manastir koji je preživeo vekove stradanja (FOTO-GALERIJA)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Dokumentarno-igrana priča Bojane Krstić otkriva život Nedeljka Streličića, mladog sveštenika koji je platio cenu vernosti istini, dok beogradska premijera donosi i snažnu humanitarnu akciju za teško bolesnog dečaka.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
