Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na zajedničkoj liturgiji SPC i Makedonske pravoslavne crkve (MPC) - Ohridske arhiepiskopije u Skoplju priznao je 22. maja 2022. autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.
SPC je tada saopštila da uspostavlja "puno liturgijsko i kanonsko opštenje“ sa MPC, koja se samovoljno izdvojila iz njenog okrilja pre pola veka.
Iako je time okončan višedecenijski raskol dve crkve, pojedini ovu odluku nisu dočekali blagonaklona, a sada je skoro dve i po godine posle nje, arhimandrit Petar (Dragojlović) za sajt Cudo.rs, objasnio šta je ovim SPC zapravo dobila i koliko je to po nju, ali i srpski narod, bilo dobro.
On je svoje izlaganje najpre počeo tim da pojedini tzv. crkveni analitičari ali i poneki zbunjeni ljudi, već dve godine neprekidno osuđuju i kleveću SPC i patrijarha srpskog Porfirija da su izdali svoju Crkvu i svoj narod, time što su 2022. godine podarili autokefaliju Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
Printskrin
Patrijarh Porfirije je 22. maja 2022. dao autokefalnost MPC
- No, takvi "analitičari“ i takvi zbunjeni ljudi očigledno ili žive u bajkovitom nacional romantizmu 19. veka, ili greše zbog svoje duhovne kratkovidosti, ili su pak duhovno toliko oslepeli zbog otvorene zlobe i lične mržnje prema gorostasnoj ličnosti srpskog patrijarha Porfirija - kaže on i navodi sve .duhovne i nacionalne benfite za SPC i srpski narod u celini od davanja autokefalije MPC.
- Data je jasna i otvorena prilika našoj pravoslavnoj braći Makedoncima da izađu iz čeljusti dušegubnog raskola, jer raskol nije bilo kakav greh. Za raskol su mnogi sveti oci Crkve govorili da ga ne može oprati ni mučenička krv.
Neko će sigurno reći: Kakve to koristi donosi srpskom narodu i SPC. Višestruke, a pre svega duhovne jer pomoći bližnjima, koji realno posmatrano već decenijama većinski ne pripadaju nacionalnom korpusu srpskog naroda, jeste duhovni benefit pre svega za onoga koji čini dobro svojoj braći i sestrama u Hristu.
Dobro se dobrim vraća, kaže narodna izreka, a jevanđelska reč Hristova nas uči: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“. Da li bi iko od pravoslavnih Srba želeo da decenijama živi u pritisku greha raskola a da vidite da ne možete puno toga promeniti individualnim pokušajima njegovog prevazilaženja? Naravno da ne bi, ali bi kroz Hristov bogočovečanski etos o Milosrdnom Samarjaninu, zaista svaki odgovorni hrišćanin, a pre svega jedan takav duhovni poglavar jevanđelske ljubavi kao što je to patrijarh srpski Porfirije, odmah preduzeo hrabri korak ka pomoći bližnjemu koji polumrtav ležaše kraj puta.
U tom aktu Hristove ljubavi koja ne traži neku svoju prolaznu zemaljsku slavu i neku svoju zemaljsku čast, već dugoročno gleda na duhovnu korist bližnjih, može se prepoznati onaj veličanstveni duh Hristovog etosa i samožrzvene ljubavi. Po onoj reči svetoga apostola Pavla koja kaže: „Niko neka ne traži što je njegovo, nego svaki ono što je drugoga“.
- Ne treba izostaviti ni činjenicu da je izmirenjem SPC i MPC omogućeno našem sveštenstvu da može slobodno služiti Svete liturgije u svim svetim hramovima i manastirima koje su sagradili naši veliki preci: Nemanjići, Mrnjavčevići, Dejanovići i drugi srpski velikaši. I ne samo tu već i u svim ostalim pravoslavnim hramovima u Makedoniji.
- Hrabrim i mudrim korakom vrha SPC omogućen je našem bratskom i susednom makedonskom narodu jedan izvorno kanonski izlaz iz veoma teške i komplikovane crkvene situacije i to u trenutku kada je Carigradska patrijaršija, krenuvši u osioni i anticrkveni put neopapizma i stvaranja raskola u Ukrajini i celome svetu, ponudila Makedonskoj pravoslavnoj crkvi svoje novo kukavičije jaje lažne autokefalije i suštinske poluautonomije. Da je uspeo takav lukavi projekat Fanara, opasno i nestabilno duhovno stanje u kojem se trenutno nalazi pravoslavna crkva u svetu, bilo bi još više uzdrmano i pogoršano. Možda čak još jednim raskolom koji bi bio daleko tragičniji i teži za rešavanje nego do tada postojeći.
Printskrin
arhimandrit Petar (Dragojlović)
- Slobodno se takođe može konstatovati da smo kao pomesna i autokefalna crkva, ali i kao odgovoran hrišćanski narod, stali na liniju svepravoslavne kanonske odgovornosti za budućnost Pravoslavlja ne samo na Balkanu već i u celom svetu. Time smo jasno pokazali da se SPC ne rukovodi iz bilo kojeg centra moći već iz realnog jevanđelskog osećaja odgovornosti i samostalne hrišćanske procene svojih koraka koji vode ka rešavanju i ublažavanju narastajućih, često puta spolja nametnutih, crkvenih izazova.
- U svakom slučaju izmirenjem sa MPC i davanjem Tomosa o autokefaliji mi smo dugoročno rasteretili veoma obremenjene duhovne i istorijske odnose između dva bratska i veoma srodna naroda, srpskog i makedonskog.
- Ono što posebno treba naglasiti da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije.
- Veoma je važno naglasiti i to da su sada širom otvorena vrata još dubljeg razvoja srpsko – makedonskog zbližavanja u budućnosti, kako na crkvenom tako i na svim drugim nivoima.
- Mudrim potezom SPC i našeg Patrijarha Porfirija, munjevito i korenito je sprečena još jedna antikanonska i neopapistička blic krig ofanziva raskolnički raspoloženog Fanara. Ovog puta na Balkanu. Tako je jasno stavljeno do znanja svim fanarskim krugovima da SPC neće nemo posmatrati ili tolerisati njičije raskolničko, politikantsko i anticrkveno delovanje u regionu.
- Sa druge strane, i na unutarnjem planu, davanjem autokefalije MPC od strane naše Pomesne Srpske Crkve, ojačani su svi oni krugovi u samoj Makedoniji koji su se decenijama zalagali za dublje i bliže duhovne i kulturne odnose srpskog i makedonskog naroda. U isto vreme oslabili su ili su pak dovedeni u veoma tešku poziciju svi oni krugovi unutar Severne Makedonije, koji su raplamsavanjem i potpirivanjem srpsko – makedonskih neslaganja, pokušavali da šibicarski i politikakanstki ušićare za neke svoje nehrišćanske, asimilatorske i velikodržavne ambicije.
- Ovim smelim i mudrim korakom hrišćanske ljubavi koja ne traži neke zemaljske pohvale već nebesku platu mirotvoraca, svim dobronamernim Makedoncima je na delu pokazano da im u vremenima kada im pojedini susedi otvoreno negiraju ili naciju ili jezik ili čak i samo postojanje makedonske države, oni u Srbiji i SPC imaju iskrenog prijatelja koji ne nastupa negatorski ili asimilatorski, već iskreno bratski i dobronamerno komšijski, u samožrtvenom duhu Jevanđelja Hristovog.
On na kraju zaključuje da će pametnima i dobronamernima ovo biti dosta.
- Zlonamernima ovaj tekst nije ni pisan. Oni će uvek imati desetine primedbi jer su im duhovne oči zatvorone za dublje poimanje Hristove golgotske ljubavi i naše i svepravoslavne duhovne realnosti.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Sto godina duhovne veze Srba i Rusa u obeleženo je hramu Svete Trojice na Tašmajdanu velikim sabranjem koje je uz molitvu slavilo veru, ljubav i jedinstva dva bratska naroda.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
