Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Pravoslavna vera, sa bogatom istorijom dugom skoro dva milenijuma, danas okuplja između 200 i 260 miliona vernika širom sveta, prema podacima objavljenim na portalu pewresearch.org. Iako je tačan broj teško odrediti zbog migracija i različitih statističkih metoda, jasna je činjenica da pravoslavlje ostaje jedna od najvažnijih grana hrišćanstva.
Najveći centar pravoslavlja nalazi se u Rusiji, gde pravoslavnih vernika ima oko 100 miliona — gotovo polovina svih pravoslavaca na svetu. Velike zajednice postoje i u Ukrajini, gde je vera dugo bila stub nacionalnog identiteta, ali i u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj i na Balkanu. U Srbiji, pravoslavlje je vera većine, sa preko 81% stanovništva koji se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani.
Srpska pravoslavna crkva procenjuje da ima oko 8 miliona vernika u svetu, uključujući dijasporu, koja se iz godine u godinu širi. Ova crkva, kao i druge pravoslavne zajednice, simbolizuje ne samo verski već i kulturni i istorijski identitet naroda.
Interesantno je da je pravoslavlje jedina grana hrišćanstva koja je odolela brojnim izazovima kroz vekove — od osmanske vlasti do komunističkih režima — i uspešno sačuvala duboku duhovnu tradiciju. U pravoslavnoj veri naročito je snažan osećaj pripadnosti zajednici, kao i poseban odnos prema Svetim tajnama i liturgiji koja se vekovima prenosi bez promena.
Međutim, u savremenom dobu pravoslavne zajednice se suočavaju i sa izazovima: sekularizacijom u zapadnim zemljama, migracijama i sve manjim brojem mladih koji aktivno praktikuju veru. Uprkos tome, pravoslavlje i dalje ima snažan uticaj u mnogim državama, često predstavljajući stub nacionalnog identiteta i duhovnog života.
Na primer, u Grčkoj više od 90% stanovništva izjašnjava se kao pravoslavni hrišćani, a u Rumuniji oko 81%. Ove zemlje sa pravoslavnim većinama neguju bogatu crkvenu umetnost, arhitekturu i običaje, koje mnogi smatraju sržnim delom svog nasleđa.
Upravo zbog tog spoja vere, tradicije i kulture, pravoslavlje ostaje vitalno i u 21. veku, sa vernicima koji sa ponosom čuvaju svoj identitet i duhovnost.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Mališani u Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu obradovani gestom Eparhije bačke i učenika, uz molitve za brzo ozdravljenje.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Patrijarha Porfirija dočekao je starešina Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi Preosvećeni Episkop remezijanski Stefan.
Od ustoličenja do susreta sa najvažnijim ličnostima sveta, patrijarh Porfirije je u protekle četiri godine oblikovao istoriju Srpske pravoslavne crkve, donoseći mir i duhovnu snagu.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Supruga predsednika Srbije obišla je Versko dobrotvorno starateljstvo u Beogradu, gde se obroci, garderoba i medicinska pomoć pružaju najugroženijima kroz decenijama negovan humanitarni rad.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
