Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju svetog Onufrija Velikog.
Prepodobni Onufrije punih šezdeset godina živeo je i podvizivao se u pustinji kada ga je posetio monah Pafnutije.
Kosa i brada dosezale su mu do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dugom dlakom zbog dugovremene nagote.
"Sve vlasi na njemu bile su bele kao sneg, i ceo izgled njegov blešteći, uzvišen i strašan", piše u žitijama..
Videći Pafnutija on ga oslovi imenom, pa mu potom ispriča žitije svoje u pustinji.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Dugo vremena hranio se samo zemljom, koje se retko nahodilo u pustinji, a posle toga, kada je izdržao ljutu borbu s demonskim iskušenjima i "kada mu se srce sasvim ukrepilo u ljubavi k Bogu", angel Božji donosio mu je hleb za ishranu.
Kako je ispričao, "po blagom promislu Božjem poraste kraj njegove ćelije i jedna palma, koja je donosila dobar plod urme, i otvori se izvor žive vode".
- A najviše, hranim se i pojim slatko rečima Božjim - pričao je Onufrije.
Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, Onufrije je govorio da mu anđeo Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga. Drugi dan starac reče Pafnutiju, da je to dan njegovog odlaska iz ovoga sveta, prekloni kolena, pomoli se Bogu i predade mu svoj duh.
"Utom vide Pafnutije nebesnu svetlost kako osvetli telo upokojenog sveca i ču pojanje angelskih sila", ostalo je zapisano.
Sahranivši česno Onufrijevo telo, Pafnutije se vratio u svoj manastir, i ispričao priču o ovom svetom starcu.
Onufrije je skonča 400. godine.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Kada je sredina agresivna, dečija psiha se jednostavno lomi, kaže otac Valerije
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
