Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U miru molitve i u svetlosti crkvenih kandila, danas sećanjem osvetljavamo lik Stefana Prvovenčanog – prvog krunisanog kralja Srbije, sina Svetog Simeona Mirotočivog i brata Svetog Save.
Stefan Prvovenčani, prvi srpski kralj, nije bio samo vladar mača i krune, već i sluga Hristov. Njegova najveća pobeda bila je ugradnja vere u temelje prve srpske države.
Rođen kao sin velikog župana Stefana Nemanje (kasnijeg Svetog Simeona Mirotočivog), Stefan je od detinjstva odgajan u duhu hrišćanske ljubavi, mudrosti i služenja narodu. On nije bio samo državnik, već nosilac duhovnog pečata vremena u kojem se srpski narod uzdigao u jedinstvu vere i države. Krunisan 1217. godine, uz blagoslov Vizantije i Pape, Stefan nije krunisao samo sebe – već i narodnu veru, zavet predaka, i duhovni put kojim i danas idemo.
Utemeljivši srpsku kraljevinu, zajedno sa Svetim Savom utvrdio je temelje Srpske pravoslavne crkve. U vreme njegovog vladanja 1219. godine, SPC je postala autokefalna, što predstavlja jedno od najvažnijih duhovnih dostignuća srpske istorije.
Iako u nekim izvorima nailazimo na izraze poput "Sveti Stefan Prvovenčani" ili "Prepodobni Simeon monah", važno je naglasiti: Stefan Prvovenčani nije zvanično kanonizovan od strane Srpske pravoslavne crkve. Njegovo ime ne nalazi se u zvaničnom crkvenom kalendaru među proslavljanim svetiteljima, niti postoji liturgijska služba posvećena njemu.
Ipak, njegovo duhovno i istorijsko nasleđe se poštuje s velikim pijetetom i ljubavlju, kao da je svetitelj — i to je svedočanstvo njegove uzvišenosti.
Prenošenje njegovih moštiju u Hram Svetog Save i narodno poštovanje govore u prilog tome da njegov život nije ugašen smrću, već nastavlja da gori u sveći vere i molitve svakog vernog Srbina.
Stefan Prvovenčani je poznat po svojim važnim zadužbinama. Manastir Žiča bio je sedište srpske arhiepiskopije, a njegov sin kralj Vladislav obnovio je njegove freske. Stefan je sahranjen u manastiru Studenica, koji je bio njegov duhovni centar i gde su mošti njegovog oca, Svetog Simeona. Takođe, napisao je Žitije Svetog Simeona, važan tekst o životu i delu svog oca.
Zato se danas ne sećamo samo kralja – već jednog od stubova našeg duhovnog identiteta.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Posle dugog unutrašnjeg traganja i odluke koja je preokrenula njegov život, zamonašio se u Grčkoj i u manastirskom kompleksu Meteori primio čin đakona tokom svečane Liturgije, koja je privukla pažnju vernika i crkvene javnosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
"Nikakvi pregovori o navodnom "Temeljnom ugovoru" se ne vode, niti taj obrazac može biti obrazac koji je recimo primenjen u Crnoj Gori, u čemu sam lično učestvovao, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH ili Mađarskoj."
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Posle dugog unutrašnjeg traganja i odluke koja je preokrenula njegov život, zamonašio se u Grčkoj i u manastirskom kompleksu Meteori primio čin đakona tokom svečane Liturgije, koja je privukla pažnju vernika i crkvene javnosti.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
