Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Uz punu odgovornost pred Bogom i narodom, nedavno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve donelo je plodove koji će obasjavati puteve verujućih naraštaja. Arhijereji naše Crkve, sabrani u ljubavi Hristovoj, nisu samo razmatrali izazove i iskušenja savremenog doba, već su, kao duhovni čuvari svetosavskog zaveta, duboko promišljali i o svetosti koja i danas niče u našem narodu – neugasiva kao plamen kandila pred ikonom.
U smirenju pred voljom Božjom, Sabor je razmotrio izveštaje arhijereja o životu i podvigu onih među nama koji su, ne tražeći slavu ovoga sveta, postali svedoci večne istine – bilo trpljenjem i ispovedničkom postojanošću, bilo krvlju mučeništva. Komisija Svetog sabora za kanonizaciju predložila je da se imena ovih svetih duša unesu u diptihe svetih, a Sabor ih je, posle razmatranja, jednoglasno i sa radošću prihvatio.
Naš narod je tako bogatiji za još jedno nebesko bratstvo svetih, koje će molitveno i neprekidno zagovarati pred Gospodom. U lik svetih pribrojani su:
Sveti Nikodim (Milaš), episkop dalmatinski, čuvar kanonskog poretka i branitelj pravoslavlja – praznuje se 4. oktobra / 21. septembra.
Ispovednik vere protosinđel Kiril (Cvjetković), tihi svetilnik iz bezdinskih i bokeljskih krajeva – praznuje se 12. oktobra / 29. septembra.
Sveštenomučenik Mihailo Barbić, paroh krtoljski, čije srce bijaše Crkva i narod – praznuje se 22. januara / 9. januara.
Sveštenomučenik Ilija Rodić – praznuje se 9. maja / 26. aprila.
Prepodobnomučenik Jovan Stjenički, monah tihovanja i svedok večnosti – praznuje se 10. avgusta / 28. jula.
Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, živi stub vaspitanja i molitve – praznuje se 13. maja / 30. aprila.
Mučenici reškovački, postradali od Turaka 1688. godine – praznuju se 4. maja / 21. aprila.
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski – praznuju se 10. septembra / 28. avgusta.
Mučenici garavički i bihaćko-petrovački – praznuju se 27. jula / 14. jula.
Sabor je doneo i odluku o promeni datuma praznovanja Dece mučenika jastrebarskih i sisačkih, čiji će se sveti spomen ubuduće obeležavati 13. jula / 30. juna, umesto dosadašnjeg datuma.
Poseban blagoslov predstavlja i ustanovljenje zajedničkog praznika Sabora svetih otaca koji su učili i uče na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, čime je sabrano njihovo duhovno seme i podvig u dan spomena – 6. februara / 24. januara, da se proslavljaju zajedno, uz svo dužno poštovanje njihovim pojedinačnim spomenima.
Na tragu čudesa i znamenja, ustanovljen je i praznik Obretenja moštiju Prepodobnog Jakova Tumanskog, koji će se proslavljati svake godine 21. oktobra / 8. oktobra – kao podsetnik da svetost ne pripada samo prošlosti, već da u njoj Gospod uzvraća nadu narodu u svakom veku.
Ove odluke Svetog arhijerejskog sabora nisu samo administrativne – one su duhovni poziv celokupnom rodu srpskom: da se ugledamo na svetle primere vernosti, stradanja, smirenja i molitve. Jer Srpska pravoslavna crkva ne zaboravlja svoje verne – ona ih uzdiže u lik svetih da bismo i mi, hodeći njihovim stopama, hodili stazom svetlosti koja vodi ka Carstvu nebeskom.
U vremenu kada svetom tutnje reči, a tišina svedočenja postaje retkost – Sabor Srpske pravoslavne crkve nas podseća da svetost nije relikvija prošlosti, već kvasac večnosti u svakome od nas.
Princ Filip je naglasio da je dvor sagradio njegov pradeda, kralj Aleksandar I, koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Srpskih pravoslavnih crkava. U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti. Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara. Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Aktuelno iz SPC
09:02 | 16.05.2025
VELIKA SVEČANA VEČERA NA DEDINJU: Nakon zasedanja Sabora, arhijereji se uputili na ovo mesto (FOTO)
Aktuelno iz SPC
19:28 | 18.05.2025
"AKO NE DOĐEMO DO IZVORA ŽIVOTA, OGLADNEĆEMO I OŽEDNEĆEMO": Poručio patrijarh Porfirije u Nedelju Samarjanke u Hramu Svetog Save
Aktuelno iz SPC
21:41 | 18.05.2025
EVO ŠTA JE ODLUČENO NA SABORU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Posle niza nezvaničnih informacija, Crkva se oglasila zvaničnim saopštenjem
Aktuelno iz SPC
22:00 | 19.05.2025
ČUDESNA SVETLOST OBASJALA ZABORAVLJENU SRPSKU SVETINJU: Vladika Fotije osveštao obnovljeni manastir koji je preživeo vekove stradanja (FOTO-GALERIJA)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Svrha pričešća jeste duhovno očišćenje, isceljenje duše i tela, učvršćenje vere i priprema za večni život.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Dokumentarno-igrana priča Bojane Krstić otkriva život Nedeljka Streličića, mladog sveštenika koji je platio cenu vernosti istini, dok beogradska premijera donosi i snažnu humanitarnu akciju za teško bolesnog dečaka.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Svrha pričešća jeste duhovno očišćenje, isceljenje duše i tela, učvršćenje vere i priprema za večni život.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
