Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na zajedničkoj liturgiji SPC i Makedonske pravoslavne crkve (MPC) - Ohridske arhiepiskopije u Skoplju priznao je 22. maja 2022. autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.
SPC je tada saopštila da uspostavlja "puno liturgijsko i kanonsko opštenje“ sa MPC, koja se samovoljno izdvojila iz njenog okrilja pre pola veka.
Iako je time okončan višedecenijski raskol dve crkve, pojedini ovu odluku nisu dočekali blagonaklona, a sada je skoro dve i po godine posle nje, arhimandrit Petar (Dragojlović) za sajt Cudo.rs, objasnio šta je ovim SPC zapravo dobila i koliko je to po nju, ali i srpski narod, bilo dobro.
On je svoje izlaganje najpre počeo tim da pojedini tzv. crkveni analitičari ali i poneki zbunjeni ljudi, već dve godine neprekidno osuđuju i kleveću SPC i patrijarha srpskog Porfirija da su izdali svoju Crkvu i svoj narod, time što su 2022. godine podarili autokefaliju Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
Printskrin
Patrijarh Porfirije je 22. maja 2022. dao autokefalnost MPC
- No, takvi "analitičari“ i takvi zbunjeni ljudi očigledno ili žive u bajkovitom nacional romantizmu 19. veka, ili greše zbog svoje duhovne kratkovidosti, ili su pak duhovno toliko oslepeli zbog otvorene zlobe i lične mržnje prema gorostasnoj ličnosti srpskog patrijarha Porfirija - kaže on i navodi sve .duhovne i nacionalne benfite za SPC i srpski narod u celini od davanja autokefalije MPC.
- Data je jasna i otvorena prilika našoj pravoslavnoj braći Makedoncima da izađu iz čeljusti dušegubnog raskola, jer raskol nije bilo kakav greh. Za raskol su mnogi sveti oci Crkve govorili da ga ne može oprati ni mučenička krv.
Neko će sigurno reći: Kakve to koristi donosi srpskom narodu i SPC. Višestruke, a pre svega duhovne jer pomoći bližnjima, koji realno posmatrano već decenijama većinski ne pripadaju nacionalnom korpusu srpskog naroda, jeste duhovni benefit pre svega za onoga koji čini dobro svojoj braći i sestrama u Hristu.
Dobro se dobrim vraća, kaže narodna izreka, a jevanđelska reč Hristova nas uči: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“. Da li bi iko od pravoslavnih Srba želeo da decenijama živi u pritisku greha raskola a da vidite da ne možete puno toga promeniti individualnim pokušajima njegovog prevazilaženja? Naravno da ne bi, ali bi kroz Hristov bogočovečanski etos o Milosrdnom Samarjaninu, zaista svaki odgovorni hrišćanin, a pre svega jedan takav duhovni poglavar jevanđelske ljubavi kao što je to patrijarh srpski Porfirije, odmah preduzeo hrabri korak ka pomoći bližnjemu koji polumrtav ležaše kraj puta.
U tom aktu Hristove ljubavi koja ne traži neku svoju prolaznu zemaljsku slavu i neku svoju zemaljsku čast, već dugoročno gleda na duhovnu korist bližnjih, može se prepoznati onaj veličanstveni duh Hristovog etosa i samožrzvene ljubavi. Po onoj reči svetoga apostola Pavla koja kaže: „Niko neka ne traži što je njegovo, nego svaki ono što je drugoga“.
- Ne treba izostaviti ni činjenicu da je izmirenjem SPC i MPC omogućeno našem sveštenstvu da može slobodno služiti Svete liturgije u svim svetim hramovima i manastirima koje su sagradili naši veliki preci: Nemanjići, Mrnjavčevići, Dejanovići i drugi srpski velikaši. I ne samo tu već i u svim ostalim pravoslavnim hramovima u Makedoniji.
- Hrabrim i mudrim korakom vrha SPC omogućen je našem bratskom i susednom makedonskom narodu jedan izvorno kanonski izlaz iz veoma teške i komplikovane crkvene situacije i to u trenutku kada je Carigradska patrijaršija, krenuvši u osioni i anticrkveni put neopapizma i stvaranja raskola u Ukrajini i celome svetu, ponudila Makedonskoj pravoslavnoj crkvi svoje novo kukavičije jaje lažne autokefalije i suštinske poluautonomije. Da je uspeo takav lukavi projekat Fanara, opasno i nestabilno duhovno stanje u kojem se trenutno nalazi pravoslavna crkva u svetu, bilo bi još više uzdrmano i pogoršano. Možda čak još jednim raskolom koji bi bio daleko tragičniji i teži za rešavanje nego do tada postojeći.
Printskrin
arhimandrit Petar (Dragojlović)
- Slobodno se takođe može konstatovati da smo kao pomesna i autokefalna crkva, ali i kao odgovoran hrišćanski narod, stali na liniju svepravoslavne kanonske odgovornosti za budućnost Pravoslavlja ne samo na Balkanu već i u celom svetu. Time smo jasno pokazali da se SPC ne rukovodi iz bilo kojeg centra moći već iz realnog jevanđelskog osećaja odgovornosti i samostalne hrišćanske procene svojih koraka koji vode ka rešavanju i ublažavanju narastajućih, često puta spolja nametnutih, crkvenih izazova.
- U svakom slučaju izmirenjem sa MPC i davanjem Tomosa o autokefaliji mi smo dugoročno rasteretili veoma obremenjene duhovne i istorijske odnose između dva bratska i veoma srodna naroda, srpskog i makedonskog.
- Ono što posebno treba naglasiti da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije.
- Veoma je važno naglasiti i to da su sada širom otvorena vrata još dubljeg razvoja srpsko – makedonskog zbližavanja u budućnosti, kako na crkvenom tako i na svim drugim nivoima.
- Mudrim potezom SPC i našeg Patrijarha Porfirija, munjevito i korenito je sprečena još jedna antikanonska i neopapistička blic krig ofanziva raskolnički raspoloženog Fanara. Ovog puta na Balkanu. Tako je jasno stavljeno do znanja svim fanarskim krugovima da SPC neće nemo posmatrati ili tolerisati njičije raskolničko, politikantsko i anticrkveno delovanje u regionu.
- Sa druge strane, i na unutarnjem planu, davanjem autokefalije MPC od strane naše Pomesne Srpske Crkve, ojačani su svi oni krugovi u samoj Makedoniji koji su se decenijama zalagali za dublje i bliže duhovne i kulturne odnose srpskog i makedonskog naroda. U isto vreme oslabili su ili su pak dovedeni u veoma tešku poziciju svi oni krugovi unutar Severne Makedonije, koji su raplamsavanjem i potpirivanjem srpsko – makedonskih neslaganja, pokušavali da šibicarski i politikakanstki ušićare za neke svoje nehrišćanske, asimilatorske i velikodržavne ambicije.
- Ovim smelim i mudrim korakom hrišćanske ljubavi koja ne traži neke zemaljske pohvale već nebesku platu mirotvoraca, svim dobronamernim Makedoncima je na delu pokazano da im u vremenima kada im pojedini susedi otvoreno negiraju ili naciju ili jezik ili čak i samo postojanje makedonske države, oni u Srbiji i SPC imaju iskrenog prijatelja koji ne nastupa negatorski ili asimilatorski, već iskreno bratski i dobronamerno komšijski, u samožrtvenom duhu Jevanđelja Hristovog.
On na kraju zaključuje da će pametnima i dobronamernima ovo biti dosta.
- Zlonamernima ovaj tekst nije ni pisan. Oni će uvek imati desetine primedbi jer su im duhovne oči zatvorone za dublje poimanje Hristove golgotske ljubavi i naše i svepravoslavne duhovne realnosti.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
U Sabornom hramu u Kragujevcu, mitropolit šumadijski Jovan služio je svetu liturgiju i pomen u čast episkopa Valerijana, evocirajući iskušenja sa kojima se suočavao tokom života, a koja i danas predstavljaju duhovni izazov za svakog vernika.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Arhimandrit Zaharija iz Tanzanije krenuo je na neobično duhovno putovanje – odrastao je u rimokatoličkoj porodici, susreo se sa pravoslavljem i postao monah, služeći u Rusiji.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
Otac Hristodulos Papaioanu u emotivnoj ispovesti otkriva duboku tugu zbog gubitka sina Kiprijana u strašnoj železničkoj nesreći. Njegove reči, prožete bolom i verom, dirnuće svakoga ko je ikada doživeo gubitak.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Svečani čin doksologije u Sabornom hramu okupio je verni narod i visoke crkvene velikodostojnike, obeležavajući dolazak dvojice duhovnih vođa u Eparhiju nišku.
U Sabornom hramu u Kragujevcu, mitropolit šumadijski Jovan služio je svetu liturgiju i pomen u čast episkopa Valerijana, evocirajući iskušenja sa kojima se suočavao tokom života, a koja i danas predstavljaju duhovni izazov za svakog vernika.
Na svetoj zemlji Kosova i Metohije, održan je godišnji pomen blaženopočivšoj igumaniji Marti, čije su molitve i nesebična predanost ostavile dubok trag u vernicima.
U svečanoj atmosferi, uz prisustvo mitropolita Maksima, sveštenstva i vernika, mitropolit Grigorije je posle arhijerejske liturgije besedio o veri, milosti i važnosti ljubavi prema svakome, bez obzira na poreklo.
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Pomirisao sam ubrus, da vidim šta je u pitanju. A miris je bio prelep. Podsećao je na miro. Onda smo primetili da se ista tečnost pojavila i ispod ikone Presvete Bogorodice, kao i Svetog arhanđela Mihaila , rekao je sveštenik Anđelko Kovačević.
