Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U miru molitve i u svetlosti crkvenih kandila, danas sećanjem osvetljavamo lik Stefana Prvovenčanog – prvog krunisanog kralja Srbije, sina Svetog Simeona Mirotočivog i brata Svetog Save.
Stefan Prvovenčani, prvi srpski kralj, nije bio samo vladar mača i krune, već i sluga Hristov. Njegova najveća pobeda bila je ugradnja vere u temelje prve srpske države.
Rođen kao sin velikog župana Stefana Nemanje (kasnijeg Svetog Simeona Mirotočivog), Stefan je od detinjstva odgajan u duhu hrišćanske ljubavi, mudrosti i služenja narodu. On nije bio samo državnik, već nosilac duhovnog pečata vremena u kojem se srpski narod uzdigao u jedinstvu vere i države. Krunisan 1217. godine, uz blagoslov Vizantije i Pape, Stefan nije krunisao samo sebe – već i narodnu veru, zavet predaka, i duhovni put kojim i danas idemo.
Utemeljivši srpsku kraljevinu, zajedno sa Svetim Savom utvrdio je temelje Srpske pravoslavne crkve. U vreme njegovog vladanja 1219. godine, SPC je postala autokefalna, što predstavlja jedno od najvažnijih duhovnih dostignuća srpske istorije.
Iako u nekim izvorima nailazimo na izraze poput "Sveti Stefan Prvovenčani" ili "Prepodobni Simeon monah", važno je naglasiti: Stefan Prvovenčani nije zvanično kanonizovan od strane Srpske pravoslavne crkve. Njegovo ime ne nalazi se u zvaničnom crkvenom kalendaru među proslavljanim svetiteljima, niti postoji liturgijska služba posvećena njemu.
Ipak, njegovo duhovno i istorijsko nasleđe se poštuje s velikim pijetetom i ljubavlju, kao da je svetitelj — i to je svedočanstvo njegove uzvišenosti.
Prenošenje njegovih moštiju u Hram Svetog Save i narodno poštovanje govore u prilog tome da njegov život nije ugašen smrću, već nastavlja da gori u sveći vere i molitve svakog vernog Srbina.
Stefan Prvovenčani je poznat po svojim važnim zadužbinama. Manastir Žiča bio je sedište srpske arhiepiskopije, a njegov sin kralj Vladislav obnovio je njegove freske. Stefan je sahranjen u manastiru Studenica, koji je bio njegov duhovni centar i gde su mošti njegovog oca, Svetog Simeona. Takođe, napisao je Žitije Svetog Simeona, važan tekst o životu i delu svog oca.
Zato se danas ne sećamo samo kralja – već jednog od stubova našeg duhovnog identiteta.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
"Nikakvi pregovori o navodnom "Temeljnom ugovoru" se ne vode, niti taj obrazac može biti obrazac koji je recimo primenjen u Crnoj Gori, u čemu sam lično učestvovao, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH ili Mađarskoj."
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
