Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na zajedničkoj liturgiji SPC i Makedonske pravoslavne crkve (MPC) - Ohridske arhiepiskopije u Skoplju priznao je 22. maja 2022. autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve.
SPC je tada saopštila da uspostavlja "puno liturgijsko i kanonsko opštenje“ sa MPC, koja se samovoljno izdvojila iz njenog okrilja pre pola veka.
Iako je time okončan višedecenijski raskol dve crkve, pojedini ovu odluku nisu dočekali blagonaklona, a sada je skoro dve i po godine posle nje, arhimandrit Petar (Dragojlović) za sajt Cudo.rs, objasnio šta je ovim SPC zapravo dobila i koliko je to po nju, ali i srpski narod, bilo dobro.
On je svoje izlaganje najpre počeo tim da pojedini tzv. crkveni analitičari ali i poneki zbunjeni ljudi, već dve godine neprekidno osuđuju i kleveću SPC i patrijarha srpskog Porfirija da su izdali svoju Crkvu i svoj narod, time što su 2022. godine podarili autokefaliju Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
Printskrin
Patrijarh Porfirije je 22. maja 2022. dao autokefalnost MPC
- No, takvi "analitičari“ i takvi zbunjeni ljudi očigledno ili žive u bajkovitom nacional romantizmu 19. veka, ili greše zbog svoje duhovne kratkovidosti, ili su pak duhovno toliko oslepeli zbog otvorene zlobe i lične mržnje prema gorostasnoj ličnosti srpskog patrijarha Porfirija - kaže on i navodi sve .duhovne i nacionalne benfite za SPC i srpski narod u celini od davanja autokefalije MPC.
- Data je jasna i otvorena prilika našoj pravoslavnoj braći Makedoncima da izađu iz čeljusti dušegubnog raskola, jer raskol nije bilo kakav greh. Za raskol su mnogi sveti oci Crkve govorili da ga ne može oprati ni mučenička krv.
Neko će sigurno reći: Kakve to koristi donosi srpskom narodu i SPC. Višestruke, a pre svega duhovne jer pomoći bližnjima, koji realno posmatrano već decenijama većinski ne pripadaju nacionalnom korpusu srpskog naroda, jeste duhovni benefit pre svega za onoga koji čini dobro svojoj braći i sestrama u Hristu.
Dobro se dobrim vraća, kaže narodna izreka, a jevanđelska reč Hristova nas uči: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“. Da li bi iko od pravoslavnih Srba želeo da decenijama živi u pritisku greha raskola a da vidite da ne možete puno toga promeniti individualnim pokušajima njegovog prevazilaženja? Naravno da ne bi, ali bi kroz Hristov bogočovečanski etos o Milosrdnom Samarjaninu, zaista svaki odgovorni hrišćanin, a pre svega jedan takav duhovni poglavar jevanđelske ljubavi kao što je to patrijarh srpski Porfirije, odmah preduzeo hrabri korak ka pomoći bližnjemu koji polumrtav ležaše kraj puta.
U tom aktu Hristove ljubavi koja ne traži neku svoju prolaznu zemaljsku slavu i neku svoju zemaljsku čast, već dugoročno gleda na duhovnu korist bližnjih, može se prepoznati onaj veličanstveni duh Hristovog etosa i samožrzvene ljubavi. Po onoj reči svetoga apostola Pavla koja kaže: „Niko neka ne traži što je njegovo, nego svaki ono što je drugoga“.
- Ne treba izostaviti ni činjenicu da je izmirenjem SPC i MPC omogućeno našem sveštenstvu da može slobodno služiti Svete liturgije u svim svetim hramovima i manastirima koje su sagradili naši veliki preci: Nemanjići, Mrnjavčevići, Dejanovići i drugi srpski velikaši. I ne samo tu već i u svim ostalim pravoslavnim hramovima u Makedoniji.
- Hrabrim i mudrim korakom vrha SPC omogućen je našem bratskom i susednom makedonskom narodu jedan izvorno kanonski izlaz iz veoma teške i komplikovane crkvene situacije i to u trenutku kada je Carigradska patrijaršija, krenuvši u osioni i anticrkveni put neopapizma i stvaranja raskola u Ukrajini i celome svetu, ponudila Makedonskoj pravoslavnoj crkvi svoje novo kukavičije jaje lažne autokefalije i suštinske poluautonomije. Da je uspeo takav lukavi projekat Fanara, opasno i nestabilno duhovno stanje u kojem se trenutno nalazi pravoslavna crkva u svetu, bilo bi još više uzdrmano i pogoršano. Možda čak još jednim raskolom koji bi bio daleko tragičniji i teži za rešavanje nego do tada postojeći.
Printskrin
arhimandrit Petar (Dragojlović)
- Slobodno se takođe može konstatovati da smo kao pomesna i autokefalna crkva, ali i kao odgovoran hrišćanski narod, stali na liniju svepravoslavne kanonske odgovornosti za budućnost Pravoslavlja ne samo na Balkanu već i u celom svetu. Time smo jasno pokazali da se SPC ne rukovodi iz bilo kojeg centra moći već iz realnog jevanđelskog osećaja odgovornosti i samostalne hrišćanske procene svojih koraka koji vode ka rešavanju i ublažavanju narastajućih, često puta spolja nametnutih, crkvenih izazova.
- U svakom slučaju izmirenjem sa MPC i davanjem Tomosa o autokefaliji mi smo dugoročno rasteretili veoma obremenjene duhovne i istorijske odnose između dva bratska i veoma srodna naroda, srpskog i makedonskog.
- Ono što posebno treba naglasiti da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije.
- Veoma je važno naglasiti i to da su sada širom otvorena vrata još dubljeg razvoja srpsko – makedonskog zbližavanja u budućnosti, kako na crkvenom tako i na svim drugim nivoima.
- Mudrim potezom SPC i našeg Patrijarha Porfirija, munjevito i korenito je sprečena još jedna antikanonska i neopapistička blic krig ofanziva raskolnički raspoloženog Fanara. Ovog puta na Balkanu. Tako je jasno stavljeno do znanja svim fanarskim krugovima da SPC neće nemo posmatrati ili tolerisati njičije raskolničko, politikantsko i anticrkveno delovanje u regionu.
- Sa druge strane, i na unutarnjem planu, davanjem autokefalije MPC od strane naše Pomesne Srpske Crkve, ojačani su svi oni krugovi u samoj Makedoniji koji su se decenijama zalagali za dublje i bliže duhovne i kulturne odnose srpskog i makedonskog naroda. U isto vreme oslabili su ili su pak dovedeni u veoma tešku poziciju svi oni krugovi unutar Severne Makedonije, koji su raplamsavanjem i potpirivanjem srpsko – makedonskih neslaganja, pokušavali da šibicarski i politikakanstki ušićare za neke svoje nehrišćanske, asimilatorske i velikodržavne ambicije.
- Ovim smelim i mudrim korakom hrišćanske ljubavi koja ne traži neke zemaljske pohvale već nebesku platu mirotvoraca, svim dobronamernim Makedoncima je na delu pokazano da im u vremenima kada im pojedini susedi otvoreno negiraju ili naciju ili jezik ili čak i samo postojanje makedonske države, oni u Srbiji i SPC imaju iskrenog prijatelja koji ne nastupa negatorski ili asimilatorski, već iskreno bratski i dobronamerno komšijski, u samožrtvenom duhu Jevanđelja Hristovog.
On na kraju zaključuje da će pametnima i dobronamernima ovo biti dosta.
- Zlonamernima ovaj tekst nije ni pisan. Oni će uvek imati desetine primedbi jer su im duhovne oči zatvorone za dublje poimanje Hristove golgotske ljubavi i naše i svepravoslavne duhovne realnosti.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Od ustoličenja do susreta sa najvažnijim ličnostima sveta, patrijarh Porfirije je u protekle četiri godine oblikovao istoriju Srpske pravoslavne crkve, donoseći mir i duhovnu snagu.
U crkvi Lazarici, iz koje je srpska vojska krenula ka Kosovu, služena je liturgija, a pomen svim stradalim junacima i litija do Spomenika kosovskim vitezovima sabrali su arhijereje, monahe, vojnike, državnike i verni narod.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
Godine 2022. ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je ažuriranje pravila pisanja reči "Bog", budući da to prethodno nije bilo regulisano pravilima ruske ortografije i interpunkcije iz 1956. godine. U novim pravilima predloženo je da se ta reč piše velikim slovom.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
