Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Pravoslavna vera, sa bogatom istorijom dugom skoro dva milenijuma, danas okuplja između 200 i 260 miliona vernika širom sveta, prema podacima objavljenim na portalu pewresearch.org. Iako je tačan broj teško odrediti zbog migracija i različitih statističkih metoda, jasna je činjenica da pravoslavlje ostaje jedna od najvažnijih grana hrišćanstva.
Najveći centar pravoslavlja nalazi se u Rusiji, gde pravoslavnih vernika ima oko 100 miliona — gotovo polovina svih pravoslavaca na svetu. Velike zajednice postoje i u Ukrajini, gde je vera dugo bila stub nacionalnog identiteta, ali i u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj i na Balkanu. U Srbiji, pravoslavlje je vera većine, sa preko 81% stanovništva koji se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani.
Srpska pravoslavna crkva procenjuje da ima oko 8 miliona vernika u svetu, uključujući dijasporu, koja se iz godine u godinu širi. Ova crkva, kao i druge pravoslavne zajednice, simbolizuje ne samo verski već i kulturni i istorijski identitet naroda.
Interesantno je da je pravoslavlje jedina grana hrišćanstva koja je odolela brojnim izazovima kroz vekove — od osmanske vlasti do komunističkih režima — i uspešno sačuvala duboku duhovnu tradiciju. U pravoslavnoj veri naročito je snažan osećaj pripadnosti zajednici, kao i poseban odnos prema Svetim tajnama i liturgiji koja se vekovima prenosi bez promena.
Međutim, u savremenom dobu pravoslavne zajednice se suočavaju i sa izazovima: sekularizacijom u zapadnim zemljama, migracijama i sve manjim brojem mladih koji aktivno praktikuju veru. Uprkos tome, pravoslavlje i dalje ima snažan uticaj u mnogim državama, često predstavljajući stub nacionalnog identiteta i duhovnog života.
Na primer, u Grčkoj više od 90% stanovništva izjašnjava se kao pravoslavni hrišćani, a u Rumuniji oko 81%. Ove zemlje sa pravoslavnim većinama neguju bogatu crkvenu umetnost, arhitekturu i običaje, koje mnogi smatraju sržnim delom svog nasleđa.
Upravo zbog tog spoja vere, tradicije i kulture, pravoslavlje ostaje vitalno i u 21. veku, sa vernicima koji sa ponosom čuvaju svoj identitet i duhovnost.
Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac je rođen je u Amatuntu na Kipru, gde je živeo apostolskim životom i učio ljude hrišćanskoj veri.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Dok svet traži sigurnost u materijalnom, priča ovog podvižnika Počajevske lavre otkriva da prava snaga leži u molitvi i poverenju u Boga.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Patrijarha Porfirija dočekao je starešina Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi Preosvećeni Episkop remezijanski Stefan.
Od ustoličenja do susreta sa najvažnijim ličnostima sveta, patrijarh Porfirije je u protekle četiri godine oblikovao istoriju Srpske pravoslavne crkve, donoseći mir i duhovnu snagu.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Dok svet traži sigurnost u materijalnom, priča ovog podvižnika Počajevske lavre otkriva da prava snaga leži u molitvi i poverenju u Boga.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Otac troje dece sa Čukaričke padine hospitalizovan je u poluintenzivnoj nezi, a manastir Svetih arhangela apeluje na pomoć vernika da mu spasu život.
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
