Na nedavno održanom zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, arhijereji su, pored razgovora o savremenim izazovima, odlučili da u lik svetih budu pribrojani verni hrišćani iz naroda – jerarsi, sveštenici, monasi i mučenici koji su životom i stradanjem ostavili neizbrisiv trag.
Uz punu odgovornost pred Bogom i narodom, nedavno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve donelo je plodove koji će obasjavati puteve verujućih naraštaja. Arhijereji naše Crkve, sabrani u ljubavi Hristovoj, nisu samo razmatrali izazove i iskušenja savremenog doba, već su, kao duhovni čuvari svetosavskog zaveta, duboko promišljali i o svetosti koja i danas niče u našem narodu – neugasiva kao plamen kandila pred ikonom.
U smirenju pred voljom Božjom, Sabor je razmotrio izveštaje arhijereja o životu i podvigu onih među nama koji su, ne tražeći slavu ovoga sveta, postali svedoci večne istine – bilo trpljenjem i ispovedničkom postojanošću, bilo krvlju mučeništva. Komisija Svetog sabora za kanonizaciju predložila je da se imena ovih svetih duša unesu u diptihe svetih, a Sabor ih je, posle razmatranja, jednoglasno i sa radošću prihvatio.
Naš narod je tako bogatiji za još jedno nebesko bratstvo svetih, koje će molitveno i neprekidno zagovarati pred Gospodom. U lik svetih pribrojani su:
Sveti Nikodim (Milaš), episkop dalmatinski, čuvar kanonskog poretka i branitelj pravoslavlja – praznuje se 4. oktobra / 21. septembra.
Ispovednik vere protosinđel Kiril (Cvjetković), tihi svetilnik iz bezdinskih i bokeljskih krajeva – praznuje se 12. oktobra / 29. septembra.
Sveštenomučenik Mihailo Barbić, paroh krtoljski, čije srce bijaše Crkva i narod – praznuje se 22. januara / 9. januara.
Sveštenomučenik Ilija Rodić – praznuje se 9. maja / 26. aprila.
Prepodobnomučenik Jovan Stjenički, monah tihovanja i svedok večnosti – praznuje se 10. avgusta / 28. jula.
Sveta i blažena Ana, majka Svetog Vasilija Ostroškog, živi stub vaspitanja i molitve – praznuje se 13. maja / 30. aprila.
Mučenici reškovački, postradali od Turaka 1688. godine – praznuju se 4. maja / 21. aprila.
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski – praznuju se 10. septembra / 28. avgusta.
Mučenici garavički i bihaćko-petrovački – praznuju se 27. jula / 14. jula.
Sabor je doneo i odluku o promeni datuma praznovanja Dece mučenika jastrebarskih i sisačkih, čiji će se sveti spomen ubuduće obeležavati 13. jula / 30. juna, umesto dosadašnjeg datuma.
Poseban blagoslov predstavlja i ustanovljenje zajedničkog praznika Sabora svetih otaca koji su učili i uče na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, čime je sabrano njihovo duhovno seme i podvig u dan spomena – 6. februara / 24. januara, da se proslavljaju zajedno, uz svo dužno poštovanje njihovim pojedinačnim spomenima.
Na tragu čudesa i znamenja, ustanovljen je i praznik Obretenja moštiju Prepodobnog Jakova Tumanskog, koji će se proslavljati svake godine 21. oktobra / 8. oktobra – kao podsetnik da svetost ne pripada samo prošlosti, već da u njoj Gospod uzvraća nadu narodu u svakom veku.
Ove odluke Svetog arhijerejskog sabora nisu samo administrativne – one su duhovni poziv celokupnom rodu srpskom: da se ugledamo na svetle primere vernosti, stradanja, smirenja i molitve. Jer Srpska pravoslavna crkva ne zaboravlja svoje verne – ona ih uzdiže u lik svetih da bismo i mi, hodeći njihovim stopama, hodili stazom svetlosti koja vodi ka Carstvu nebeskom.
U vremenu kada svetom tutnje reči, a tišina svedočenja postaje retkost – Sabor Srpske pravoslavne crkve nas podseća da svetost nije relikvija prošlosti, već kvasac večnosti u svakome od nas.
Princ Filip je naglasio da je dvor sagradio njegov pradeda, kralj Aleksandar I, koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Srpskih pravoslavnih crkava. U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti. Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara. Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Aktuelno iz SPC
09:02 | 16.05.2025
VELIKA SVEČANA VEČERA NA DEDINJU: Nakon zasedanja Sabora, arhijereji se uputili na ovo mesto (FOTO)
Aktuelno iz SPC
19:28 | 18.05.2025
"AKO NE DOĐEMO DO IZVORA ŽIVOTA, OGLADNEĆEMO I OŽEDNEĆEMO": Poručio patrijarh Porfirije u Nedelju Samarjanke u Hramu Svetog Save
Aktuelno iz SPC
21:41 | 18.05.2025
EVO ŠTA JE ODLUČENO NA SABORU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Posle niza nezvaničnih informacija, Crkva se oglasila zvaničnim saopštenjem
Aktuelno iz SPC
22:00 | 19.05.2025
ČUDESNA SVETLOST OBASJALA ZABORAVLJENU SRPSKU SVETINJU: Vladika Fotije osveštao obnovljeni manastir koji je preživeo vekove stradanja (FOTO-GALERIJA)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Katolička Crkva jasno uči sta je potrebno ispuniti pre pristupanja Svetoj Pričesti.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Od apostola i proroka, preko mučenika i monaha, do careva i tihih pravednika – pravoslavna tradicija prepoznaje devet duhovnih likova svetosti.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
