Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Uz punu odgovornost pred Bogom i narodom, nedavno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve donelo je plodove koji će obasjavati puteve verujućih naraštaja. Arhijereji naše Crkve, sabrani u ljubavi Hristovoj, nisu samo razmatrali izazove i iskušenja savremenog doba, već su, kao duhovni čuvari svetosavskog zaveta, duboko promišljali i o svetosti koja i danas niče u našem narodu – neugasiva kao plamen kandila pred ikonom.
U smirenju pred voljom Božjom, Sabor je razmotrio izveštaje arhijereja o životu i podvigu onih među nama koji su, ne tražeći slavu ovoga sveta, postali svedoci večne istine – bilo trpljenjem i ispovedničkom postojanošću, bilo krvlju mučeništva. Komisija Svetog sabora za kanonizaciju predložila je da se imena ovih svetih duša unesu u diptihe svetih, a Sabor ih je, posle razmatranja, jednoglasno i sa radošću prihvatio.
Naš narod je tako bogatiji za još jedno nebesko bratstvo svetih, koje će molitveno i neprekidno zagovarati pred Gospodom. U lik svetih pribrojani su:
Sveti Nikodim (Milaš), episkop dalmatinski, čuvar kanonskog poretka i branitelj pravoslavlja – praznuje se 4. oktobra / 21. septembra.
Ispovednik vere protosinđel Kiril (Cvjetković), tihi svetilnik iz bezdinskih i bokeljskih krajeva – praznuje se 12. oktobra / 29. septembra.
Sveštenomučenik Mihailo Barbić, paroh krtoljski, čije srce bijaše Crkva i narod – praznuje se 22. januara / 9. januara.
Sveštenomučenik Ilija Rodić – praznuje se 9. maja / 26. aprila.
Prepodobnomučenik Jovan Stjenički, monah tihovanja i svedok večnosti – praznuje se 10. avgusta / 28. jula.
Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, živi stub vaspitanja i molitve – praznuje se 13. maja / 30. aprila.
Mučenici reškovački, postradali od Turaka 1688. godine – praznuju se 4. maja / 21. aprila.
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski – praznuju se 10. septembra / 28. avgusta.
Mučenici garavički i bihaćko-petrovački – praznuju se 27. jula / 14. jula.
Sabor je doneo i odluku o promeni datuma praznovanja Dece mučenika jastrebarskih i sisačkih, čiji će se sveti spomen ubuduće obeležavati 13. jula / 30. juna, umesto dosadašnjeg datuma.
Poseban blagoslov predstavlja i ustanovljenje zajedničkog praznika Sabora svetih otaca koji su učili i uče na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, čime je sabrano njihovo duhovno seme i podvig u dan spomena – 6. februara / 24. januara, da se proslavljaju zajedno, uz svo dužno poštovanje njihovim pojedinačnim spomenima.
Na tragu čudesa i znamenja, ustanovljen je i praznik Obretenja moštiju Prepodobnog Jakova Tumanskog, koji će se proslavljati svake godine 21. oktobra / 8. oktobra – kao podsetnik da svetost ne pripada samo prošlosti, već da u njoj Gospod uzvraća nadu narodu u svakom veku.
Ove odluke Svetog arhijerejskog sabora nisu samo administrativne – one su duhovni poziv celokupnom rodu srpskom: da se ugledamo na svetle primere vernosti, stradanja, smirenja i molitve. Jer Srpska pravoslavna crkva ne zaboravlja svoje verne – ona ih uzdiže u lik svetih da bismo i mi, hodeći njihovim stopama, hodili stazom svetlosti koja vodi ka Carstvu nebeskom.
U vremenu kada svetom tutnje reči, a tišina svedočenja postaje retkost – Sabor Srpske pravoslavne crkve nas podseća da svetost nije relikvija prošlosti, već kvasac večnosti u svakome od nas.
Princ Filip je naglasio da je dvor sagradio njegov pradeda, kralj Aleksandar I, koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Srpskih pravoslavnih crkava. U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti. Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara. Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Aktuelno iz SPC
09:02 | 16.05.2025
VELIKA SVEČANA VEČERA NA DEDINJU: Nakon zasedanja Sabora, arhijereji se uputili na ovo mesto (FOTO)
Aktuelno iz SPC
19:28 | 18.05.2025
"AKO NE DOĐEMO DO IZVORA ŽIVOTA, OGLADNEĆEMO I OŽEDNEĆEMO": Poručio patrijarh Porfirije u Nedelju Samarjanke u Hramu Svetog Save
Aktuelno iz SPC
21:41 | 18.05.2025
EVO ŠTA JE ODLUČENO NA SABORU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Posle niza nezvaničnih informacija, Crkva se oglasila zvaničnim saopštenjem
Aktuelno iz SPC
22:00 | 19.05.2025
ČUDESNA SVETLOST OBASJALA ZABORAVLJENU SRPSKU SVETINJU: Vladika Fotije osveštao obnovljeni manastir koji je preživeo vekove stradanja (FOTO-GALERIJA)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavlju ćutanje zauzima posebno mesto.
Porodični odnosi ne zasnivaju se na očekivanjima, već na poverenju i ljubavi koje se grade svakodnevno.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Od apostola i proroka, preko mučenika i monaha, do careva i tihih pravednika – pravoslavna tradicija prepoznaje devet duhovnih likova svetosti.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
U pravoslavlju ćutanje zauzima posebno mesto.
Porodični odnosi ne zasnivaju se na očekivanjima, već na poverenju i ljubavi koje se grade svakodnevno.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
