Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U miru molitve i u svetlosti crkvenih kandila, danas sećanjem osvetljavamo lik Stefana Prvovenčanog – prvog krunisanog kralja Srbije, sina Svetog Simeona Mirotočivog i brata Svetog Save.
Stefan Prvovenčani, prvi srpski kralj, nije bio samo vladar mača i krune, već i sluga Hristov. Njegova najveća pobeda bila je ugradnja vere u temelje prve srpske države.
Rođen kao sin velikog župana Stefana Nemanje (kasnijeg Svetog Simeona Mirotočivog), Stefan je od detinjstva odgajan u duhu hrišćanske ljubavi, mudrosti i služenja narodu. On nije bio samo državnik, već nosilac duhovnog pečata vremena u kojem se srpski narod uzdigao u jedinstvu vere i države. Krunisan 1217. godine, uz blagoslov Vizantije i Pape, Stefan nije krunisao samo sebe – već i narodnu veru, zavet predaka, i duhovni put kojim i danas idemo.
Utemeljivši srpsku kraljevinu, zajedno sa Svetim Savom utvrdio je temelje Srpske pravoslavne crkve. U vreme njegovog vladanja 1219. godine, SPC je postala autokefalna, što predstavlja jedno od najvažnijih duhovnih dostignuća srpske istorije.
Iako u nekim izvorima nailazimo na izraze poput "Sveti Stefan Prvovenčani" ili "Prepodobni Simeon monah", važno je naglasiti: Stefan Prvovenčani nije zvanično kanonizovan od strane Srpske pravoslavne crkve. Njegovo ime ne nalazi se u zvaničnom crkvenom kalendaru među proslavljanim svetiteljima, niti postoji liturgijska služba posvećena njemu.
Ipak, njegovo duhovno i istorijsko nasleđe se poštuje s velikim pijetetom i ljubavlju, kao da je svetitelj — i to je svedočanstvo njegove uzvišenosti.
Prenošenje njegovih moštiju u Hram Svetog Save i narodno poštovanje govore u prilog tome da njegov život nije ugašen smrću, već nastavlja da gori u sveći vere i molitve svakog vernog Srbina.
Stefan Prvovenčani je poznat po svojim važnim zadužbinama. Manastir Žiča bio je sedište srpske arhiepiskopije, a njegov sin kralj Vladislav obnovio je njegove freske. Stefan je sahranjen u manastiru Studenica, koji je bio njegov duhovni centar i gde su mošti njegovog oca, Svetog Simeona. Takođe, napisao je Žitije Svetog Simeona, važan tekst o životu i delu svog oca.
Zato se danas ne sećamo samo kralja – već jednog od stubova našeg duhovnog identiteta.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kaluđerici i poručio da iskušenja nisu kazna, već znak da nas Bog gleda i poziva da budemo bolji – da se više molimo, kajemo, opraštamo i činimo milosrđe.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Jubilarni deseti "Dani patrijarha Pavla" u manastiru Blagoveštenje donose molitvu, izložbu drvenih krstova i sećanje na pouke velikog duhovnika.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
"Nikakvi pregovori o navodnom "Temeljnom ugovoru" se ne vode, niti taj obrazac može biti obrazac koji je recimo primenjen u Crnoj Gori, u čemu sam lično učestvovao, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH ili Mađarskoj."
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Jubilarni deseti "Dani patrijarha Pavla" u manastiru Blagoveštenje donose molitvu, izložbu drvenih krstova i sećanje na pouke velikog duhovnika.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
